Odmah nakon objavljivanja pomalo kontroverznog Fatal Furyja 3, SNK je odlučio da budući nastavci u ovom uspešnom serijalu dobiju u svom nazivu prefiks Real Bout. Prvi od njih se na opšto iznenađenje pojavio samo devet meseci nakon FF3, što je logično dovelo u pitanje njegov kvalitet. Na svu sreću, Real Bout Fatal Fury je mogao da se kvalifikuje kao nova igra, mada je pitanju ipak bio klasičan nastavak koji je mnogo toga pozajmio od svog prethodnika, pre svega kada je reč o grafičkom izgledu i samom izvođenju koje nije pretrpelo veće korekcije. Stoga, mnogi igrači su dovodili u pitanje opravdanost novog imena i osećali se pomalo prevarenim.
Očigledno uvažavajući takva mišljenja, SNK je proveo daleko više vremena razvijajući novi Real Bout koji je ironično, dobio samo oznaku special, iako nema maltene nikakve veze sa prethodnicima i predstavlja novo poglavlje u istoriji serijala.
Postava boraca je osvežena i proširena, tako da su sada na spisku rekordna 24 lika koja su obeležila serijal u prošlosti a među njima je čak i Geese Howard do koga je nešto teže doći. Samo izvođenje se ovaj put značajno promenilo, i jasno odvaja Special od ranijih nastavaka. Sve zamerke koje su igrači izneli na račun prethodnog izdanja su uklonjene – DM i SDM udarci su malo ublaženi tako da ne uzimaju ogroman deo energije a mogućnost izbacivanja protivnika iz borilišta je potpuno isključena, jer se većini taj element nije svideo. Ipak, interakcija sa pozadinskim objektima nije potpuno izbačena, pa se sada mogu uništiti barijere koje ograničavaju improvizovane arene a protivnik tim činom dovesti u stanje ošamućenosti. Izvođenje specijalnih udaraca je nešto lakše nego ranije jer igra bolje prepoznaje zadate komande, a veći problem predstavljaju samo DM i SDM udarci kod nekoliko boraca.
Vredi posebno istaći AI rutinu, koja je iznenađujuće dobra. Na default težini, protiv svakog kompjuterski kontrolisanog borca imaćete šansu za pobedu, a čak se ni završni protivnici nisu preteški jer niti su nekoliko puta jači od vas, niti poseduju specijalne napade koje konstantno (zlo)upotrebljavaju.
Ono što se veoma lako primeti je da igra ima potpuno novi “look”. Grafički stil je izmenjen, i deluje bolje nego ikada. Crtež je sada više nego ikad nalik na kvalitetan anime film, svi objekti su veoma krupni i odlično animirani a većina likova stasom deluje kao da je učestvovala na svetskom prvenstvu u bodibildingu, što će se nekima svideti, a nekima ne. Kvalitet pozadinskih elemenata ipak nije toliko impresivan kao u fenomenalnom Fatal Furyju 3, najviše zbog toga što neka borilišta deluju pomalo prazno, ali generalni utisak je ipak veoma pozitivan. Ipak, nema sumnje da je Real Bout Special jedna od najlepših igara objavljenih za NeoGeo/NeoGeo CD.
Fatal Fury serijal je oduvek bio poznat po odličnoj zvučnoj podlozi, ali je ona ovoga puta zaista na granici savršenstva. Iako i na verziji za MVS/AES deluje odlično, tek u NeoCD varijanti moći ćete zaista da uživate. Nemoguće je rečima opisati koliko su neke kompozicije slušljive, poput tema koje prate Lawrence Blooda ili Sokaku-a. Soundtrack sigurno spada među 5 najboljih za NeoGeo, ali od Fatal Fury igara teško je očekivati manje.
Pored toliko kvalitetnih borilačkih ostvarenja za NeoGeo, gotovo nemoguće je objektivno reći koje od njih je zaista najbolje. Mi čvrsto stojimo iza toga da je uz Garou: Mark of the Wolves ovo najbolja igra Fatal Fury franšize, a to možda najviše svedoči o kvalitetu ovog naslova.
Real Bout Fatal Fury Special: Dominated Mind
Osim za NeoGeo i NeoGeoCD, Real Bout Fatal Fury Special objavljen je i za Saturn odnosno PSX. Dok verzija za Seginu 32-bitnu konzolu predstavlja običan port NeoCD verzije (naravno, sa bržim učitavanjima) PlayStation varijanta sa podnaslovom Dominated Mind predstavlja mnogo više od toga. Nalik na Garou: Mark of the Wolves, PSX verziju Speciala krasi borba u samo jednoj ravni, što je bilo prvi put u istoriji serijala ali i potpuno novi super cancel sistem koji je dodatno izmenio gameplay. Svi borci su dobili po još jedan skriveni SDM, Alfred je postao igriv, a dodat je novi završni protivnik White. Čak i na grafičkom planu učinjene su neke izmene – dodat je novi anime intro kao i nekoliko međuanimacija, a pozadine na nivoima su bolje animirane. Jedina mana ovog izdanja jeste činjenica da je objavljeno samo u Japanu.
NeoGeo i NeoGeoCD verzija – razlike
Po pravilu, izdanja za NeoGeo i NeoGeoCD su veoma slična, a takav je slučaj i kada je reč o ovoj igri, zbog čega smo se i odlučili na zajednički opis. Ipak, među verzijama postoji i dosta razlike, zbog čega je teško odlučiti koja je od njih bolja. Naravno, što se tiče samog izvođenja, AES odnosno MVS verzije su u prednosti, zbog toga što u njima nema nikakvog učitavanja. Pored toga, jedino je u MVS verziji prisutna krv. Sa druge strane, NeoCD verziju «krase» poprilična učitavanja koja su gotovo u rangu Last Blade serijala. Na svu sreću, ništa od grafičkog i audio sadržaja nije izbačeno, ili bar mi to nismo primetili.
Ono što vraća CD verziju u igru je zaista neverovatan arranged soundtrack – nema sumnje da čak i u verziji za AES odnosno MVS muzika deluje fenomenalno, ali čuti prerađene varijante za NeoGeoCD je posebno iskustvo! Mali je broj naslova koji imaju muzičku podlogu koja se savršeno uklapa u atmosferu igre, a koja istovremeno može i da se sluša potpuno nezavisno na CD playeru. Da ne pominjemo da će fanovi serijala (a posebno fanovi Blue Mary) biti oduševljeni kompletnim spotom koji je SNK ubacio u igru.
Grafika: 5.0 Borci i okolina izgledaju zaista odlično, mnogo bolje nego u prošloj verziji. Tu i tamo postoje usporenja, ali ništa što kvari konačan utisak.
Zvuk: 5.0 Uz nekoliko novih tema, prisutan je veliki broj remiksovanih kompozicija koje zvuče izuzetno lepo, posebno u NeoGeo CD verziji. Zvučni efekti su bogati, jedino malo zaostaje glas najavljivača.
Kontrole: 5.0 Izvođenje specijalnih udaraca je lakše nego ikada.
Zabavnost: 5.0 Izvođenje i 24 borca trebalo bi da zadovolje ukus svih ljubitelja borilačkih igara. Težina je fenomenalno izbalansirana, a utisak upotpunjuju sjajne tehničke karakteristike.
No Comment