Nakon popularnog crtanog filma, Aladdin iz Diznijeve produkcije 1992. godine, usledila je izrada video igre po uzoru na pomenuto animirano ostvarenje. Prvo originalno izdanje igre je nastalo na SEGA Mega Drive konzoli 1993. godine i kao takvo, doživelo veliki uspeh. Portovi igre su se posle nekog vremena nizali jedan za drugim, a upravo jedna od verzija je bila i za Amigu. Teret konverzije na sebe je preuzeo deo proslavljenog Last Ninja tima iz C64 doba.

Ova verzija Aladdina je izašla u tada poprilično turbulentnom periodu za Commodore Amigu zbog poznatih dešavanja. Amiga 500 je polako postajala prevaziđena mašina tako da je verzija igre eksluzivno izašla za tada relativno mlad računar, Amigu 1200. Najviše iz tehnoloških razloga jer pomenuta Amiga je donela na tržište niz naprednijih mogućnosti, u odnosu na starije serije, pogotovo na polju grafike. Suštinski, ova verzija Aladdina prati radnju originalne verzije igre, kako po izvedbi, tako i po količini nivoa i sa nekim neznatnim razlikama. Kroz standardno platformisanje, potrebno je dokopati se izlaza svakog nivoa a pri čemu treba savladati Džafarove sluge (opet Džafar!?), mačem ili projektilnim oružijem koje čine jabuke. Aladdin poseduje vešte akrobatske sposobnosti koje će imati ključnu ulogu tokom igre. Priča počinje u gradu Agrab, nastavlja se preko pustinje koja vodi do tamnice, pećine, pa sve do Džafarove palate. Crtani film svojevremeno je bio obavezno štivo za svakog ozbiljnog ljubitelja sedme umetnosti tako da je i za ljubitelje igara važilo isto pravilo. Produkcija igre, izvedba i grafika nikoga nije ostavljala ravnodušnim, jednako kao u slučaju Mega Drive konzole. Možda bi sa sadašnje tačke gledišta to bilo podložno kritici jer se ipak radilo o naprednijem sistemu, koji je tom trenutku bila Amiga 1200. Samim tim, prostora za doradu još nekih grafičkih detalja je itekako bilo. Ali i pored toga, sveopšti utisak je fantastičan. Animacija i celoukupna atmosfera igre u velikoj meri podsećaju na crtani film već od prvog nivoa. Ako se za grafiku može reći da ne iskorišćiva baš u potpunosti mogućnosti mašine, za audio doživljaj važi skroz druga priča. Već od introa igre, uz predivnu muzičku intonaciju koja je uvod u originalni deo pesme “A Whole New World” koja se kvalitetom skoro i ne razlikuje od crtanog filma. Slično je i sa ostatkom igre čiji je soundtrack definitvno “11-sti igrač” ove verzije.

Pored Amige, postojala je i verzija za PC DOS konfiguracije koja se godinama smatrala najsavršenijom, iako se bitno i ne razlikuje od gore spomenutih. Šta više, ako se malo vrati film u nazad, ustanoviće se činjenica da je za prosečnu PC konfiguraciju sa kvalitetnom zvučnom karticom te 1994. godine bilo potrebno izdvojiti duplo više novca u odnosu na standardnu Amiga 1200 konfiguraciju, koja je ovu igru gurala savršeno glatko i uz savršeni audio užitak. Aladdin-a na Amigi 1200 je te davne 1994. godine bio melem za oči, uši a bogami i dušu!

Grafika: 5.0 Grafika je ista kao na Mega Drive/Genesis konzoli ali u tom momentu, kada je vladala kriza oko Commodore Amiga brenda, važila je za jednu od najboljih koju je A1200 sistem nudio.
Zvuk: 5.0 Fenomenalan sa bilo kog aspekta!
Kontrole: 4.5 Savršen odziv na džojstiku u svim pravcima ali biranje između upotrebe mača kao primarnog oružija i jabuka se vršio preko space tastera na tastaturi. Nekadašnji Amigisti koristili su kontrolere sa nekih od konzola, koji su bez problema radili i na Amigi.
Zabavnost 5.0 Prema mišljenju autora ovog teksta, ova verzija Aladdina je važila za jednu od najboljih tih godina. Za Commodore/Amiga fanove koji je tada nisu probali, eto sada prilike pa neka bude i preko emulacije!