Anime – Grappler Baki (2001)

Iako je anime idealan vid prevazilaženja limitiranosti igranog filma, mogu se uočiti neke zanimljive sličnosti između te dve grane stvaralaštva. Posebno upada u oči tretman ostvarenja o borilačkim veštinama u japanskoj kinematografiji. Iako je Japan izvorište velikog broja disciplina u borbi bez oružja, nema mnogo ostvarenja koja imaju za centralni motiv borbu golim rukama. Stari Street Fighter iz 1974. sa legendarnim Soni Čibom (š’čistom guščjom maastiii, xexexe) jedan je od retkih primera. Sa druge strane, filmovi o samurajima I nindžama ne mogu se prebrojati. Ni sa animeom nije ništa drugačije. Pretpostavljam da je ninja/chambara daleko zahvalniji žanr za autore jer se na tu osnovu može nakalemiti maltene bilo šta (od Gintama-e do Shigurui-ja). E, sad, borilački animei nisu tako retki, ali upliv fantazije i superpowah-a ume da skrene poentu sa samog prikaza borbene veštine pojedinaca. Prva sezona DragonBalla je bila takva, a onda je krenuo powerup i sve je otišlo dođavola. Hajime no Ippo je drugi svetao primer, mada je boks kao veština umnogome sveden strogim pravilima. E sad, to što je u Grappler Bakiju totalna borba centralni motiv čini ovu seriju jednom od mojih omiljenih. Da dodam samo da sam ogroman fan MMA i čini mi se da sam rekao sve što treba.

Kao što možete i da pretpostavite, centralni lik se zove Baki, Hanma Baki. Ne, ne nosi rejbanke i ne priča kao Napoleon (čuveni beogradski krimi hiphoper), ali je u pitanju podjednako zaguljena individua. Naime, Baki je začet samo s jednim ciljem- da se od njega napravi najbolji borac koji je ikad postojao. Za to nije dovoljan rigorozan trening, treba imati još nešto- nasleđe vrhunskog borca. A po tom pitanju Baki nema premca jer jer je on sin najjačeg živog bića na planeti, Judžiroa Hanme. Bakijeva majka Emi Akezava ulaže podosta truda da od njega napravi borbenu mašinu ali kako ju je Judžiro ostavio bez reči, svu svoju frustraciju prenosi na sina. U jednom trenutku Bakiju puca film i on napušta ceo režim treninga i počinje da traži protivnike među ljudima, zverima i samim silama prirode. U međuvremenu se Judžiro pojavljuje i dopušta Bakiju da se bori protiv njega mesec dana odtad. Ta borba je prelomna tačka u seriji i trenutak kada stvari počinju da bivaju stvarno zanimljive. Nakon što je za jedno veče odrastao pet godina, Baki odlazi u Brazil i SAD da tamo traži dostojne protivnike. Ali, došavši u dom najboljeg od njih (Dikson- rađen kao omaž Riksonu Grejsiju) saznaje da za nalaženje najboljih boraca na planeti ne treba da ide dalje od rodnog Japana. Od Diksona je saznao za postojanje tajnog turnira u totalnoj borbi koji se održava ispod Budokan stadiona, gde su čak i legendu poput njega tretirali kao malo dete. To mesto je nešto kao Eldorado, Arkadija, Valhala i Dženehem istovremeno za sve borce sveta. Tada petnaestogodišnji Baki dolazi na noge Mitsunariju Tokugavi, osnivaču turnira, i dokazuje sopstvenu vrednost tako što sa sedamnaest godina postaje najmlađi šampion u istoriji turnira. Kreće serija borbi koja se produžava kroz celu drugu seriju. Upravo ta druga sezona je izvanredna, jer je u pitanju celovečernji turnir na kome se okupljaju borci svih mogućih stilova. Baki zna da Judžiro ne može da odoli a da se ne pojavi, i čeka ga spreman.

Nemojte da vas slike koje sam pripremio za opis prevare. Ovaj anime ima najveću nekonzistentnost u načinu crtanja koju sam ikad video. Generalno, postoje tri različita stila a slike sam izvlačio uglavnom iz najboljeg. Baki je verovatno crtan na više načina i od Motoko Kusanagi. Poneke epizode su neverovatno dobro urađene, dok će vas od nekih zaboleti i oči i duša koliko su loše. Da su sve epizode urađene kao onih sedam poslednjih u prvoj sezoni Grappler Baki bi bio moja omiljena serija. Ipak, tajming umetanja onih stvarno dobro urađenih epizoda je pogođen perfektno, mada je, čini mi se, vezan za pojavu Šinogi Kurehe (samo u tom stilu crtanja izgleda odlično). Autor mange, Keisuke Itagaki, je izuzetan crtač životinja, pa se time može objasniti par nesuvislosti u vezi sa treniranjem (majmun idzuo). Uz to, poznavanje anatomije je na vrhunskom nivou, kako vizuelno tako i u prikazu posledica udaraca. Judžirova dismorfija leđa se ne zaboravlja tako lako.

Scene borbe su listom odlične. Ako izuzmemo one nelogičnosti sa životinjama, borbe polaze od potpuno realnih osnova. Iako je većina boraca orijentisana na rvačke i parterne tehnike, borbe ne liče na boročikovljevski peting, što se dešava u MMA kad se sretnu dva borca s rvanjem/graplingom kao osnovnom tehnikom. Štaviše, ne pamtim kad sam gledao ovako uzbudljive hand to hand fajtove (3-frame pattern iz DBZ mi je većinom odbojan). Dodaću da su borbe jako, jako brutalne, mnogo više nego što biste očekivali. Kako se ceo turnir održava za jedno veče, svaki borac ima za zadatak da što brže dovrši svoje protivnike. Videćete kako se jednim potezom šake dislociraju svi zglobovi u ruci, čoveka koji iz inata samom sebi lomi ruku na petnaest mesta, otvorene prelome kolena, podlaktica, butina, bukvalno presavijanje čoveka napola uz prasak kičme, tehniku „cigani lete u nebo“, poplavu krvi i ko zna šta sve ne. Ako ste osetljivi na ekstremno nasilje, za koji kukuruz uopšte čitate ovo?

Muzika mi se ama uopšte ne dopada. Stvarno, zašto bi neko ubacio eurobeat kao opening serije gde se ljudi bore do smrti, pobogu? Postoji gomila AMVa sa temom iz Bakija koji daleko više odgovaraju senzibilitetu (metal na sve strane). Moja preporuka su The Only Way ili Fighters Pain. Muzika koja prati borbe je već korektna, kao i glasovi. Ono što može da zasmeta (čuj, može) jeste najgori fansub od nastanka privatne svojine naovamo, tako da biste za puni ugođaj morali da pročitate mangu ili pogledate dub-ovanu verziju koja, čini mi se, uopšte nije loša.

Radnjom, ova serija je nešto kao obrnuti Tenjo Tenge. Šta mi to znači? Pa, početak je jako mlak. I pored svog šibanja, akcenat je Bakijevom odrastanju bez roditeljske ljubavi i sličnom trabunjanju. Uz to, mali Baki je arogantan, užasno iritira i svesrdno sam navijao da ga Judžiro roditeljski omlati k’o pasuljevinu. Uzmite te epizode kao nužno zlo, jer bez njih ne biste razumeli odnose među likovima. Posle vremenskog skoka od četiri godine Baki postaje mnogo dopadljiviji lik a epizode se mahom vrte oko Tokugavinog turnira. I onda cela druga sezona postaje ono što je serija zamišljena da bude- neprestano ubijanje od batina.

Sam broj boraca na turniru je povelik, trideset dva u četiri grupe. Među tom ekipom su eksperti u konvencionalnim borilačkim veštinama (boks, tekvondo, kikboks, aikido, diudžicu i posebno karate), hibridni i ulični borci (Baki, Judžiro, Kaoru Hanajama, Čiharu Šiba) i ekipa pro wrestlera iz Amerike i Japana (raduj se Niče). Ono što se meni posebno dopalo je pojava brojnih boraca koji su inspirisani pravim majstorima borilačkih veština. Osim pomenutog Riksona Grejsija (neporažen u preko četiri stotine borbi), tu su Aleksandar Kareljin, Oleg Taktarov, Šioda Gozo, Masutatsu Ojama ali i Andre the Giant i The Ultimate Warrior (steroidi + kokain). Ako vas je ikad interesovalo kako bi prošao Šioda Gozo kad bi se tukao sa Mas Ojamom, možete da vidite kakav bi bio rezultat tog megdana (a da ih ne zombirate, budući da su sad obojica u nebeskom dodžou). Manga je još grđa, pošto se u njoj pojavljuju Tajson, Muhamed Ali Mlađi i Če Gevara.

Čak i da ovakva serija ne postoji trebalo bi je izmisliti. Možda nije maksimalno realistična (teško da postoje onakvi primerci ljudske vrste, ako izuzmemo Feodora Emilijanenka. I šaolinske monahe. I Makoto Naganoa.), ali ako je za utehu bar nema projektilskih magija, kija, čakre i sličnih budalaština. Posle Grappler Bakija jako će teško biti naći borilačku seriju koja vam neće podići obrvu u neodobravanju. Nama ljubiteljima slobodne borbe ovo je serija po narudžbini. Mi ćemo vala da uživamo a vi kako hoćete.

Baki Hanma

Glavni lik serije i trenutno drugi najbolji borac na svetu. Njegov trening je počeo sa tri godine, što je u kombinaciji sa vrhunskim genima trebalo da stvori savršenog borca. Međutim, Baki je prezreo treniranje u četiri zida i otisnuo se na putovanje tokom kog bi trebao da spozna smrtnu opasnost i tako probudi u sebi snagu koju svaki grapler mora da poseduje da bi uopšte opstao u svetu borbi do uništenja. Pošto prođe trening koji bi slomio i j-nog Leonidu, Baki se susreće sa ocem i, blago rečeno, razočarava se njegovim stavom prema svom postignuću. Ujedno saznaje da mora još puno da se unapredi da bi i pomislio da mu priđe. Posle preskoka od tri godine, Baki je šampion Maximum Tournamenta i kao prvi nosilac ulazi na turnir.

Bakijev stil je totalna borba, najsličniji Brus Lijevom džit kun dou, samo sa većim naglaskom na rvačke i parterne tehnike. Specijalni potez mu je „no escape“ armbar koji izvlači dok kolenima pritiska protivnika u leđa. Iako je seriju počeo kao iritantni balavi edipovac, vremenom je dobio na harizmi. Mada, ponekad divljina u njemu sevne u kraćim intervalima. Prema ocu oseća istovremeno strahopoštovanje i bolesnu mržnju, i sav svoj trening i borbe upravlja s ciljem da ga nadmaši. Karakter koji liči na Bakija je Gai Tendo iz igre Buriki One, samo nisam siguran ko se ugledao na koga.

Kaoru Hanajama

Hanajama je prvi ozbiljan protivnik s kim se Baki odmerio. Iako je stvarno ogroman (dva metra, sto šezdeset kilograma), samo je koju godinu stariji, što će reći da je imao petnaest godina na početku a osamnaest na kraju serije. Hanajama je naslednik kriminalnog sindikata i, kao i svaki jakuza, ima impozantan irizumi preko leđa. Ipak, ono što uteruje strah u kosti svim potencijalnim protivnicima jesu ožiljci kojima je prekriven od glave do pete. Irizumi na Hanajaminim leđima je urađen u počast čoveku zahvaljujući kome je porodična linija Hanajaminih opstala u burna vremena. Noseći jedinog naslednika porodice, taj vojnik je odabrao da umre na nogama pre nego da padne. Hanajama nastoji da se drži tog načela u borbi, te većina njegovih protivnika ima razloga za strepnju. Najjače Hanajamino oružje je stisak dovoljno snažan da raznese krvne sudove u ruci ili nozi. Nije izučavao borilačke veštine ali se ponekad služi tehnikama iz bušidoa. Svim pit fighterima u Japanu Hanajama je poveliki uzor, a pobornicima kodifikovane borbe njegova pojava je najveća noćna mora.

Dopo Oroči

Dopo Oroči je osnivač i glavešina Šinšin Kai karatea i jedan od retkih ljudi koji može da se bori sa Judžiro Hanmom kao ravnopravan protivnik. Iako je prešao pedesetu i dalje je u vrhunskoj formi, zbog svakodnevnog sparingovanja i vežbanja tehnika i do hiljadu puta na dan. Sa Tokugavom je dugogodišnji prijatelj i svesrdno mu pomaže u realizaciji turnira. Zanimljivo u vezi sa njim je da je umnogome baziran na osnivaču Kjokušin Kai karatea, Masutatsu Ojami, što izgledom što stilom borbe. Prema Bakiju je jako naklonjen i želi da vidi kako skida svog oca sa trona. Velike nade polaže i u svog sina Katsumija koga smatra budućnošću japanske borilačke scene.

Mitsunari Tokugava

Tokugava je vlasnik arene ispod Budokana i osnivač Maximum Tournamenta. Takođe, on je i sudija u svim mečevima, mada ponekad rastegne neko pravilo da bi borbe bile interesantnije. Ne zna se da li se ranije bavio borilačkim veštinama, ali je sigurno da sada nije u stanju da to ozbiljno radi, budući da Čoper iz One Piece može da mu jede burek s glave. Ipak, Tokugava je totalni ekspert u poznavanju borilačkih veština, i stoga može da bez greške prepozna svaku, ma koliko egzotična bila (uzunde, hrkljuš, svebor, kjokošinđicu, frnjok). Jako je dobar prijatelj sa Dopom i Kandži Igarijem, dok se s Judžirom poznaje ali ne voli ga baš.

Kijosumi Kato

Nekdašnji vrhunski učenik Dopo Oročija, Kato je otišao iz škole smatrajući da Šinšin Kai ne priprema adekvatno čoveka za realnu borbu. Prošao je kroz slično putovanje po svetu kao i Baki, i vratio se u Japan da bi učestvovao na Tokugavinom turniru. Iako je arogantan i prilično vešt, Kato često ispada smešan, budući da je obično u društvu Bakija, Dopoa, Katsumija i Tokugave.

Izo Motobe

Posle Tokugave najveći poznavalac borbenih veština u seriji. Ipak, on i praktikuje većinu, čak je jako dobar u džiudžicuu. Sve veštine koje je usvojio on kombinuje u jednu. Nažalost, ne može da pobedi Judžiroa jer je već dosta star. Često daje korisne komentare borbi u paru sa Katom.

Katsumi Oroči

Katsumi je jedna od najvećih nada japanskog borilačkog sveta, budući da je sa dvadeset godina postao velemajstor Šinšin Kai karatea. Umesto da ga Dopo pošalje na svetsko prvenstvo (gde bi progazio kao krava kroz kukuruz) on ga određuje da se bori na tajnom turniru. Katsumi je fizički već dostigao vrhunac razvoja, a neke njegove tehnike čak ni Dopo ne može da izvede. Naravno, borac Katsumijevog kalibra teško da je skroman i saosećajan. Baki i on se često sukobljavaju oko tretmana poraženih. Ako je Dopo Oroči Mas Ojama, onda je Katsumi Šokei Matsui, trenutni poglavar kjokušina.

Retsu Kaio

Retsu je misteriozni borac iz Kine, praktikant kineskog kung fua. Iako ne govori mnogo, u ringu je više nego impresivan, budući da s lakoćom savlađuje borce koji bi trebalo da su favoriti. Poseban animozitet Retsu gaji prema karatistima, pošto za karate kaže da je niža veština kung fua i da je trenutna pozicija karatea ravna onoj koju je kung fu imao pre dve hiljade godina. Iako ima na raspolaganju superiornu borilačku disciplinu, Retsuu nedostaje nasleđe borca kakav je Judžiro. Bajdvej, mislim da sad znam na koga su se tvorci Tekkena 5 ugledali kad su pravili Feng Veija.

 Šinogi Koušo

Koušo je prvi borac koga vidimo kao Bakijevog protivnika na Tokugavinom turniru. Veština koju koristi je Šinogi- rju, forma karatea čija je primarna tehnika otkidanje nerava prstima. Sam Šinogi je jako opasan borac, ne samo zbog stila koji ukida čulne organe, već i zbog spremnosti da žrtvuje sopstvenu ruku ili nogu da bi uvukao protivnika u klopku. U jednoj borbi je udario u svoju šaku naslonjenu na protivnikovo lice i sopstvenim slomljenim kostima mu probio oko. Koušo se bori kao očajnik ne bi li izašao iz senke svog starijeg brata.

Šinogi Kureha

Zamislite Konana Varvarina sa glavom Crvene Sonje i dobićete približnu sliku kako Kureha izgleda. Iako ne praktikuje nijedan stil borbe, Kureha je razvio fizičke predispozicije do maksimalnih vrednosti dostupnih ljudskom biću. Mada je ogroman, neverovatno je brz i okretan. Uz to, Kureha je doktor i to jedan od najboljih. Nema licencu, ali i pored toga izvodi genijalne hirurške zahvate u rekordno kratkom vremenu. Nažalost, veliki je broj pacijenata koje je ovaj doktor ostavio unesrećene, jer ma koliko dobar hirurg bio, odnos prema pacijentima mu je slaba strana. Ujedno, nedostatak borilačke obuke umnogome ostavlja Kurehu u nepovoljnoj poziciji poredeći sa ostalim borcima.

Šibukava Gouki

Ubedljivo najbolji lik u seriji, uz Judžiroa. Među svom tom gomilom nabildanih, opakih boraca pojavio se senilni čičica od metar i po i razbacao ih sve kao fekalije. Od svih boraca, Gouki je jedini koji nosi nadimak Tetsudžin ili Gvozdeni čovek, priznanje koje može da nosi samo jedan čovek u naraštaju. Gouki je pripadnik stare škole bušidoa, budući da je počeo da vežba posle Drugog svetskog rata. Tehnika mu je zvanično džiudžicu, ali, među nama, ono je čisti aikido. Štaviše, borac po kome je Šibukava Gouki modeliran je Šioda Gozo, osnivač Jošinkan Aikido škole i legenda u rangu sa Masutatsu Ojamom. Ponekad, u žaru borbe, Gouki počinje da se ponaša psihotično i da nabraja koga je sve ubio. Van ringa je jako ekscentričan, pomalo senilan ali i dalje neustrašiv.

Džek Hamer

Džek je pit fighter rodom iz Kanade i potpuno nepoznat borac do dolaska na turnir. A onda je u svojoj prvoj borbi pobedio najboljeg brazilskog džiudžicu majstora posle Diksona i to čistim seljačkim aperkatom iz bunara. Tajna njegove monstruozne snage je u jednoj jednačini- steroidi plus preforsiranje. Iako su mu tehnike potpuno bazične, usled snage su strašno efektne. Jedna od njih je ugriz, dovoljno snažan da otkine parče drveta ili meso sa kostiju. Iako je divlje stvorenje, u normalnom modu je jako učtiv, tih i introvertan. Ispostavlja se da Baki i Džek imaju mnogo više zajedničkog nego što se na prvi pogled čini.

Emi Akezava

Emi je Bakijeva majka, ali je daleko od Judžirove supruge. Akezava je prezime njenog muža, koji je lider jakuza ganga. Na njihovom bračnom putovanju njih dvoje su ukrstili puteve sa Judžirom Hanmom i tu je Emi poludela za njim. U jako kratkom roku Judžiro je napravio udovicu od nje i obznanio joj svoju nameru u vezi sa rađanjem naslednika. Ali, nasuprot Eminim očekivanjima, Judžiro se nije zadržao pored nje. To samo čini da svu frustraciju nagomilanu u sebi iskaljuje na Bakiju. Prema sopstvenom detetu ona nije pokazala ni trunku osećanja, govoreći da prema najmoćnijem živom biću ništa ne može da se meri ni izdaleka. Ali, u jednom trenutku ona uspeva da se iskupi za svu uskraćenu podršku i nežnost koja je Bakiju ipak nedostajala.

Kozue Matsumoto

Kozue je kćerka Bakijeve gazdarice Kinujo, čiji je muž umro posle borbe na turniru ispod Budokana. Takođe, ide sa Bakijem u školu. Jako je zabrinuta zbog njegovog načina života i nekoliko puta ga moli da odustane od namere da se bori sa svojim ocem. Vremenom Kozue počinje da razume Bakijeve razloge za borbu, iako ih i dalje ne opravdava. U vremenu posle serije Kozue se upetlja u romansu sa svojim stanarom.

Juri Čajkovski

Kao što mu ime kaže, Čajkovski je Rus, ali ne samo to. On je Ugjur, potomak ratničkog naroda koji ne odbija izazove pa makar i od malog deteta. Na početku serije je šampion u velter kategoriji koji trenira za prelazak u tešku. Dok je još bio derle, Baki je uleteo kod njega na trening da ga izazove i, naravno, dobio po labrnji. Jurija je Kaoru Hanajama udaljio iz bokserskog ringa zanavek, ali to nije sprečilo ovoga da se i dalje sprema za borbe. Tek se očekuje njegov povratak u velikom stilu.

Gaja

Dok je još vežbao za prvu borbu sa Judžirom, Baki se prijavio u dobrovoljce i otišao u džunglu da pronađe legendarnog plaćenika po imenu Gaja. Gaja je vođa malog tima specijalaca koji kombinovanim dejstvom ume da napravi haos u protivničkim redovima. Niko osim njegovih saboraca ne zna kako izgleda, pošto niko nije video njegovo lice i preživeo. Iako bi ga u ringu Judžiro verovatno pobedio, kad bi se sreli u divljini ishod bi bio drugačiji. U Gajinom odredu su Sanada, ekspert sa noževima, Kuraiši, grapler, Čiba, majstor za zamke i sečiva, Nomura, lekar grupe i blizanci Raja i Vlaja. Ne, čekajte… Gajina specijalnost je kontrolisanje adrenalina što mu daje nadljudsku snagu bez potrebe za napornim vežbanjem.

Judžiro Hanma

Najveličanstveniji lik u seriji, toliko impozantan da nadilazi karakterizaciju na dobro i zlo. Od svoje šesnaeste godine neprestano uskače iz borbe u borbu tražeći uzbuđenje u opasnosti. Sad, sa svojih trideset i nešto, radi za američku vojsku kao plaćenik i poznaje svaku postojeću borilačku veštinu. Njegova žeđ za borbom odvela ga je u sukobe i sa životinjskim svetom, odakle je izašao kao pobednik i stekao zvanje najjačeg stvorenja na kugli zemaljskoj. Onoga trenutka kada je prestao da se bori radi preživljavanja i počeo da traži zadovoljstvo na njegovim leđima se pojavilo demonsko lice, kao što ste videli na slici. Tokom jedne posete Japanu, video je mladu i prelepu suprugu mafijaškog šefa i primetio njen žudni pogled na scenu nasilja koju je stvorio. Tog časa Judžiro je odabrao ženu koja će mu roditi naslednika. Njeno ime je bilo Emi Akezava. Ali, pošto ju je iskoristio za produženje vrste, Judžiro ju je ostavio bez objašnjenja. Ovaj hiperborac je potpuno divalj i nekontrolisan, uvek udara da ubije pa svaka njegova borba mora da se završi smrću. U krugovima boraca Judžiro je poznat pod nadimkom Ouga, što, u zavisnosti od prevoda, znači ili Kralj ili Zver. Prema Bakiju je manje više indiferentan, pošto ga još uvek ne smatra dostojnim naslednikom. Treba li reći da Judžiro poseduje neverovatnu harizmu koja zrači i na sam pomen njegovog imena? Baki bi morao još dugo da se vozi da bi stigao do njegove stanice.

Borci na turniru

Ovde ću ukratko da opišem ostale borce na Tokugavinom turniru po redosledu u tabelama ispod.

A grupa

Andre Rigan

Andre Rigan je pre svega ogroman borac (2,40 m i oko 300 kg), bivši pro wrestler kome je mnogo muka zadavala sopstvena snaga. Naime, kako samo frnjokom (u narodu poznat i kao zukavac) može da ubije boga u čoveku, njegove borbe su trajale jako kratko. To, naravno, nije moglo da se proda i Riganovi promoteri su imali muke da ga nateraju da bude blaži. Tek u borbi sa Bakijem upotrebio je punu snagu, pošto se uverio da je mlađi Hanma dovoljno jak da izdrži udarce. Andre Rigan je baziran na jednoj od najvećih legendi profesionalnog rvanja, Andre Rene Rusimovu, poznatijem pod nadimkom Andre the Giant.

Kinrjuzan

Trenutni Jokozuna i predstavnik sumo rvanja. Ne udara telećom butkom preko glave (Wrestlemania), niti se lansira glavom napred u protivnika (ovo ako ne znate…).

Zulu

Divalj i povelik borac iz Afrike koji koristi vale tudo. Dominantna tehnika mu je upper mount i čekićanje odozgo čak i dugo pošto protivnik prestane da se brani. Zulu je inspirisan legendarnim vale tudo borcem po imenu Rei Zulu.

Dentorani Džitpak

Tajlandski bosker, najbolji posle Sagata. I Džo Higašija. I Brusa Irvina. I dosta više.

Kandži Igari

Igari je stari Tokugavin prijatelj i još uvek aktivni pro wrestler, uprkos poodmaklim godinama. On i Dopo Oroči su se sukobljavali u ringu tridesetak godina pre radnje serije. Igari je poznat u celom svetu, budući da je bio u talasu japanskih rvača koji su posetili SAD. Tamo je stekao svoj nadimak- Killer. Poznat je po svojoj tendenciji da se bori prljavo, koristi trikove i igra se sa umom protivnika. Osim što se bori na turniru, Igari je i u organizacionom odboru. Borac koji je bio inspiracija za Igarija je Antonio Inoki, legendarni japanski pro wrestler.

Rob Robinson

Američki šampion u kikboksu. Diksonov slučaj je pokazao da formalne titule ništa ne znače ispod Budokana.

B Grupa

Robert Geran

Bokser koji je trebao da se bori sa Kijosumi Katom u prvom kolu, ali nije stigao dotle jer ga je neki majmun umlatio. Ne figurativno, bukvalno je došao majmun i umlatio ga.

Roland Gustav

Gustav je Dopoov stari poznanik, još iz ranih dana njihove karijere. Trenirao je u Britaniji pod patronatom Bilija Rajlija (IRL čuveni trener catch rvača) a obuku završio u Africi daveći divlje zveri po savani. Kako je od malena pokazivao sklonost ka rastavljanju stvari, specijalnost mu je dislociranje zglobova.

Sergej Taktarov

Ruski sambo ekspert, baziran po pravom sambo šampionu Olegu Taktarovu. Iako je impresivan, majčicu Rusiju ipak bolje predstavlja jedan drugi borac.

Inagi Bunošin

Praktikant Japanskog Kenpoa, što ipak mnogo bolje zvuči nego što je efikasno. U borbi sa Hanajamom nudi mu zaštitu za glavu, što ionako opasni gangster ne zavolje baš.

C Grupa

Hatanaka Kohei

Džudista koji je uspeo da slomi Šibinu ruku na jednom mestu da bi potom iskusio iz prve ruke šta znači „puna bulja šimika“.

Čiharu Šiba

Čiharu je vođa Bosokozu (bajkeri) ganga po imenu Kurenai i jedan od najluđih ljudi na turniru. Kao formu uterivanja straha u kosti, sam je sebi izlomio ruku o ogradu pre nego što se ustremio na protivnika. Bori se jako prljavo, koristi trikove sa vezivanjem a izgleda da nema receptore za bol. To jedino objašnjava kako može da trpi onoliku kaznu a da se ne onesvesti ili poludi od bolova.

Majk Kvin

Američki profesionalni rvač, rađen po uzoru na rahmetli Ultimate Warriora. Ne prolazi bog zna kako dobro.

Misaki Kengo

Iako je japanac, Kengo je praktikant šaolinskog kung fua. Pošto je sitan, zastrašujuće je brz, a u svom arsenalu ima i poteze graplinga.

Ijan Mekgregor

Svetski bokserski šampion u teškoj kategoriji. Iako mu je borilačka disciplina podosta svedena, snalaženjem u ringu i korišćenjem trikova Mekgregor uspeva da se snađe u borbi sa fristajlerima i uličnim borcima. Moguće je da je blago baziran na Tajsonu. U engleskom dubu ime mu je promenjeno, valjda zbog sličnosti sa glumcem Juanom Megregorom.

Li Mou Ko

Korejski borac, naravno ekspert u tekvondou. Izučavao je i druge borilačke veštine da bi im pronašao slabosti.

Serđo Silva

Ekspert u brazilskom džiudžicuu. Nažalost, u prvoj borbi je glumio glavnu ulogu u filmu „Cigani lete u nebo“.

D Grupa

Ričard Filis

Najbolji telohranitelj i izbacivač na svetu. Vežba za borbu tako što isprazni bife, a onda naređuje trojici ljudi sa bejzbolkama da ga makljaju dok imaju snage. Čak i u ringu je u smokingu. Za borbu s njim, Dopo Oroči se takođe utegao u odelce.

Rodžer Harlon

Rvač grčko- rimskim stilom, olimpijski pobednik. Došao je na turnir da pokaže da olimpijski šampion može da se pokaže i u pravoj borbi. Recimo, Kurt Engl je dobar primer. Harlon je veliki fan legendarnog ruskog rvača koji učestvuje na truniru kao rezerva.

Minoru Jamamoto

Baziran je po osnivaču Pancrase lige (old school MMA federacija u Japanu), Minoru Suzukiju. Čak nosi i one visoke čizme koje su uniforma boraca. Dobar udarač, rvač i parteraš.

Džagata Šerman

Grapler sa ožiljcima preko lica. Ne zna se ništa više o njemu, budući da ga je Judžiro „slomijo“ za primer. Ostatak serije imitira bokericu.

Rezerve

Ovo su borci koji su pozvani da zamene takmičare koji iz raznih razloga (povrede, majmun, kršenje napola) nisu mogli da nastave takmičenje.

Maunt Toba

Toba se pojavljivao i u prvoj sezoni gde se borio protiv Bakija. Pošto su Kejto i njegov protivnik bili onesposobljeni za dalje takmičenje, Tokugava je pozvao Tobu da se uključi. Za jednog japanca Toba je ogroman, ali je baš ostario, naročito ga muči desno koleno. Bori se slično Igariju, prljavo, a najveća želja mu je da umre u ringu. Stari rvač Giant Baba je bio uzor pri kreiranju Tobinog lika.

Amanai Ju

Amanai je štićenik Judžiroa Hanme, koji je došao na turnir umesto Šermana, presavijenog kao prase u koritu. Judžiro ga je sreo dok je ovaj radio kao telohranitelj američkog predsednika. U jednom trenutku Amanai je javno ošamario Judžiroa i ostao živ i čitav, na opšte čuđenje. Stil mu je Amanai -rju, i baziran je na saosećanju i ljubavi, nasuprot Južirovoj manifestaciji gneva.

Andrej Anov Garland

Legendarni ruski rvač grčko- rimskim stilom, sa šest stotina pobeda i bez poraza. Snaga koju ovaj čovek poseduje je nepojmljiva a on sam traži da mu ruke budu okovane svo vreme, osim kada brani majčicu Rusiju. Otud i nadimak Okovani Rodoljub (ne Petrović). Iako ima savršen skor, njegove rvačke veštine su minorne, jer sve svoje pobede izvlači na mišiće (da ne pominjem meč u kom je tipa bacio na drugi parter). Garlandov model je živa legenda po snazi, ruski rvač Aleksandar Kareljin.