Ljubiteljima animea koji nisu zapamtili kraj osamdesetih i početak devedesetih Vampire Hunter D 2 će ostati u sećanju kao jedno od ostvarenja koje je začelo njihovo interesovanje za ovaj vid umetnosti, uz nezaboravne Ninja Scroll,X, Fatal Fury i Escaflowne: Girl in Gaea. Ovo je jedan od retkih animiranih filmova koji je imao masovnu gledanost kod nas zahvaljujući igraonicama i širenju kopija na sve strane. Mogao bih bez preterivanja reći da su ovih nekoliko pomenutih filmova poslužili kao inspiracija većini nas da tražimo više i bolje. Čemu je to vodilo, znamo svi. Da li je to dobro, nije na meni da procenjujem.

Primetili ste već da u naslovu stoji broj. Prvi Vampire Hunter D se pojavio 1985. godine i predstavlja, po meni, prilično opskurno delo, izuzetno samo po količini prosute krvi, očiju i creva. Nastavak se pojavio petnaest godina kasnije i privukao mnoge svojim kvalitetom ali i neobičnošću.

D2 je radnjom smešten u 12150 i neku, par decenija tamo- ovamo. Posle žestokog rata, ljudska vrsta već deset hiljada godina robuje vampirima. Osim što se njima hrane, vampiri s vremena na vreme otimaju ljudima žene da bi malo osvežili krv svojoj lozi. Kao posledica toga dolazi do pojave nove rase bića po imenu danpiri. Ova vrsta ima sve moći vampira (snaga, regeneracija, harizma) a nijednu slabost (mogu da šetaju po julskoj žegi, da večeraju pi’tije s belim lukom i spavaju po crkvama i nikom ništa) osim žeđi. Glavni junak ovog filma, D, sin je vrhovnog vampira, grofa Drakule lično. Iako mu roditelji nisu bili mnogo maštoviti (bar u pogledu davanja imena), D je nasledio ogromne moći čak i za jednog danpira. Osim standardnih sposobnosti, D na levom dlanu ima simbiotski organizam koji može da apsorbuje bilo kakvu energiju, ali i da daje sarkastične komentare (There, you’re not so bad, you just dress bad).

Sve počinje jednim na prvi pogled tipičnim slučajem otmice devojke od strane vampira. Otac devojke po imenu Šarlota unajmljuje D-a da mu vrati kćer ili da joj, u slučaju da je već ujedena, skrati muke. Ono što D nije znao jeste da je i Šarlotin brat unajmio odred lovaca na vampire, zloglasnu braću Markus. Dve frakcije lovaca imaju istog vampira kao metu- grofa Majer Linka, poznatog po svom ustručavanju da oduzme ljudski život. Ono što je na prvi pogled ličilo na otmicu, ispostavilo se da je nešto sasvim deseto, što doduše Markusi nisu shvatili iako D jeste. Majer Link i Šarlota su ustvari zaljubljeni par koji žele da pobegnu sa Zemlje uz pomoć baronice Karmile u čijem zamku se nalazi, kako se oni nadaju, ispravan brod za međuplanetarna putovanja. Karmila kao zaštitu njima dvoma šalje Barbaroise, moćne mutirane spodobe, da im budu telohranitelji. Sledi sat vremena urnisanja, krvoprolića, suzoprolića i borbi.

Naravno, da bi neki anime privukao gomilu laika za taj vid umetnosti, mora da lepo izgleda. D2 u najmanju ruku ispunjava taj uslov. Crtež je odličan, u gotskom maniru, sa gomilom hrišćanske ikonografije na odelima i oružju likova. Većina radnje se odvija noću, po mračnim i jezivim mestima, stoga je atmosfera nalik onoj na parastosu. Odlična simfonijska muzika uz pomoć hora samo podcrtava ugođaj masnim, crnim flomasterom. Glasovi su na engleskom i generalno valjaju.

Ono što je delovalo kao šok većini nas koji smo pogledali ovo delo među prvim animeima je nedostatak plastične podele na dobro i zlo, i pored premise koja naginje ka tome (ljudi, vampiri, fajt). Dovoljno je bilo jedno malo saznanje pa da se Majer Link i Šarlota pretvore u protagoniste, a braća Markus u antagoniste (iako se sami po sebi nisu promenili). Dodatno iznenađenje predstavlja i razlog Karmile da pomogne odbeglom paru.

Puna kapa obrta, što ume da iznenadi nekog kome je dotad asocijacija na animirani film bio Dizni.

I tako, uglavnom bi to bilo to. Priznajem, možda je zasluga koju pripisujem ovom delu preterana, ali s mog ličnog gledišta, ovaj anime je jedan od najznačajnijih koje sam pogledao, najviše zbog trenutka u kom se to desilo. Da toga nije bilo, ja sada verovatno ne bih bio svestan postojanja “vrlog, novog sveta”, a posebno ne bih bio u prilici da gomila ljudi s kojima delim interesovanja čita moja trabunjanja. Što je ipak dovoljno da mu ovim putem odam poštovanje.