Anime – Genshiken (2004)

“Od svih serija najviše obožavam seriju o Džordžu. On je FENOMENALAN, ja se njemu divim do imbecilnosti, apsolutno.” – Zoran Radmilović kao Radovan III

Otaku kultura je produkt društva koji se isprva vezivao za isključivo japansku omladinu. Kasnije se ovaj oblik socijalnog ponašanja proširio, ali najizraženije specimene i dalje možemo pronaći na samom izvorištu ovog fenomena. Kako je nastupilo neko moderno vreme kada ljudi mogu javno i ponosno da se deklariišu kao drugačiji, što bi ih skupo koštalo ranije (npr. gej komuna), otaku zajednica je na velika vrata kročila u glavne tokove društva i kulture. Za gledaoce sa jeftinijim ulaznicama, otaku je naziv za ljude koji do ekstrema obožavaju neki produkt industrije zabave, načešće mangu/ anime ili video igre i na koje ostatak društva gleda s podozrenjem (kod nas bi to bila zajednica ljudi koja obožava Zastavina vozila). Rečju, zaluđenici. Druže se samo sa sebi sličnima a za suprotni pol nemaju vremena usled prevelike posvećenosti svojim omiljenim junacima i potpune socijalne neprilagođenosti. Kada se pominju u medijima, otakui su obično predmet velikih kritika i podsmeha. Ova serija je posebna po tome što je prva koja ima potpuno apologetski stav prema otaku subkulturi.

Početak serije me je ostavio zbunjenog. Očekujući priču o neprilagođenoj omladini, suočio sam se sa uvodom u preslatki anime Kujibiki Unbalance, pun chibi devojaka, letećih pečuraka, zvezdica, srca i sličnih kawai stvari. Prva misao mi je bila da Nick gleda svašta i da mi je dao pogrešan disk, ali posle openinga kreće prava radnja, budući da je Unbalance serija koju glavni junak gleda. Genshiken počinje dolaskom Kendžija Sasahare na fakultet. Isprva neodlučan kojoj sekciji da se pridruži, Sasahara se dvoumi između anime i manga sekcije, ali ubrzo se odlučuje za treću, Sekciju za proučavanje vizuelnih medijskih proizvoda ili kraće Genšiken. Ovaj intelektualni naziv je samo paravan za leglo otakua koji kroz rad sekcije imaju alibi da se posvete svojim zaluđicama (zaklinjem se da neću više da izmišljam reči). Ušavši u sekciju, Sasahara se našao u društvu unikatnih individua koje veže beskonačna ljubav prema fikcionalnom. On sam se otvara i ispoljava stranu koju je potiskivao. Svaka od dvanaest epizoda ima naziv kao naučni rad i pokazuje tipične muke i divote u životu otakua ali i njihove nesrećne pokušaje integracije u društvo.

Grafika je odlična, visoke rezolucije, dizajn likova je takođe na visokom nivou. Linije iscrtavanja su tanke i precizne, a emotikoni sjajni. Boje su svetle i jasne, a osvetljenje se upotrebljava izdašno. Likovi su relativno realistični, ali odličnog izgleda. Sve u svemu, Genshiken odaje utisak serije u koju je uloženo puno truda oko vizuelnog dela. Osim osnovne linije likova, Genshiken sadrži likove iz paralelnog univerzuma serije Kujibiki Unbalance i gomilu karaktera raznolikih stilizacija iz doujina i originalnih ani-man-game radova.

Ekipa u Genšikenu je raznolika po interesovanjima, svako od njih zna ponešto o svim granama industrije zabave, ali se specijalizuje samo za jednu. Sasahara čak ide dotle da obožava jedan jedini lik iz animea, Ritsuko Kabel Ketenkrad iz Kujikibi Unbalance, takođe poznatu pod imenom Direktorka. Razgovori koji članovi Genšikena vode međusobno potpuno su nerazumljivi ali i besmisleni neupućenom slušaocu. Kao da je bitno koji je seiyu davao glas Lupinu u filmu iz 1993. godine (lupam). U oblasti u kojoj su se specijalizovali, otakui poseduju enciklopedijsko znanje, koje je van konteksta potpuno nekorisno, jer ljude van magičnog kruga iskreno zabole gluteus maksimus koliko puta Goku trepne dok se tuče s Frizom (e tek sad lupam). Jedna napomena, mada se u Genshiken mangi pominju originalne igre, animei i mange koje ekipa iz sekcije “vole” da konzumira, u animeu su ipak korišćeni bofl naslovi (ko je ikad video SQNI ili Abibas zna o čemu pričam) dovoljno slični originalima da bi se stekao pravi utisak.

Iako je u suštini reč o ekipi mladih osobenjaka, članovi Genšikena su tako privrženi svojim idolima i jedni drugima da mogu da budu samo simpatični. Štaviše, do kraja serije toliko ćete saosećati s njima da ćete se radovati kao malo dete svakom njihovom uspehu a biti utučeni posle svakog promašaja. Trud ovih momaka i devojaka (da,da, postoje i ženski otakui ali ništa nalik Misery) oko aktivnosti kluba i upoznavanja ljudi sa otaku kulturom graniči se sa fanatizmom. Naravno, put do prosvetljenja je trnovit. Neke stvari koje prolaze zdravo za gotovo u Japanu verovatno nikad neće moći da budu prihvaćene u ostatku sveta (sredovečni ljudi koji se igraju lutkama od pola metra visine, na primer). Savremenom društvu možemo da zahvalimo što je iznedrilo vid eskapizma koji ne mora da podrazumeva zamonašenje, drogiranje ili samoubistvo. Čovek sad može da jednostavno okrene leđa uobičajenom životu, da se druži sa sebi sličnima a da se svo vreme zabavlja kako nije mislio da je moguće. Neko će reći da je to kukavičluk, ali ne i ja. Čak štaviše, članovi Genšikena ispadaju heroji, iako nimalo tako ne izgledaju, jer imaju hrabrosti da žive po sopstvenim nazorima bez obzira na to šta će okolina reći.

Genshiken je jedna izvanredna serija koja nas ostale (mada je i ovde bilo nekih prozivki, ali daleko smo mi od toga) nagoni da se raširenih ruku okrenemo ka otaku zajednici i kažemo “Mi vas razumemo”. Zapravo nešto više nalik “Mi vas ni za sto godina nećemo razumeti, ali želimo da nateramo sebe da vas tolerišemo.” Svako ko se nekad u životu veoma zainteresovao za neki film, seriju ili igru ovde može da vidi kakav je mogao da postane da je skrenuo levo tamo gde je skrenuo desno. Kao što sam negde pročitao, ako već ne možete da budete primer koji ohrabruje, uvek možete biti primer koji zastrašuje.

Kendži Sasahara

Serija počinje njegovim upisom na fakultet i učlanjenjem u Genšiken, pa se može reći da je on glavni lik. Iako ne deluje kao otaku i isprva poriče da poseduje ikakve sklonosti prema takvom načinu života, Sasahara ubrzo prihvata i neguje svoj novootkriveni aspekt ličnosti. Druženje sa ekipom iz Genšikena čini da i on počne da se otvara i od tihog i rezervisanog momka vremenom postaje neko ko preuzima inicijativu. I pored toga što je naizgled umeren i običan fan, njegova privrženost Direktorki Ritsuko Kabel Ketenkrad je ono što ga čini posebnim. Srodnu dušu Sasahara nalazi u ženskom otakuu čiji je hobi rad na yaoi doujinshi mangama. Ovaj momak je i pored svega dobar i rad da pomogne svakom ko se interesuje za rad kluba.

Harunobu Madarame

Madarame je pravi onaj hardkor otaku, vrsta koja se prepoznaje iz aviona. I pre proglašenja za predsednika Genšikena bio je sidro za sve aktivnosti kluba i čovek koji pokreće klipove u mašineriji. Serija po izboru mu je Gundam, a oblast delovanja kolekcionarstvo doujin mangi. Madarame kupuje doujine po principu “samo reci, ne pitam za cenu”, što mu ostavlja nezavidnu sumu za osnovne životne potrepštine, i otud njegov izmučen izgled. Ovaj momak je poznat i po svojoj vatrenoj i strastvenoj odbrani svog stila življenja. Prvi predsednik Genšikena ga je lično odabrao za svog naslednika i on je časno nosio svoj mandat dok nije predao baklju Sasahari.

Makoto Kousaka

Na prvu loptu Kousaka ne izgleda kao otaku. Naprotiv, zgodan je i simpatičan (bishonen takoreći), omiljen u društvu, lepo se oblači, izlazi na fensi mesta, ima stabilnu vezu sa Saki i tome slično. Zapravo, Kousaka je jedan od predstavnika tvrde otaku struje čija su specijalnost video igre. Posebno se ekspertirao u borilačkom žanru i tu je bukvalno nepobediv. Kousaka je večito nasmejan i opušten, nikada ne pada u vatru, ali ume da bude vrlo nezgodan prema Saki kada ona pokušava da izvrdava obećanja. Spreman je da pomogne klubu na bilo kakav način, tako da se jednom obukao kao ženski lik iz Kujibiki Unbalance. Ko što narod kaže, ispod mire sto đavola vire.

Saki Kasukabe

Kousakina devojka, moderna, gruba, samopouzdana i nimalo privučena animiranim likovima. Saki je zapravo antiotaku, prezire njihov način života i sve u vezi s njima. Ipak, za ljubav Kousaki, prati ga u klub i tu je prvi predsednik ucenom natera da se učlani. Njeni utisak o Genšikenu kao brlogu nesocijalizovanih muškaraca vremenom se ublažava, do te mere da postaje bliska sa većinom članova. Zahvaljujući Kousaki, Saki se uči strpljenju i razumevanju. Primer: i pored toga što je u fizičkoj vezi sa Saki, Kousaka često igra hentai igre, čisto da ne zanemari svog prvog seksualnog partnera. Trebalo je vremena da se Saki navikne na to. Na kraju, u par prilika Saki spašava Genšiken od zatvaranja, iako su joj motivi bili pomali prizemni.

Soičiro Tanaka

Jedan od trojice starijih članova, uz Madaramea i Kugajamu, i neka zlatna sredina između njih dvojice. Specijalnost mu je izrada kostima i često uspeva da napravi nemoguće, recimo kostim Direktorke za Saki. Tanaka je takođe ekspert u sastavljanju plastičnih modela i rad je da poduči svakog koga to zanima. Dolaskom Ouno u Genšiken, Tanaka je našao svoj idealni model za kostime, ali i devojku. Iako je pravio kostime i za Saki i za Ogiue, to je radio zbog ljubavi prema samom činu, a ne prema modelima.

Kanako Ouno

Ouno se školovala u Americi do mature, pa je potom došla u Japan. Iako je učtiva i stidljiva, Ouno je iznenađujuće direktna kada se radi o njenoj omiljenoj oblasti- kospleju (za gledaoce sa jeftinijim ulaznicama, kosplej je odevanje u kostime uglavnom anime junaka i ponašanje u duhu lika) . Budući lepe građe i sa finim poprsjem, Ouno je postala jedna od glavnih atrakcija Genšikena, delom zahvaljujući i izvanrednim kostimima koje je skrojio Tanaka. Druga oblast za koju je ova cura specijalizovana je yaoi sa postarijim, mišićavim i ćelavim tipovima (Sagat, Napa, Morino Ibiki i Vlada Inženjerac). U jednoj žestokoj svađi sa Ogiue (takođe yaoi fan), Ouno je to priznala naglas. Ouno inače ne voli da vodi ljubav obučena kao lik iz animea, osim ako je u pitanju hentai, što je indicirano da je već činila. Sasahara joj predaje položaj, pa ona tako postaje prvi ženski predsednik Genšikena.

Mitsunori Kugajama

Ovaj grmalj od čoveka je zapravo osetljiva umetnička duša i jedini manga crtač do dolaska Ouno u klub. Iako je talentovan, fali mu motivacije i posvećenosti da nacrta jedan kompletan strip. Motivaciju dobija ili pod pretnjom smrtne kazne ili ako ima za zadatak da nacrta nešto vrlo neprilično, po mogućstvu sa erotskim sadržajem. Kako ima najveću gajbu, ekipa iz Genšikena obično visi kod njega kad nisu u klubu.

Čika Ogiue

Ogiue se pojavila prvi put u tri dodatne epizode. Malena rastom, ali žestokog temperamenta, ona se momentalno nametnula kao neko ko ne voli otakue, naročito ženskog pola. Ubrzo, Ouno i Ogiue upadaju u raspravu punu masnih reči koja se završava obostranim priznanjem inspiracije za masturbaciju. Ispostavlja se da su ukusi novovpridošle cure perverzniji možda čak i od Ouninih. Pošto je vešt crtač, Ogiue inspiraciju traži u ljudima koje sreće svakodnevno i smešta ih u neke vrlo neuzgodne situacije. Ubrzo počinje da izlazi sa Sasaharom, koji ‘fala bogu ima razumevanja za devojku koja voli da ga crta u činu sodomije.

Precednik

Prvi predsednik Genšinkena, neimenovan u dosadašnjem toku serije. Niko od trenutnih članova ne zna od kad je on predsednik kluba, mada se govori čak o 1987-oj godini. Kako bilo, ovaj tip se kreće neprimetno poput fantoma, većinom plašeći Saki svojim izgledom noćne more rahmetli Tomislava Čolovića. Poseduje veliko, skoro pa enciklopedijsko znanje o univerzitetu i studentima koji ga pohađaju. Priča se da ima postavljene kamere po celom kompleksu zgrada i da otud zna sve o svakom. Naslovi prvih dvanaest epizoda su njegovo delo, pošto zvuče kao teze za diplomski rad. I zaista, pošto da ostavku, naslovi su daleko običniji. Na mestu predsednika nasleđuje ga Madarame.