Stvar je prilično jasna, nekada davno biti gamer znacilo je i biti nerdina, štreber, socijalni outcast. Da taj imidž ne zamre skoro i do današnjih dana pobrinuli su se PC gameri stare škole naravno, likovi od kojih je i sve počelo. Ti ljudi su pre računarskih igara čitali fantasy knjige, role-playovali kockicama i papirom, jedostavno živeli “taj život”. Nadmenost takve nerdarije bila je visoka naravno, jer je ta ekipa bila uglavnom sačinjena od “načitanih” pseudo-intelekualaca, old school programera i zaljubljenika u računarske tehnologije, pa su sebe od starta i doživljavali kao nekakve elitiste. I dok je gaming rastao i širio se nezaustavljivo ka masovnoj popularnosti i drugim, običnim ljudima, milionima i milionima njih, putem igračkih konzola i japanskih video igara, usput stasavao kao civilni hobi na sve moguće načine, nerdarija na računarima je i dalje gajila nadmeno svoj kult gledajući sa gnušanjem sve te “nove trendove”.

Tako je bilo i u 90s sa RPG igrama, dok je ceo svet upoznavao taj žanr kroz pristupačni, inovativni, grafički impresivni Japanski RPG na konzolama. I dok su te igre pomerale granice toga šta RPG video igra može da bude po pitanju kvaliteta prezentacije i skroz novih ideja, u PC klubu su se i dalje negovale stare Dungeons and Dragons vrednosti. Ipak globalni uspeh i manija za igrama kao što je bio Final Fantasy VII nije mogao da ne skrene pažnju i našem tvrdoglavom klubu kompjuteraša.

Nije to to matori

I poput majmuna u Odiseji koje je inspirisao monolit, tako je negde neki PC developer gledajući sveže ideje, kreativnost i sjaj prezentacije tadašnjih japanskih igara, doživeo providjenje i došao do genijalnog zaključka da možda i oni mogu da probaju nešto NOVO I SVEŽE za promenu. Zamisli da napravimo RPG, naravno sa DND pravilima jer drugo je zabranjeno, možda malo samo da ih promenimo uuu koji bi to twist bio… i zamisli, da umesto postapokalipse ili srednjeg veka izmislimo nešto SKROZ NOVO OMG! Kakva perverzna ideja hihi! To je bilo savim dovoljno da se napravi najbolja igra svih vremena u univerzumu PC zapadnjačke RPG “kreativnosti” Planescape Torment! Interaktivna knjiga, sa i za 1999. zastarelim izgledom i izvodjenjem (zaboga iste godine je izašao FFVIII), samo za pseudo intelektualce kompjuterske igrače-čitače nerdovske elite, koji i danas smatraju to najboljom RPG igrom svih vremena. Možda i jedini primer kada je ta škola misli dozvolila sebi da malčice izađe iz svojih strogih okvira i zabavi se. Ne ponovilo se.

I dok palite baklje samo da se podsetimo da sam ja hejter koji ništa to ne razume, glupi konzolaš, nisam ni igrao to sranje najverovatnije. Jer da jesam kako bi me zaobišla takva originalnost, takva dubina, takav tekst na nivou književnih dela, takav transcendence nad uobičajenim RPG igrama, timeless klasika… ali samo u paralelnom svetu zvanom PC Land, gde je igru do 2000. godine kupilo jedva 70.000 ljudi. Meanwhile na zloj sivoj kutiji iz Japana JRPG igre su zakucavale milione prodatih primeraka i na njih se ložio ceo svet, al ne zbog toga što je to bilo superiornije nešto, modernije ili kreativnije iskustvo više u duhu tog vremena, jok. Znate kako to već ide, to na šta se lože milioni to je obično stvar za debile, sranje, pa i rijalitije gledaju milioni! Osim ako nije Witcher ili nešto drugo iz drugarske Poljske CD klub piratske kuhinje, e ne onda to ne važi u tom slučaju se svet opametio i zna da izabere kvalitet, tu se treba pohvaliti velikim ciframa. A recimo biser kao Shenmue III kad se malo proda u Japanu lol kakvo smeće, ma to se ironicno ložili ljudi da Kickstartuju, nikad to nije valjalo kaze Zero Punctuation, zastarela glupost, za koga je to aj ismejavamo na streamu HAHA. Dvostruki standardi, šta je to? Ono što ne aminuje PC crkva i njeni grlati vikari Jim Starlinzi i slični po YouTube-u, ili drugi ljudi tog kova po dogmatskim fansajtovima tipa PC Gamer, to ne valja, but more on that later.

I sad imamo Disco Elysium igru u 2019. Indi skarabudževinu za PC sastavljenu od nostalgičnih matorih nerdova iz Estonije, skrojenu po meri spomenute publike (čak i glavni lik liči na njih). Uobraženi umišljeni pseudo-intelektualci, snobovi i istripovani PC “elitisti“, uglavnom sada veoma stari kompjuterski nerdovi od 40 i kusur godina, su prosto razduševljeni jer eto igre koja je napravljena po njihovom receptu i podseca na stari dobri Planescape! (Zaboravićemo da se Numenera desila, to su zli konzolaši krivi isto).

Simulator čitanja. Ok, svi kvazi intelektualci su načitana gamad koja misli da je zbog toga bolja od običnoga svijeta, shodno tome zele da njihove video igre budu napisane kao dobre knjige, ili makar kako oni zamišljaju dobre knjige. Takodje matora nerdarija koja nikad nije prerasla podrumske DND sesije zamišlja da svaka video igra treba da podseca na RolePlaying partiju sa kockicama i game masterom u podrumu. Simulator RPG sesije. Dodajte na to „svežu originalnu priču” fiktivnu političku bljazgariju od teme izvučene iz dupeta i omg eto opet trijumfa kreativnosti! Zamisli nisi vitez, niti neki cyberpunk lik, zamisli nema ni combata u igri već kao pijani si pandur koji ne zna de je ni ko je pa možes da budes šta hoćeš i malo ćemo komunizam da furamo i neku kvazi-intelektualnu žvaku o politici da provučemo WHOA TO MI RADI! Pa ides tako klikćeš okolo, čitas beskrajna proseravanja u jedva interaktivnoj knjizi prepunoj napornih dijaloga, tripujes se i kikoćeš glupim forama znajući dobro kako obične mase ne mogu da dokuče tu intelektualnu uzvišenost i frekfenciju koji posedujete samo ti i genijalni autori. Bez ikakvog pravog gameplaya razgovorom budžis traitove kao u DND-u i bacaš kockice za sve živo OMG SAVRŠENSTVO RPG GEJMINGA 10/10 zatvorite Internet dajte 50 nagrada ovome na TGA smesta! Ovo gejming treba da bude, a ne Triple A bezdušna sranja (osim ako ne pravi Poljak!). Samo da se sliva verbalna dijarea u vidu tone i tone ispovraćanog dosadnog kucanog texta po monitoru, poneki klik i sloboda da radiš i budeš šta god poželis! TO BRE! A zapravo ne možeš ništa bitno da uradiš jer šta god da izabereš kakav god izbor da napraviš nećes se spasiti abnormalne dosade kojom ovaj ultra-pretenciozni simulator nerdovanja zrači. Kako niko do sad nije bio ovoliko kreativan?

Needless to say, ciljna publika je raspamećena, dobili su igru po njihovoj meri napokon!

Skroz desno možete videti posmatrača iz redakcije Sveta Kompjutera koji nadgleda dodeljivanje nagrade najboljoj boomerskoj igri na TGA 2019

Sve bi to bilo lepo i fino da gomila takvih tipova nisu i game recenzentni ili YouTube ličnosti koji ubiše hvalospevima o igri ovih dana, a igra očigledno nema baš appeal na normalnu, većinsku, gaming populaciju. Jer naravno, kada ludi japanac izbaci Death Stranding, to je simulator hodanja, to je dosadno sranje za koje ne treba da se potrudite da ga razumete, i recenzija mora imati nisku ocenu na kraju da se nedaj bože neko ne upeca i poželi sam da isproba. Dreamcast nostalgija tripovi poput Shenmue III koji sjajno ispunjava želje jedne potpuno drugačije grupe retro igrača, lepo je to, ali isto treba napljuvati i dati niske ocene, nije to za svakoga neće privući nove fanove. Ali Disco Elysium? Obaspite ga nagradama, 100/100 ocenama jer TAKO TREBA VIDEO IGRA DA SE PRAVI, to je univerzalni appeal za novu dekadu, tako se pravi KVALITET! A ko ne razume ili se ne pronađe u tome, do njega je, glup je da razume, nije do igre. Nostalgija i zastarele mehanike su ok samo ako su jasne starim PC igračima, sjajne nove ideje i “inovacije” su vredne hvale samo ako spakovane u njima razumljiv format, ostalo se discarduje momentalno.

Da li zaista Disco Elysium zaslužuje tolike hvalospeve i visoke ocene samo zato što golica PC boomere po svim pravim mestima? Pored gnusnog bloated i self-indulgent stila pisanja, krindž humora, svih tih šatro škakljivih političkih tema koje na kraju ispadaju all bark and no bite, gameplaya koji se bukvalno sastoji samo od sakupljanja praznih flaša, sranje soundtracka koji se uglavnom nikada ne uklapa, pozadina i sveta koji su totalno dull, i onoga što se ne spominje – tone bagova? Ne. I pored svega toga ovo je nagrađivana 10/10 igra, a must play.

Ko ne vidi problem u ovome, i signature nadmene PC nerdarije all over it, blago vama. PC boomeri su nekako uspeli da preuzmu javno mišljenje igračke populacije online svojim vikanjem po recenzijama, forumima, YouTube kanalima. Kako drugačije objasniti metascore od 91 za jednu zastarelu uslovno rečeno igru, koja ignoriše napradak industrije u prethodnih 20 godina, dosadni simulator čitanja i DND partije, koja nema nikakve šanse da privuče nove igrače i služi samo da se matori uobraženi kompjuterski nerdovi samozadovoljavaju u svojoj pseduo intelektualnoj iluziji elitizma? Da li je ocena ovde izuzeta od realne situacije u gamingu na početku nove dekade dok se druge igre nastale po sličnom receptu osuđuju za zastarelost i pucanje na nostalgiju? Izgubili smo objektivnost kolege novinari, zaneo vas je PC kult, možda baš zato što se mladost i izselila iz klasičnog gaminga, a stariji igrači koji su odrasli uz slavna vremena console only RPG igara otišli da žive svoje normalne živote, bez potrebe za seremonima na YouTube-u i vikarstvom za svoje stare vrednosti po Internetu. PC nerdarija prokleta nas je nadživela as it seems! Sada mogu da ciče i grokću u svom nerdovskom zadovoljstvu kako su oduvek i bili u pravu jer njihove vrednosti su istrajale, evo deluje da ih je i ceo svet napokon priznao.

Interesantno da kada se pljuju console hitovi ocene od 0-1 na Metacriticu sadrže psovke i rečenice nastale udaranjem glavom po tastaturi, dok su ovi maloumni momci koji ne razumeju Disco Elysium poprilično elokventni i on point! Bravo za MC user commnets hate squad, imate po sendvič od mene!

Mene samo zanima da vidim kako će nešto mlađa generacija PC sektaša podložna uticaju ovih uobraženih starih nerdova prihvatiti ovakvu igru, da li će morati da glume oduševljenost i respect, ili će se možda usuditi da kažu da ovo ipak nije baš za njih? Mada sad će njima Cyberpunk zato, koji je već proglašen za igru decenije, a i za zagrevanje dolazi Final Fantasy VII Remake kao bonus target practice da se dobro ispljuje prethodno i omalovažava kao glupost koja nikad ni nije bila dobra! E šta je jedan Planescape za to bio! Taman da ih matorani potapšu po ramenu i daju pass da ne moraju da se pate sa Disco Elysiumom, polako, dok stasaju!

Uglavnom, bottom line Disco Elysium nije igra za svakoga. Najverovatnije nije ni za vas. Ali, ako volite verbalnu dijareu i uživate u word vomitu, smatrate da imate istančan ukus za kulturu i kvalitetnu prozu jer ste čitali The Witcher knjige, ložite se na pretenciozne kvazi intelektualne političke satire, a usput volite i starinski RPG DND bare bones sistem, vredi probati! RPG DREAM COME TRUE!

Da je ovo kojim slučajem kompletna recenzija, a ne lično mišljenje u kolumni pod imenom LIČNI UGAO, zaključak bi izgledao odprilike ovako, a ocena negde oko 4/10. Barely Playable.

“Disco Elysium nije za svakoga, igra je love letter za fanove starih “kreativnih” PC RPG igara poput Planescape: Torment, i puca jako na tu PC nerdovsku nostalgiju. U pitanju je dosadna simulacija čitanja beskrajnih linija teksta i RPG partije sa kockicama, sa tu i tamo interesantnom pričom koja je nažalost spakovana u format koji nije pristupačan svima. Morate biti pravi RPG nerd stare škole da bi se uživali u ovome, dok ostalima predlažem da pogledaju na YouTube-u neki recap priče u kratkim crtama. Nije vredno vremena.”


Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.

Takođe možete pročitati i našu standardnu, novinarsku, recenziju Disco Elysiuma.