U vremenu kada su maskote prodavale igračke sisteme i kada je Nintendo prodavao milione NES i SNES konzola zahvaljujući popularnosti Mario braće, konkurentska SEGA još uvek nije imala ekvivalentan odgovor u vidu svoje maskote. U vreme Master System platforme pokušali su to sa Alex The Kid igrom ali to definitivno nije bilo to, Mariova popularnost bila je i dalje nedostižna. Mega Drive se pojavio u Japanu ’88 ali tek krajem ’90, sa početkom proboja na američko i evropsko tržište bilo je vreme za novu maskotu i novi “system seller” naslov. SEGA je prišla postupku izbora nove maskote veoma studiozno, raspisan je interni konkurs preko kojeg je sakupljeno oko 100 različitih ideja, 4 najbolje bile su “totalno američki” vuk, buldog, debeljko od koga je kasnije nastao Dr. Robotnik, i totalno cool plavi jež Sonic, delo gosopdina Naotoa Ōshime. Kao mešavina Miki Mausa i Mačka Feliksa (po rečima autora) sa cool “stavom” tipičnim za kasne osamdesete i rane devedesete godine, nastao je Sonic The Hedgehog koji je i izabran za Seginu novu maskotu.
Za razvoj prve igre u kojoj će se novi predstavnik kompanije pojaviti bio je zadužen interni AM8 development tim kasnije preimenovan u Sonic Team. Na čelu Sonic tima bio je programer Yuji Naka koji je već imao spreman tehnički demo u kojem je lik mogao da se sklupča u loptu, postigne velike brzine i krece se fluidno preko krivog terena uz svu fiziku zaleta i težine. Naoto Ošimin Sonic je odmah ubačen u taj koncept gde se sjajno uklopio, a originalni izgled nivoa, uključujuci i legendarni Green Hill Zone, odradio je dizajner Hirokazu Yasuhara. Naka, Oshima, i Yasuhara radili su po 19 sati dnevno na svom projektu mesecima.
Nakon agresivne marketinške kampanje 23. juna 1991. Sonic The Hedgehog se napokon pojavio u prodaji i odmah ispunio očekivanja kako igrača širom sveta, tako i najstrožijih kritičara iz tog vremena, sa skoro savršenim ocenama u svim relevantnim medijima. Popularnost Mega Drive konzole, odnosno Genesis sistema je drastično skočila, tako da su tokom praznične sezone u Americi za svaki Super Nintendo prodate po dve Genesis konzole, i tako sve do januara 1992. kada je SEGA zahvaljujući rebrandovanoj Mega Drive konzoli i prvom Sonic naslovu preuzela 65% tržišta 16bitnih konzola. Bio je to i prvi put u istoriji da Nintendo nije lider u svetu konzola, njihova dominacija koja je trajala od decembra 1985. je prekinuta. Prvi Sonic prodao se u neverovatnih 15 miliona primeraka i važi za najprodavaniju Mega Drive igru uopšte.
Razlog tako neverovatnog uspeha bio je neosporan kvalitet koji se ogledao u šarenoj i jasnoj krupnoj grafici, odličnom dizajnu i fantastičnom brzom izvođenju. Sa tehničke strane Sonic The Hedgehog bio je ispred svog vremena, ali ni zabavnost nije zaostajala. Sonic je postizao do tada neviđene brzine u “platfomskim igrama”, ali nije umirao od prvog dodira sa protivnicima ukoliko bi imao makar jedan prsten kod sebe, ekvivalenat kultnim Mario novčićima rasutim po nivoima. Brzo izvođenje, “neuništivost”, muzika ozbiljnija od Nintendovih dečijih melodijica (koju je odradio Masato Nakamura član japanskog pop benda Dreams Come True) i sam izgled Sonica koji se mršti stvarali su neki vibe ozbiljnosti i bili poprilično kontraverzni, pa samim tim i veoma cool u svoje vreme.
To je bilo upravo ono što je SEGA i želela da postigne, napokon su dobili maskotu ali i igru koja je sa ponosom mogla da predstavlja kompaniju i da parira Nintendu. Nastavci koji su kasnije usledeli do kraja životnog veka 16bitne mašine, nastavili su da potvrđuju taj koncept, a Sonic je veoma brzo postao ikona igračke, a i opšte kulture.
Reizdanja i portovi
Originalni Sonic The Hedgehog je imao mnoga reizdanja, 1991. godine pojavio se i u dosta izmenjenoj 8bit verziji za Segin handheld GameGear i Master System, a tek 2006. reizdat je u originalu za GameBoy Advance, u užasno loše odrađenom portu kao “Sonic the Hedgehog Genesis”. Originalni Sonic bio je dostupan i u raznim kompilacijama koje je SEGA objavljivala za mnoge sisteme, a sa popularnim trendom reizdavanja klasičnih igara na konzolama 7. generacije originalni Sonic došao je na Wii preko Virtual Console servisa u 2006. godini, na Xbox Live u 2007. i napokon na PlayStation network u 2011. godini. Najbolji Sonic The Hedgehog port zapravo se pojavio tek na leto 2013. godine i to u verziji za iOS i Android uređaje, zvanični remake je za kompaniju Sega odradio Christian Whitehead (Sonic CD remake), tako da u toj ultimativnoj verziji originalnog Sonica postoji pravi widesreen, doterani filteri za prikaz slike, spindash potez kao i likovi iz kasnijih nastavaka, Tails i Knuckles koje je moguće otključati. Nadamo se da će remasterovani Sonic iz 2013. pronaći put i do kućnih konzola uskoro.
Grafika: 4.0 Izuzetno napredna za svoje vreme, ali kasniji nivoi imaju nešto jednostavniji izgled, sličniji starijim MD1 igrama
Zvuk: 5.0 Legendarni zvučni efekti prvi put su definisani ovde, kao i fantastične muzičke teme
Kontrole: 4.5 Jednostavne i dobre, a momentum fizika po prvi put je zahtevala i malo navikavanja
Zabavnost: 5.0 Čak i danas nakon više od 20 godina prvi Sonic odoleva zubu vremena, i dalje je u potpunosti igriv i zabavan, što je očekivano kada je u pitanju jedna od najboljih platformskih igara svih vremena.
No Comment