Arkade – Mortal Kombat 3 (1994)

Čudo koje je napravio prvi Mortal Kombat kako na automatima tako i na svim kućnim igračkim sistemima (bio je ključan faktor za uspeh Sega Mega Drive 2 sistema u odnosu na SNES) bilo je jasan znak da će Midway sve svoje resurse uložiti upravo u izradu nastavka koji je predstavljen svega godinu dana kasnije. I pored kratkog roka za izradu zabeležen je još veći uspeh, a portovi za sve moguće sisteme prodavali su se u milionskim tiražima. U to vreme serijal je bio na vrhuncu i jednostavno nije postojao naslov koji je mogao da mu parira – prvi i jedini put u istoriji nijedna azijska kompanija (među kojima su bila izuzetno jaka imena kao što su Capcom, SNK, Namco ili Sega) nije bila na vrhu sa nekim svojim ostvarenjem! Mortal Kombat II je prerastao u fenomen koji je i pored zabrana i opšte negativne kampanje dušebrižnika stekao neverovatan broj fanova, čak i u našoj zemlji. Iako je 1994. MK II bio na vrhuncu popularnosti (zbog toga što su tek tada počele da se rade konverzije na konzole i kompjutere) Midway je već tada predstavio novi nastavak, manje od godinu dana posle premijere prethodnika. Iako zdrava logika kaže da je za tako kratak period nemoguće napraviti bolju, pa čak ni mnogo drugačiju igru, Mortal Kombat 3 je to potpuno demantovao, bar kada je reč o ovom drugom.

Priča koja prati MK3 vezana je za novi pokušaj Shao Khana da osvoji Zemlju. Ovaj put proces uništenja je već započet, celokupno stanovništvo (osim par izuzetaka) je nestalo sa lica planete a da bi ostvario svoj cilj Imperator mora da porazi i grupicu najjačih ratnika sa Zemlje. Naravno, propratne priče su interesantne kao i uvek, što može biti dobar motiv za prelaženje igre sa više likova.

Velike izmene je pretrpeo kontrolni sistem – 5 osnovih tastera i način izvođenja osnovnih udaraca je ostao isti ali je dodat run taster koji omogućava kratkotrajan trk, čime se mnogo dobilo na dinamici u odnosu na prethodnike. U povećanje brzine igre savršeno se uklopilo uvođenje kombo udaraca čije je poznavanje presudno za dobijanje borbi. Međutim, igračima nije data potpuna sloboda u kreiranju kombinacija, već su se oni izvodili po tačno zadatom sistemu (kao da je reč o komplikovanom specijalnom udarcu), mada je delimična improvizacija bila moguća, čak i poželjna. U vreme pojavljivanja na sceni je bio aktuelan Super Street Fighter II Turbo koji je primenjivao drugačiji sistem, ohrabrujući igrače da sami stvaraju kombinacije, što su zaljubljenici u Capcomovo ostvarenje uvek navodili kao veliku prednost u odnosu na Mortal Kombat 3. Sa druge strane, napomenuli smo da je činjenica da u MK3 ipak postoji određena doza slobode kao što je činjenica da ste u Capcomovom ostvarenju mogli da zadate izuzetno mali broj udaraca u seriji jer je naglasak i dalje bio na pojedinačnim udarcima, pa se za prvu igru ove kompanije u kojoj su zvanično implementirane kombo tehnike smatra tek Street Fighter Alpha, objavljen sredinom 1995. Upravo zbog svega rečenog postoje kontroverze – sa jedne strane su bili obični igrači kojima nisu želeli da troše sate učeći i praveći sopstvene kombinacije a sa druge oni koji su smatrali da je potpuno sloboda najbolji način da se pokaže ko je koliko dobar. Sud tržišta je pokazao da je eksperiment generalno bio uspešan, a takvo je i naše mišljenje.

Kao što smo napomenuli, osnovni udarci su ostali isti kao ranije s tim što je došlo do jedne značajnije promene. Tradicionalno najefikasniji aperkat koji je protivnicima oduzimao najviše energije je značajno oslabljen, što je opet bio način da se dodatno forsiraju kombo tehnike. Naravno, svi završni udarci iz prethodnika su zadržani a pridodat im je Animality kada se pobednik pretvara u životinju i ubija protivnika. Ipak, treba istaći da većina završnih udaraca nije tako interesantna kao u MK 2, kao i da neki deluje poprilično nedovršeno. Protivnička AI rutina opet nije za pohvalu, pa će čak i uvežbani igrači imati mnogo problema da završe single player mod, čak i na najnižem nivou težine. Protivnici su nekada u stanju da munjevito reaguje na svaki vaš potez dok u pojedinim trenucima jednostavno nepomično stoje u mestu – ako ste igrali MK II, sve vam je jasno. Novi završni protivnik Motaro i stari znanac Shao Khan su posebne priče jer vam je za njihovo pobeđivanje uvek potrebna dobra doza sreće (dakle, ništa novo ni ovde). Na svu sreću mod za 2 igrača je i dalje odličan a to je za ovaj tip igre ipak najvažnije. Novina u ovom modu je uvođenje tajnih kodova koji se ukucavaju pre početka borbe a mogu da izazovu raznorazne efekte.

Izbor likova je takođe kontroverzna tema, jer je radikalno drugačiji od onog u prethodnicima, što se nije naročito svidelo velikom broju fanova. Broj boraca koje možete voditi sada je 15 (uključujući tu i Smoke-a koji je skriveni lik) a na kraju vas čekaju već standardna 2 završna protivnika. Od starih poznanika pored Smoke-a tu su i Noob Saibot (i dalje ne možete da igrate kao on), Liu Kang, Kung Lao, Sub-Zero, Jax, Shang Tsung, Shao Khan kao i povratnici iz originalnog Mortal Kombata, Sonya i Kano. Jedini koji su radikalno izmenili svoj izgled jesu Sub Zero (koji je ostao bez nindža odela jer je izbačen iz svog klana) i Smoke koji je pretvoren u robota, što je retko koga oduševilo. Novi borci u principu ne predstavljaju ništa spektakularno, naročito ne Stryker koji verovatno važi za najomraženijeg lika ali ni ideja o potpunom izbacivanju nindži (naročito Scorpiona) i zamenjivanju sa robotima kao što su Cyrax ili Sektor (plus već pomenuti Smoke) nije naišla na dobar prijem. Možda jedini svetao primer jeste Kabal koji je zbog izuzetno razornih kombo udaraca, interesantnog dizajna i priče stekao veliku popularnost među igračima. Najbolja stvar koja može da se kaže jeste da su likovi sada više distancirani jedni od drugih po izgledu nego u prethodnicima, a utisak jedino kvare nindža roboti.

Tehničke karakteristike nastavljaju tradiciju prethodnika, što znači da je opet korišćena tehnika digitalizacije. Unapređenja u odnosu na Mortal Kombat II su vidljiva, ali to ne mora da znači da će vas se obavezno dopasti. Pozadinski elementi su bolje animirani a neka borilišta se nalaze na 2 nivoa s tim što se prelazak na gornji vrši kada jedan od boraca uspe da udari drugog aperkatom. Promena borilišta u toku borbe je svakako interesantna inovacija koju su kasnije koristili razni drugi serijali, pre svega Dead Or Alive. Izbor boja vas verovatno neće oduševiti, što potvrđuje podatak da inače mračni Mortal Kombat II deluje kao najšarenija dečja slikovnica u odnosu na sive tonove i izbledele boje koje dominiraju u MK3. Zvučni efekti su odlični i u duhu su prethodnika, što znači da savršeno dočaravaju mračnu atmosferu borbe na život i smrt, dok je muzika nazadovala jer se par tema jednostavno ne uklapa u celu priču.

Šta reći na kraju? Neosporno je da MK3 izazvao veliku pažnju igrača i da je bio poprilično popularan. Isto tako je nemoguće reći da je u pitanju samo blago poboljšanje na račun koga želi da se zaradi još novca (a što je patentirao Capcom a manje više sledili SNK, Sega, Namco i drugi) ali je očigledno da većina inovacija nije dala željeni rezultat. Fanovi serijala kojih je sigurno mnogo će voleti i ovaj nastavak, ali ako vam se koncept Mortal Kombata nikad nije sviđao, čitanje ovog teksta vam sigurno nije promenilo mišljenje.

Johnny Cage?
Ono po čemu je Mortal Kombat serijal oduvek bio poznat jeste velika količina skrivenog sadržaja, pa je stoga i potpuno razumljivo zbog čega se za njega vezuju razne glasine, najčešće vezane za nepostojeće završne udarce i skrivene likove. Shvativši da je to sjajna, besplatna reklama, Midway nikada nije demantovao nijednu od njih, a i sam je često uzrokovao neke poput navodnog ubacivanja Johnny Cage-a u MK3. Cela priča je počela kada je neko otkrio da u dip switch meniju automata postoji statistika koja prikazuje broj pojavljivanja određenih likova, a na spisku se nalazi i stavka “Johnny Cage transformations”, kao što se vidi na slici. Ubrzo je pokrenuta prava lavina glasina koje su objašnjavale na koji način je moguće igrati protiv Johnnyja ali njegovo postojanje nije potvrđeno do danas. Midway se naravno nije izjašnjavao po ovom pitanju, ali sada je jasno da je bio u pitanju sjajan marketinški trik.

Strykerovo prokletstvo
Teško je reći ko je od novih likova ubačenih u MK3 najbolje osmišljen, ali je definitivno da je policajac Kurtis Stryker najmanje omiljen među igračima. Međutim, malo igrača zna da je Stryker bio planiran još za prvi Mortal Kombat, ali su rani beta testovi pokazali da bi igrači više voleli da vide ženskog lika, pa je on zamenjen drugim policajcem, poručnikom Sonyom Blade. Pokušaj ubacivanja u Mortal Kombat II je takođe propao, jer je u poslednjem trenutku odlučeno da se ime borca promeni u policijskog majora Jacksona Briggsa. Tako je na kraju Stryker konačno predstavljen u MK3, ali po svemu sudeći bolje i da nije…

Grafika: 4.5 Jako dobar 2D, ali ne mnogo bolji od prethodnika. Dizajn likova nije tako dobar a i pozadinama ne bi škodilo malo više boje
Zvuk: 4.5 Zvučni efekti su poslovično odlični, jedino što muzika prilično zaostaje na pojedinim nivoima
Kontrole: 4.0 Odlične i dobro raspoređene, ali je neophodan džojped sa 6 tastera
Zabavnost: 4.5 Nema sumnje da je MK3 dostojan naslednik velikog Mortal Kombata II ali mu pomalo nedostaje njegova jedinstvena atmosfera.