Kada je Nintendo sa NES konzolom i igrom Super Mario Bros, 1985. godine napravio proboj na Severno američkom tržištu, stvari su u svetu gaminga od tada krenule jednim drugačijim tokom. Igra je u startu postala mega hit, ujedno i odskočna daska za Nintendovu ekspanziju izvan Japana, naročito u kasnijim godinama. Brkati vodoinstalter je za samo kratko vreme osvojio srca mnogih američkih igrača ali i čitavih porodica a Nintendo ustoličio kao lidera u celoj priči. Priči, čija je budućnost svima poznata. Međutim, šta je sa konkurencijom? Politika Nintenda pokušala je da ode još dalje, usmeravajući svoj marketing i prodaju na stari kontinent, pre svega na Kraljevsko ostrvo gde je dominacija 8bit računara tih godina doživljavala svoj vrhunac. Međutim i pored agresivne reklame i prezentacija, reakcija kod većine britanskih igrača je bila krajnje hladna, i pored određenih inovativnosti koje je Nintendo nesumnjivo doneo. Razlog tome leži najpre u finansijskom faktoru jer je cena kertridž igara za većinu tamošnjih igrača bila neprihvatljiva. Pri tome treba uzeti u obzir, da je ponuda naslova bila daleko skromnija kada se uporedi sa onim što je nudilo tada već razrađeno tržište računara i kroz pristupačnije cene originalnih igara. Slično je bilo i u Nemačkoj ali, bez obzira na sve, Super Mario Bros je privukao pažnju određenog kruga igrača ali i zagolicao maštu nekih od izdavačkih programerskih timova. Jer, zar ne bi bilo lepo da se brkati Italijan potera i na nekom od tada dostupnih računara? Odgovor na to pitanje, tih godina bio je spreman da da jedan nepoznati izdavački tim, Orpheus. No od licence nije bilo ništa, a istorija je pokazala, da je takav oblik mudre politike, bila jedna od odlika Nintenda. A onda su se pojavili manje poznati momci iz Nemačke sa jednom “bizarnom” idejom: Ako Commodore ne može da ima avanturu sa vodoinstalaterom dugih brkova, imaće je sa dve čupave devojke sličnih osobina. Nazvaće ih Giana i Marija! Bila je to ideja iz glave tri ključna momka za nemačku istoriju gaminga: Armin Gessert, Manfred Trenz i Chris Huelsbeck, iza kojih je stajala izdavačka kuća Rainbow arts. Tako je nastala igra, Great Giana Sisters.

Za onog ko nije imao prilike da se susretne sa Super Mario Bros igrom tih vremena, Gianu je doživljavao kao jedno novo iskustvo, do tada “neviđeno” na polju platformskih igara a takvih igrača je bila puna Evropa. Za onog ko jeste, igru je naravno poredio sa avanturama pomenutog protagoniste a izražavanja bilo kakvih negativnih konteksta ili kritika povodom toga, bili su retki. Bar ne od strane relevantih igračkih časopisa. Iako neki od početnih nivoa na momente deluju kao da su prekopirani iz originala, Giana je opet na neki način nošena sopstvenom atmosferom kojom je osvajala igrače, kako se kroz igru napredovalo. Već nešto kasniji nivoi, odlikuju se unikatnim i brilijatno osmišljenim dizajnom, koja igrača stavlja na test umeća savlađivanja skakačkih deonica, većinom slučajeva više nego u odnosu na SMB. Primetno je, da se Giana kreće nešto sporije što se može okarakterisati kao manjak one dinamičnosti koja je krasila Super Marija. Ipak, glatka izvedba, posebno kod skokova nadomešćuje taj nedostatak a spomenuti dizajn nivoa i njihova težina nije ostavljala igračima puno prostora za egzibicije. Nivoi su bili rigorozniji i po pitanju vremenskog ograničenja.

Giana07
Originalna izdanja igre na Ebay aukcijama dostižu enormne cifre!

Giana može postati i moćnija, uzimajući predmete do kojih dolazi udarcima glavom u platforme sa kristalima. S početka dodir sa šarenom loptom koja od devojčice pravi moćniju personu sa žutom čupavom kosom i koja može da glavom razbija zidove. Zatim pucaljke, sat koji na momenat stopira vreme, lizalica/bonus život, kapljica vode kojom postaje imuna na deonice sa vatrom, jagoda koja aktivira prateće projektile, itd. Slično kao u SMB igrama, saldo poena se većinom povećava sakupljanjem srebrnih kristala(u SMB novčići) kojih ima na svim mogućim mestima pa čak i onim skrivenim, unutar vešto zamaskiranih tajnih deonica i zidova ispod kojih se krije mnoštvo kristalnog blaga. Igra je bila dugačka, 33 nivoa su uticala da druženje sa njom potraje nekoliko meseci pa i godina, jer obrnuti je u potpunosti, nije bilo baš jednostavno. Jedna od poslastica koju su igrači otkrili bile su nevidljive kristalne kutije koje su se aktivirale iz skoka/udarca glavom i tako omogućavale preskakanje nivoa, takozvani Warp level. Bilo je još sličnih fazona koje su igrači vremenom otkrivali i tako olakšavali pojedine putanje do exita nivoa. Opet kao u SMB, replay value faktor igre je bila jedna od ključnih osobina, bilo da je u pitanju težnja da se sakupi što više kristala, obrne igra za što manje vremena, ili pronađe još po neki tajni prolaz. Čuvari pojedinih nivoa postojali su u obliku velikog mrava ili zelenog zmaja. Za manje iskusne igrače, obično su bili strah i trepet a tenziju je obično pojačavala muzika u toku tih nivoa. Na startnom ekranu, može se pokrenuti igra u dva igrača koja partiju naizmenično deli na dve sestre, spomenutu Gianu i Mariju malo drugačije boje kose.

Kako je Nintendo gledao na sve ovo? Pa, ne baš blagonaklono. Igru je smatrao direktnom kopijom Super Mario Bros te je cela stvar doživela i sudski epilog koja je rezultirala potpunom zabranom prodaje igre. Sa druge strane, igra ni u jednom trenutku nije izgubila na popularnosti među C64 igračima i istu su mogli da nabave kad god su hteli. A novi paradoks će uslediti mnogo godina kasnije, tačnije 2009-te godine, kada igra kroz specijalni rimejk debituje na Nintendovoj DS konzoli. Bio je to povratak Giane i Armina Gessert-a, kao glavnog programera originalne igre. Međutim nedugo posle tog projekta, od posledice srčanog udara, umire programer Armin Gessert. Imao je 46 godina, ne dočekavši da bude svedok još uspešnijem rimejku igre, Giana Sisters Twisted Dreams koji na najbolji mogući način u potpunosti dočarava ime i istoriju Giana sisters a koju je umnogome i sam izgradio.

Grafika: 4.5 1987. godine ova igra je važila za vizuelno najlepšu skrolojuću platformu na C64, u žanru koji je bio do tada jako redak na C64, bar ne na ovom nivou. S obzirom da je i ova igra radila u single load modu te zbog memorijskih ograničenja nije bilo mesta za još neke grafičke detalje i animacije, opet impresionira.
Zvuk: 5.0 Igra je prepuna raznoraznih zvučnih efekata a soundtrack važi za jedan od najlepših na C64. Remek delo kompozitora Chris Huelsbeck-a. Remiksovane melodije iskorišćene su i u modernoj izvedbi igre, Giana Sisters Twisted Dream.
Kontrole: 5.0 Za C64 izvedbu SMB vrste igara, potpuno korektno. Postoje i određene komande sa tastature ali su se pozivale retko.
Zabavnost: 5.0 Giana Sisters je jedna od najlegendarnijih kompjuterskih igara iz 80tih godina. Na C64 spada u sam vrh najboljih igara na sistemu. Igra sa jednom burnom i kontraverznom istorijom ali kako je vreme prolazilo, njezin kult je samo više jačao.