Jao ne! Samo rimejkovi i remasteri izlaze, propade kreativnost velikih studija, niko ništa novo dizbaci! Reče mudri gejmer posmatrač, onaj najpametniji što sve zna najbolje. Wait, what? Na stranu što sledećom generacijom stiže gomila novih igara, nije skroz pogrešna obzervacija da ove kovidaške godine, a boga mi dobrim delom i prošle, imamo gomile doteranih starih igara na tržištu. Da li je to nužno loša stvar? Nikako. Mislim da je to u stvari najbolja stvar koja je mogla da se desi gamingu u ovom trenutku. Zbog čega? Well, read on kids, u novom ekskluzivnom ličnom uglu – ovoga puta sa 99% manje bashovanja PC nerdarije, Blizzarda i ljubljenih nam bezgrešnih Poljaka (link pending).

Za početak da razjasnimo jednu stvar, pravih velikih REMAKE naslova, ili po srpski rimejkova, u gamingu ima svega nekoliko. U pitanju su bukvalno skroz nove igre koje se samo zasnivaju na originalu, a za razliku od recimo filmskih remake/reboot projekata ovde je cilj da zapravo budu bolji od originala a ne đubre. U pitanju su naslovi poput sjajnog Resident Evil (Rebirth) iz 2002. za GameCube, možda prvog pravog primera jednog generacijskog rimejka, zatim interesantni Twin Snakes sa istog sistema (ok, Kocka je kolevka modernih rimejkova!), Yakuza Kiwami ili skorašnji Resident Evil 2 i Resident Evil 3 koji sa originalima dele jako malo, ali uspevaju donekle da dočaraju istu atmosferu i sličnu priču, samo na moderniji način. Naravno tu je i najbolji remake svih vremena, Final Fantasy VII Remake, koji je uprkos mojim predviđanjima ispao bolji nego što sam mogao da sanjam. Šteta što Han Yolo nije više među nama, živo me zanima kako bi prokomentarisao. A ko je iskreno mogao da očekuje pre pet i više godina da će bangavi Square Enix ikada uspeti da modernizuje tako staru, specifičnu legendarnu igru, a da zadrži stari duh bez Advent Children animu budalaština i odlazaka u Nomura Kingdom Hearts retardacije. Dobro, ovo poslednje… I nisu baš izbegli na kraju, ali 99% vremena FFVIIRE je blueprint kako REMAKE igre treba da se uradi. Očekivati da svaki stari naslov izvađen iz naftalina dobije ovakav tretman nije razumno niti realno, pa zbog toga imamo i remastere.

Hell House boss je jedno veliko SCREW YOU prilagođavanju senzibilitetima i shvatanjima današnjih igrača outsidera

Ovaj trend započet je još u vreme PlayStationa 3, jer tada se desila i tehnološka smena generacija. Sa 4:3 CRT ekrana prešlo se na widescreen HD rezoluciju i LCD tehnologije, pa su igre sa prošle generacije MORALE dosta da se doteruju kako bi na novom sistemu ličile na nešto. Takozvani HD remasteri bili su unosan biznis za mnoge u srednjim i kasnim danima PS3, a sa novom generacijom mislili smo da je tom trendu došao kraj. Ipak mnoge igre koje na PS3 nisu radile najsjajnije u 720p 30fps, kao recimo svaki Uncharted ili The Last of Us, brzo su dobile remastere na PS4 gde su napokon mogle da se igraju u pravoj HD rezoluciji sa 60fps, izgledajući i radeći bolje od novih naslova sa ubogim performansama. Krug remasterovanja nastavlja se verovatno i na PS5.

Za nekoga ko je uživao u tim igrama u vreme kada su originalno izašle i nema neke velike poente igrati ih ponovo. Neće vam niko oteti pare ako ne želite da opet kupite istu igru, ali poenta remastera je upravo da POSTOJE kako bi potencijalna nova publika imala priliku da kultne naslove vidi i proba. Jer, let’s face it, casual gameri neće juriti po oglasima stare konzole i zamajavati se sakupljanjem igara, a još manje emulacijom na PC platformi. OKEJ je što Final Fantasy X postoji u doteranoj verziji za PS3, pa zatim u još doteranijoj verziji za PS4, nikakav problem. Nintendo Switch takođe ima svoju verziju, kao i gomile drugih remastera, taj sistem je savršen za nekoga ko želi da nadoknadi par generacija na brzaka. Sjajni Xenoblade Chronicles nikada nije izgledao bolje. Realno, ko ga je igrao na Wii konzoli 2012? Crystal Chronicles takođe stiže uskoro, i napokon ćemo moći da ga odigramo u četiri igrača bez potrebe za četiri GBA konzole. Hell, Switch je pun i onih nezgrapnih, mučnih za čitanje, cRPG naslova koji su tu i tamo doterani, ali POSTOJE, i tu su za one kojima trebaju (meni sigurno ne, lol).  Svakako, uspešan remaster neke starije igre takođe može da znači oživljavanje, kao i ponovno sakupljanje fanbaze, što dalje kao posledicu može da nadahne developere da prave novi nastavak. Zato objavite Skies of Arcadia Remaster već jednom!

E sad, koliko god ovo imalo smisla igračima na brojnim konzolama, gde postoje jasno definisane generacije, jedan prosečan PCjaš, hronični pomerač miša i unositelj komandi preko svetleće tastature, sakupljač Steam sekundarnih sirovina po jednocifrenoj ceni isključivo, entuzijasta – bi verovatno rekao nešto u fazonu: „Nemaš poima Niche, sve to može patchom, MODOM da se reši, to zle korporacije oće dinare da ti uzmu za istu igru jopet! Lepo skineš igru storrenta, ubacis teksture nove kroz mod štosu fanovi napravili, na jućubu viš gajd, moš i lika da promeniš da bude gola žena ili još bolje GOLI ŠREK, i Bog da te vidi!“.

credit: adam.the.creator (PCjaš moder)

Fan projekti i modovanja su ok, ako se zaista rade uz poštovanje originalnog materijala, kao recimo u slučaju moda za Final Fantasy IX. Ali, ovo je organičeno samo na PC, najmanje zastupljenu platformu globalno, plus dosta tih projekata često bude samo polovično dovršeno jer ih rade, well, fanovi, nekada i u jednini. Da ne pominjem što većina casual igrača ni ne želi da se petlja sa takvim postupcima.

Zvanični rimejkovi i remasteri imaju mnogo veći reach, i zbog toga su bitni za gaming kulturu i industriju. Nemojte biti kontraš, niko vas ne prisiljava da kupujete istu igru opet ako ne želite, ali gomile novih igrača, starih fanova ili kolekcionara verovatno hoće, i to je takođe skroz okej. Okej je i ovo što Microsoft radi sa svojom backwards kompatabilnost pričom, ali samo još da im sledeći sistem ne bude potpuno marginalan i onda će to imati malo više smisla.

A da, pored rimejkova i remastera, imamo i onu treću kategoriju gde spada WarCraft III ReForged – đubre. Samo da i Diablo II ne unakaze onako!


Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.