Shin Megami Tensei: Persona 3 (2007)

Nakon što su Persona 2: Innocent Sin i Persona 2: Eternal Punishment pokupili brojne pohvale i imali solidnu prodaju, i sa pojavom tadašnje nove generacije konzola, Atlus je rešio da je vreme za novu Persona igru.

Persona 3 se pojavila 2007. na PS2 i namamila gomilu ljudi na Persona igre po prvi put, kao i Shin Megami Tensei serijal uopšte. Popularnost Shin Megami Tensei serijala je prvo pokrenuo SMT Nocturne, ali je Persona 3 otišla korak dalje. Godinu dana kasnije, pojavila se ekspanzija Persona 3 FES, a 2010 rimejk za PSP pod nazivom Persona 3 Portable.

U Persona 3 ovog puta obilazimo Iwatodai, ostrvo koje je doživelo ekonomski bum i postalo jedan od najpoželjnijih gradova za život. Naš junak, Makoto Yuki (ime se može menjati po volji), se vratio u Iwatodai nakon odsustva od deset godina, da bi upisao prestižnu privatnu srednju školu, Gekkoukan High.

Po sada već standardnoj formuli, njega i njegove nove poznanike napadaju čudovišta i u njemu se probudi Persona. Par dana kasnije objašnjavaju našem glavnom liku da se između ponoći i narednog dana nalazi jedan dodatan sat, tzv. Dark Hour, u kome svi ljudi postaju kovčezi, a tehnika prestaje da radi. Ima nekoliko osoba koje ne postaju kovčezi, i oni imaju potencijal da pozivaju svoje Persone. Pored njih, u tom periodu ulicama tumaraju čudovišta zvana Shadows, i ona napadaju svakog ko nije pretvoren u kovčeg.

Glavni cilj u Persona 3 jeste da se pobede 12 protivnika, koji se pojavljuju svaki put kada je pun mesec. Do tad treba grindovati i poboljšavati likove, kao i spajati nove Persone za glavnog lika. Dok ne dođe pun mesec, istražuje je Tartarus, toranj koji se pojavljuje kada počne Dark Hour, na lokaciji na kojoj se nalazi njihova škola. Ima preko 200 spratova, sa protivnicima koji vremenom postaju sve teži i teži. Takođe, tokom igre se po Tartarusu mogu naći ljudi, koji kada se spasu daju određene predmete koji pomažu liku u svojoj borbi za spašavanje sveta. Zbog tolike važnosti oko dana i faze meseca, igra je jako ograničena po tom pitanju, pa se mora balansirati koji dan se treba ići u Tartarus, kada će se raditi u kafiću da bi se sakupile pare, a kada se družiti sa ljudima i poboljšati odnose sa njima.

Ovog puta je svaki lik ograničen na po jednu Personu, dok glavni lik, jer je poseban, može imati koliko hoće, od bilo koje Arcane. To je značilo da nema gubljenja vremena sa kombinovanjem Persona za svakog lika i obraćanje pažnje oko toga koliko se poklapaju Arcane za svakog lika, već je svaki lik zaglavljen u svoju ulogu i odatle ne mrda. Znači, samo sakupljaj EXP kroz borbe, a ostavi drugom da brine oko toga da li treba Bufu da se promeni u Bufula ili u Marin Karin. Ako se tokom borbe iskoriste protivnikove slabosti i brzo se završi borba, može se desiti Shuffle, gde se bira jedna od ponuđenih karata, svaka ima neki bonus u sebi ili nove Persone, koje se kasnije mogu spajati da bi se dobile nove i bolje.

Kako igra napreduje, dodaju se novi članovi u ekipu, proširujući mogućnosti kombinacije, mada, kada se jednom otkrije odgovarajuća kombinacija, neće se mnogo odstupati od nje. Persona 3 je takođe dodala i All Out Attack. Kada se svakom protivniku pogodi slabost, i on padne na zemlju, može se pokrenuti All Out Attack, gde svi članovi ekipe odjednom napadaju i najčešće ubijaju sve protivnike.

Jedna od novina koje su predstavljene u Persona 3 u odnosu na prethodne delove jesu Social Links, veze koje se formiraju sa drugim osobama sa kojima glavni lik ima kontakta. Svaki Social Link ima svoju Arcanu. Kako se Social Link poboljšava, tako se otključava veći bonus za Persone koje pripadaju toj Arcani, čime one postaju sve jače i bolje. Da bi se bilo koji Link poboljšao, mora se provoditi vreme sa osobom sa kojom je formiran Link, i da im se govori ono što najviše žele da čuju, čime se rešavaju njihovi psihološki problemi, a ima ih brojnih. Od zaljubljenosti učenika u nastavnicu do devojke koja se boji da priča sa muškarcima. Rešavanjem njihovih mentalnih problema se naš lik poboljšava i otključava nove, jače Persone, jer valjda, kroz njih, rešava i neke svoje dileme i probleme…

Persona 3 FES je ekspanzija originala, koja dodaje dodatnu priču koja nosi naziv The Answer. U FES originalna igra nosi naziv The Journey. The Answer se dešava mesec dana nakon završetka originala. U FES je težina automatski stavljena na Hard, kreće se od nivoa 25 i glavni lik je Aigis, koja je nekako stekla istu sposobnost kao i glavni lik.

Persona 3 Portable je rimejk igre za PSP, koji ima sve Persone iz FES, ali nema The Answer, kao ni animirane Cutscene ili 3D modele kada se ide kroz grad, umesto toga se scene najviše odvijaju kao Visual Novel. Ali zato, za razliku od FES se može upravljati svakim likom, dodate su karte, koje kada se iskoriste dodaju određene veštine Personama, Fast Travel i gomila drugih sitnica, koje su inspirisane Personom 4, usled kojih se povratak na FES čini jako težak, maltene nepodnošljiv. Umesto FES je dodat novi lik, ženski protagonista, i priča iz njenog ugla je mnogo interesantna, jer su neki Linkovi promenjeni i daju interesantan uvid u likove, kao i nekoliko cameo likova, poput Vincenta iz Catherine, Yukiko i Kashiwagi iz Persone 4, kao i Margaret iz Persona 4. Takođe ima nekih poboljšanja i rebalansa koji čine Portable najboljom verzijom za početnike.

Persona serijal je nakon trećeg dela doživeo enormnu popularnost, zbog koje postoje i animirani filmovi, do sad su se pojavila dva od planiranih pet, kao i animirana serija Persona Trinity Soul, koja ima neku minimalnu povezanost sa Persona 3 i dešava se deset godina nakon te igre. Takođe, likovi iz Persone 3 se, zajedno sa likovima iz Persona 4 pojavljuju u spinoff igrama, Persona 4 Arena (Aksys fighting igra, PS3 i 360), Persona 4 Arena Ultimax (Aksys fighting igra, PS3, 360) i Persona Q (Dungeon crawler iz prvog lica sa elelmentima Etrian Odyssey, 3DS).