Proslava izlaska igara je dobro poznata praksa u svetu, publisheri se trude da za svaki nov naslov velike franšize naprave neku vrstu manifestacije. Događaji koji često budu propraćeni kako od strane novinara tako i slučajnih posetilaca je ono šta čini gaming svet unikatnim, bez bilo kakvog glamura i fejk osmeha, već samo lepa, čista zabava u kojoj svi uživaju. Izlazak igara i njihova proslava u našoj zemlji nije toliko popularna, makar nije bila dok prste nisu umešali ljudi iz ComputerLand-a. Kao što znate, proteklih godinu i više pratimo i slavimo izlazak svakog velikog naslova sa njima. Prošli put smo vam pisali o Guitar Hero Live-u i odličnom okupljanju u SkyMusic radnji gde smo uživali kako u neobičnom i nesvakidašnjem ambijentu tako i u odličnom društvu i prijateljskom turniru. Tada smo imali osećaj da će to biti najbolja promocija neke igre za duži vremenski period, jer unikatan način izvođenja tog naslova je upravo bio zaslužan za sjajan provod i zabavu.

Jučerašnji dan je bio specijalan za mnoge gejmere u svetu. Activision je izbacio Call of Duty Black Ops III, novi naslov anualne franšize, čiji fanbase nikako da opadne iako svake godine plaćaju cenu punog nasova za copy/paste naslov. Mnogi su se pitali kakva bi proslava odgovarala ovom naslovu i u kakvom okruženju bi mogli da ga dočekamo, a onda je nastupio tim iz ComputerLanda sa jednom fantastičnom idejom.

Paintball!!!

O da, nešto tako jednostavno ali tako dobro i odgovarajuće za naslov kao što je Call of Duty. ComputerLand nas je ugostio u ambijentu kluba Paintball Singidunum/Magacin Kluz na Zvezdari u Beogradu. Od dana kada smo dobili pozivnice pa do početka ove nesvakidašnje zabave nismo verovali da ćemo se stvarno napucavati sa konkurencijom ostalih kako gaming portala tako i štampanih medija. Jednostavna pomisao da ćemo biti u mogućnosti da zabijemo koji headshot redakciji Sveta Kompjutera ili nekog drugog gaming portala je bila, prosto neverovatna i očaravajuća! Kako to obično biva, snovi kratko traju, a naš se završio odmah na početku kada smo shvatili da moramo biti u timu sa njima i nekolicini zaposlenih iz CL-a. Realno njih nismo ni pomišljali da napucavamo već smo u njima našli našeg spiritualnog vođu i komandanta na bojištu, slavna Helena nas je vodila do trijumfa u još jednom “prijateljskom” turniru!!!

Nego da počnemo od početka. Kao što se može i pretpostaviti, naša struka ne gaji atlete, tako da većina novinara nije ni navilka da trčkara okolo sa hidrauličnom puškom punom kuglica sa bojom pokušavajući da nanese bolne modrice članovima protivničkog tima. Jednostavno nam to nije u opisu radnog mesta. Nubovi u glavi kao i na poligonu su ipak odlučili da svoj obraz brane svojim hidrauličnim puškama i da dokažemo da su i za nas real life društvene igre! Posle uvoda i objašnjavanja osnovnih pravila, kako se koristi puška (da nije jednostavno point and shoot, ili možda i jeste, ali ukoliko znate koga gađate) oformili smo četiri tima od po 9-10 igrača. Da, odziv je bio prosto neočekivan i bilo je fantastično videti toliko pozitivne energije i neopisive želje za pravljenje modrica drugom živom biću. Bitke su počele lagano, bojno polje jolipe vremenom dobijalo fleke i obeležja pravog ratišta. Ne-atlete novinari su paintball shvatili poprilično straight-forward. Stoji u jednom mestu i pucaj preko zaklona, što i nije tako zabavno, ali na kraju se nekako to isplatilo, pobeđivali smo. U timu kao i uvek postoje budale (koje smo bili mi i još jedni momci sa drugog poznatog gaming portala) koje su želele da rašuju neprijatelju u šesnaest. Na početku se taktika nije isplatila, jer smo prosto bili glinene patke dok smo trčkarali okolo tražeći načina da što više priđemo svojim protivnicima. Upravo zbog toga nas nekolicina je uvek prva završavala runde, ali iskusni kamperi iz našeg tima su uvek uspevali da dođu do pobede, sve dok nismo počeli da gubimo. Da ih ne zovemo kamperima, uvek je postojala ideja i taktika koju smo morali da pratimo, ali koja se jednostavno nije realizovala na najbolji mogući način. Pokrivaj strane, tim koji je na središnjem delu bojišta je morao da pruža suppressing fire kako bi se mi sa strane kretali i osvajali teren.

Na početku je uspevalo ali nekada ne-fer članovi protivničkog tima koji nisu hteli da izlaze kada su bili rešetani našim kuglicama su podmuklo ubijali naše sa leđa, iako su, jelte, bili “mrtvi”, što je frustriralo naš tim i doveo do toga da se udaljavamo od titule šampiona. Nekada smo imali osećaj da se borimo protiv T-1000 modela terminatora. Čisto da objasnimo, to je Terminator koji je od tečnog metala mlatio Švarcenegera u drugom delu, sve dok ga SPOILER ALERT nije bacio u topionicu metala, jer da, to je Švarceneger. Naši protivnici su se upravo tako ponašali. Dok smo ih bušili kuglicama, njihove rane su se same lečile i bilo kakav trag je nestajao sa njihove opreme, a oni su besramno nastavili da pucaju. To je dovelo do pucanja morala nekih zvezda našeg tima, specijalno redova, možemo ga nazvati fiktivnim imenom “The Arrow”. Karika koja nije smela da popusti je polako slabila. Treći tim, tim čije smo boje i pasiju delili sa ostalim novinarima, je počeo da gubi, i stavili smo se u jednostavnoj poziciji u kojoj je bilo, sada, biti ili ne biti, pobeda ili poraz, pobednici turnira ili večni gubitnici! Naša prednost, oslanjanje na nepoznavanje terena protivničkog tima, iako ga ni mi nismo znali, je počela da slabi tokom kasnijih partija. Sjajna percepcija naših protivnika je stvorila savršenu sliku poligona i uspeli su da pronađu perfektne štekove odakle su mogli da pucaju a da ne provire ni sa jedne strane.

Pri skoru od 3:2 smo odigrali našu poslednju partiju, partiju u kojoj sam ja (“slavni” FPS konzolni igrač koji je poznat po imenima, Wahad/Toad/Psycho Bunny Killer’s Meds itd itd) popio neslavni headshot u usta, i zadobio još par prostrelnih rana u predelu gornjeg dela torza, tačnije ramena. Ipak taj headshot je ono šta me je izbacilo iz kolosekai u svojoj frustraciji nisam stigao da (sa neba) slavim pobedu mog tima. Iako su moje rane pokušale da izleče i zavodljive Zombie promoterke koje su bile, prosto očaravajuće! Tek nakon krpljenja i šivenja kako duševnih tako i fizičkih rana sam ustvari shvatio, da smo mi pobednici i da su se sve žrtve i bolne rane isplatile! Većina nas prvi put bila na paintball-u, uspela da pobedi, jer je želja i pasija pobedila skill i nubovi su otišli kući kao slavni pobednici!!!

Posle borbe smo uživali u vojničkom pasulju sa rebarcima i suvim mesom, domaću pogaču u predobro osmišljenom delu Paintball kluba koji je neodoljivo podsećao na pravu menzu vojske (da, pasulj, rebarca i sve ostalo su bili tu for real!). Tu je bila i domaća pita od jabuka, o da! Možda čak i jedna od najsvetlijih tački ove promocije Call of Duty Black Ops III naslova. Ceo ambijent i ideja je upravo rekonstrukcija vojnog drilla kao i atmosfere nakon teškog dana pod vežbama i mučenja od strane narednika. Takva atmosfera je i uspešno napravljena jer iako smo bili protivnici na bojnom polju, svi smo na kraju sedeli u jednoj prostoriji, sa slašću jeli pasulj iz metalnih posuda (army style!) i ćaskali o rundama, borbama, bolnim ranama i nezaboravnim “ubistvima” i pobedama kojima ćemo se dugo ponositi.

ComputerLand je ponovo uspeo da nadmaši sebe i svoju prošlu promociju još jedne sjajne igre. Druženje koje je trajalo skoro četiri sata sigurno dugo dugo nećemo zaboraviti, a ostaje nam žal što ovo ne možemo češće raditi u ovako prijatnom društvu naših istomišljenika. Kako smo počeli ovu sezonu igara, CL nas oduševljava koliko i igre koje promovišu, a iskreno očekujemo da će nam pružiti puno zabave kako preko tih naslova tako i kroz promocije koje prave. I za kraj, pošto smo svi izašli izrešetani, preumorni i oznojeni, pokloni od strane CL-a su odgovarali svemu tome, nova sveža Call of Duty majca i zvanični Call of Duty peškirić da obrišemo muku i znoj sa naših lica kako bi se video naš očaravajući osmeh pobede, i neizostavno Monster piće da nas digne i da snagu da odemo svojim kućama.