Već sredinom 80-ih godina, C64 je izrastao u pristojnu igračku mašinu po pitanju kvaliteta tipičnih akcionih i arkadnih žanrova, uprkos diskutabilnosti njihovog postojanja na 8-bit kompjuterima. Najviše treba zahvaliti nekim od programerskih timova, od kojih su svaki na svoj način imali ponekog “keca u rukavu” na polju programerskih rutina, koje je trebalo izvući iz debeljkovog hardware-a. Tim iz Holandije, neobičnog naziva, “Boys without brain” su jedni od onih koji su dali svoj doprinos gore spomenutoj činjenici. Podržani od strane izdavačke kuće Thalamus Europe, jedan od ponosa Commodore scene!

Hawkeye pripada uobičajenoj kategoriji platformsko pucačkih igara u kojoj se kontroliše do zuba naoružan akcioni heroj. U ovom slučaju, polu čovek i neka forma Cyber organizma. (Uticaj Terminatora na autore, nije bilo teško prepoznati). Pred igračem je 12 nivoa u kojima se heroj mora dokopati četiri dela puzzle slagalice. Putanja do svakog dela puzzle, označena je svetlucavim okom dva orla u gornjem delu ekrana, i koja se po potrebi pale i usmeravaju igrača, ka levoj ili desnoj strani ekrana. Svaka putanja ka novom parčetu puzzle otežana je hordama raznoraznih neprijatelja koji u talasima nasrću sa obe strane. Kako u grupama tako i pojedinačno, poput kiborg-džina sa maljem, gorila ili praistorijskim oblicima životinja. Sam heroj nije ni malo bezazlen zbog posedovanja solidnog arsenala oružja ali koje je ograničeno. Standardno, ono je i ključ uspeha ali i snalažljivost igrača kod njihove upotrebe. Akcija je brzog tempa i konstantna te u većini slučajeva, ne ostavlja vremena za predahe. Nivoi su vešto dizajnirani, sa skakačkim platformama koje su dodatni izazov za heroja. Igrač mora pravoremeno reagovati kod adekvatne strategije upotrebe arsenala i uz racionalno trošenje municije kod naprednijih oružja. Povremeno, mogu se pokupiti i dodaci za energiju ili dodatnu municiju. Težina igre rapidno počinje da raste već od drugog nivoa pa i do frustrirajućih razmera. Neprijatelji su dosta žilaviji a platforme se moraju savlađivati uz sve veću preciznost kod naskakanja. Jedna od poteškoća je i odabir oružja, koje se biralo preko funkcijskih tastera na računaru. Samim tim, većina momenata akcije su zahtevali izuzetnu koordinaciju ruku. (Džojstik-tastatura).Čak i kada se ta vrsta “mehanike” dovoljno uvežba, prelazak svih 12 nivoa je bila i ostala nemoguća misija za C64 igrače.

Hawkeye je sa tehničke strane doneo neke novine, do tada neviđene na C64. To je odlično parallax skrolovanje pozadine, sa zavidnom animacijom kretanja glavnog karaktera. Trenuci pucanja iz laserske puške, podsećali su na doživljaj akcije sa automata! Soundtrack je bio vrlo kvalitetan, što je bilo karakteristično za većinu Thalamus igara u kasnijem periodu. Kasetno izdanje igre imalo je profesionalno odrađen sistem učitavanja i čekanja nisu bila toliko zamorna kao u nekim drugim kasetnim igrama na debeljku.

Grafika: 4.0 Sprajtovi ne odišu detaljnošću kao u nekim drugim C64 igrama ali velika količina parallax skrolovanja u nivoima je ono što ovu igru izdvaja od drugih.
Zvuk: 5.0 Odličan audio užitak sa brzim muzičkim numerama koje leže uz akciju i atmosferu igre. Zvučni efekti su bili ubedljivi i progresivni.
Kontrole: 4.0 One su mali kamen spoticanja. Razlog je pomenut u tekstu i zahtevaju privikavanje. Ali glatke su kod osnovnog kretanja i skakanja.
Zabavnost: 4.0 Gledano iz sadašnje perspektive, Hawkeye spada u jednu od najboljih igara tog tipa na C64. No autori su eventualno trebali ubaciti još po koji fazon u konceptu gameplay-a, u tih 12 nivoa.