Dok su Baldur’s Gate (1998) i Baldur’s Gate 2 (2000) u svoje vreme bili slavljeni od strane geekish Dungeons & Dragons ekipe u uskoj niši kompjuteraškog RPG-a, njihova prodaja kao i mainstream popularnost bili su na nivou statističke greške u poređenju sa nekim drugim RPG igrama iz istog perioda. Paralelno na PlayStationu, pa zatim i PlayStationu 2, japanske RPG igre suvereno su vladale mainstream svetom sa milionskim tiražima i svetskom slavom potpuno nezamislivom PC tržištu tada. Nekih 20 godina kasnije, šta imamo? Baldur’s Gate 3 izlazi kao modernizovana verzija starih PC igara, neodstupajući ni makac od tradicionalog poteznog izvođenja i zacementiranog fokusa na D&D pravila, ne mareći mnogo da li će se nekome to danas svideti ili ne. Stari PCjaši su oduševljeni i izvikali su igru na sve strane sa visokim ocenama pa će tako možda i privući neku novu publiku. A šta se dešava sa druge strane?
JRPG je postao parodija sebe. Nekada progresivni žanr koji je delovao kao nešto iz daleke budućnosti u poređenju sa dosadnjikavim vanila D&D pravilima i PC kliktalicama iz istog doba koje su delovale po deceniju starije nego što jesu, danas je postao – akciona igra? Final Fantasy koji je nekada garantovao nove progresivne RPG sisteme, sa uvek svežim idejama i inovacijama u izvođenju sada se sveo na Final Fantasy XVI koji je postao full akcioni button masher od koga Assasins’s Creed ili God of War imaju više RPG elemenata. I što je najgore, velik fokus ka udovoljavanju zapadu dostiže svoj vrhunac, pa novi mainline Final Fantasy više liči na Game of Thrones nego na igre iz najboljih dana ovog JRPG serijala. Ponizni japanci umesto da su godinama insistirali na svom tradicionalizmu i čuvali ono što je valjalo u JRPG-u, odlučili su da podilaze zapadnjacima dok na kraju potpuno nisu izgubili identitet. To je proces koji je trajao jako dugo, još u mom opisu Final Fantasy XV (2016) osvrnuo sam se na ovaj problem, koji je sa XVI samo otišao do krajnjih granica. Na lokalnom tržištu XVI prošao je toliko loše da ga je i Pikmin 4 od Nintenda oversellovao, a zapadnjaci su mu bacili koju reč hvale, pozabavili se sa istim par nedelja i nikada brže zaboravili da postoiji. Već sada u septembru niko živ više ne spominje ovu igru a dok dođe decembar i izbori za igru godine sumnjam da će se iko i setiti da kandiduje šesnaesticu za bilo šta – čak i ako ima Metascore uporediv sa Starfieldom. Pa šta reći, svaka čast Square Enix?
Kad smo kod izbora igre godine, interesantno je da godinama za redom već samo japanske igre uzmaju nagrade u kategoriji najbolji RPG na The Game Awardsu, a opet sve te hvaljene JRPG igre izvan Final Fantasy serijala su takođe postale ili su na putu da postanu neki derivati zapadnjačkog stila. Final Fantasy XIV je World of Warcraft, bolji doduše. Xenoblade Chronicles 3 je takođe World of Warcraft, ali za jednog igrača. Dragon Quest XI jeste bio pravi japanski RPG ali XII koji uskoro treba da vidimo je najavljen kao… akcionija igra? Final Fantasy VII Remake je odličan, ali koliko bi odličniji bio da je borba ostala full potezna? Kapirate o čemu pričam. Tradicionalni JRPG se sveo na Pixel Remastere starih igara i ostala reizdanja, dok nove velike triple A igre tog žanra jednostavno idu strogo pogrešnim putem nemogućeg udovoljavanja zapadu.
I tako, dok nikome ne smeta arhaični pristup Baldur’s Gate 3 i dok se sistem koji je delovao zastarelo i pre 20 godina uz samo malo šminke danas diže u nebesa i hvali, JPRG je naizgled izgubio ono što ga je nekada činilo najboljim i najuspešnijim podžanrom RPG-a. Okej, razumem da su ukusi različiti i da PCjaši stari kompjuteraši i razni D&D trolovi i orkovi od 40+ i 50+ godina jednostavno više vole taj klasični pristup, sa nelinearnim pričama, gde mogu da rade šta god požele u igri (pa i da ih j*be medved), sve je to cool (osim možda ovoga sa medvedom) i super je što danas postoji jedna takva igra za te fanove spakovana napokon u malo pristupačniji format. Ipak, ne može da mi ne bude žao što neki skroz drugačiji kvaliteti koje su nekada hvaljene i svetski mega-popularne JRPG igre za konzole imale nisu očuvani bolje. Kako se Square Enix ili neki drugi japanski studio ne zaj*be i ne napravi skupu Triple A igru u stilu tih naslova, sa njihovim starim kvalitetima koji su bili uvek skroz originalni RPG potezni sistemi sa genijalnim out-of-the-box suludim inovacijama, nezaboravni likovi u linearnim ali epskim pričama, grafika bolja od bilo čega viđenog do tada, animacije koje su davale Blizzardu run for their money i slično. Nemoguće da ne bi i danas našli publiku koja bi to cenila.
Nije ni čudo što Final Fantasy XIII igre uživaju blagi preokret mišljenja fanova u poslednje vreme, iako su u 2010im bile popljuvane. Sa današnjeg stanovišta ipak deluju kao poslednje PRAVE Final Fantasy igre. Jedini problem je sto su izašle u doba kada je World of Warcraft bio na svom vrhuncu a Skyrim zajahao na tom talasu da povrati zapadnjacki RPG u mainstream, i od tada sve ide u pogrešnom smeru za nekada veoma značajni JRPG serijal.
Square Enix koliko je prolupao mozda posle uspeha Balurs Gate 3 pokuša da sledeće napravi nekakv cRPG Final Fantasy? Jer eto izgleda da zapadnjaci to zele? Šta reći, makar stare igre ne mogu da nam uzmu, a i novi Yakuza JRPG stiže sledeće godine. Do, tada srećan povratak zapadnjačkog RPG-a u izbor za igru godine na Game Awardsu svima koji slave!
Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju obavezno stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.
Ajde sve ostalo i da čovek svari ali da ljudi menjaju mišljenje oko FF13? Ta igra nije imala ništa zbog čega smo voleli JRPGove.
– Priča? Negde na oko 1/3 pisanja priče autor je očigledno shvatio da nema pojma šta je hteo i počeo da nabacuje kontradiktorne i/ili idiotske stvari u istu.
– Likovi? Ono što je najbitnije u JRPGovima? Apsolutno svi su užasni. Čak iako su glavni protagonisti crne rupe harizme kao Vaan i Penelo iz FFXII ostali likovi mogu da sve izvuku ali ovde su svi katastrofa
– Borbe? Pa bilo ih je lako automatizovati baš zato da ne bi morao da patiš prolazeći kroz iste.
– Svet? Isto obično jaka strana JRPGova i nešto što čest rade bolje od CRPGova ali svet FF13 bukvalno nema nikakovog smisla i prekrajali su ga iz nastavka u nastavak ne bi li ličio na nešto što je samo pogoršalo stvari.
– Sloboda? Imaš slobodu da ideš niz ovaj puteljak, da nosiš ovu specifičnu opremu i da koristiš ove specifične stvari…
Poz Carnex, daleko do toga da su se japanci dobro snasli u toj generaciji 🙂 Nego ljudi pisu peticije za FFXIII trilogy remaster, jer te igre danas deluju kao pravi JRPG u poredjenju sa ovim sto je posle stizalo a nosilo ime Final Fantasy. Also, nisam mislio samo na XIII vec i na odlicni XIII-2 koji je mnogo vise JRPG, i neshvaceni Lightning Returns koji je takodje imao neke genijnalne mehanike, i makar bio nesto sveze japanski i otkaceno, za razliku od WOW MMO-a i akcionih igara posle.