Visions of Mana (2024)

SNES era u PS5 vremenu

Mana serijal je jos jedan od klasika JRPG sveta koji po retro vrednosti definitivno može da stane rame uz rame sa Final Fantasy. Square Enix je nakon oživljavanja igra kao što su Final Fantasy Legends, odlučili se da ožive Mana serijal odakle kreću Secret of Mana i Trials of Mana koji su dali šansu da Square ima još jedan serijal u svom džepu koji će im donositi pozamašne zalihe novca. Nažalost serijal nije doživeo finansijski uspeh koji su očekivali i desila se jedna poprilično neočekivana stvar – studio Ouka koji stoji iza ove igre, je proglasio bankrot na dan kada je igra zapravo izašla.

Od daleke ere Super Nintenda do sada, Mana franšiza je donekle doživela najmanje promena što je mač sa dve oštrice. Priča je najtipičnija za jedan JRPG, normalni tinejdžeri bez bilo kakvih supermoći žive svoj život u selu koje je blizu vulkana koji će izabrati svog Mana duha, i poslati tu osobu do Mana drveta u kome će žrtvovati svoj život zarad balansa univerzuma. Kada se pogleda jako slična priča kao Final Fantasy X gde sekundarni glavni lik treba da se žrtvuje da bi doneo mir i balans svetu na par stotina godina, tako da je inspiracija očigledna. Val i Hinna su karakteri koji imaju za cilj da spasu svet na gore pomenut morbidan način i vi pratite njihov put. Vi naravno vodite Tidu… Val-a koji ima svog saputnika Yun… ovaj Hinnu sa kojom prolazi kroz čitav svet Mane koji totalno nisu povučeni FFX svetom. Nikako!

Kako budete osvajali prelepi svet u Dragon Quest dizajnu, dobijaćete nove karaktere koji će vam se pridruživati i činiti ovu avanturu poprilično interesantnom. Njihova ponašanja, građenje odnosa, situacije koje oni prave, imaćete jedan simpatičan i tipičan JRPG svet sa skoro pa klasičnim ishodom većine dogadjaja. Jedna da kažemo depresivna stvar su „Alm“ iliti druge ljudske žrtve koje su potrebne drvetu Mane, i te ljude koje njihova sela teraju će vam se priključivati. Zanimljivo je što pored te „sudbine“ mnogi karakteri su mladoliki i nisu toliko svesni sudbine koja ih čeka, ali to je već poprilična filozofija koja nije za gaming diskusiju već za flajku ispred filozofskog fakulteta ili još gore, bleje u studenjaku. Neki od karaktera će biti najtipičniji stereotipi koje JRPG pravi već decenijama i niko se ne buni (kao npr. karakter Careena koja je tipični američki južnjak sa akcentom).

Čeka vas zapravo open-world istraživanje, što je donekle čudno za Square Enix igre jer je pasivna linearnost njihov specijalitet. Sakriveni chestovi, tajni bossovi kao i tona stvari za sakupljanje će vas naterati da proverite svaki ćošak Qa’Diel sveta, iako imate negde u ćošku osećaj da je sve uzaludno jer će vaši karakteri biti žrtvovani zarad balansa univerzuma.

Igra ima izbor grafičkih detalja, i od srca preporučujemo Performance mode jer vas u protivnom čeka jako nestabilan FPS koji verovatno neće ni biti patchovan obzirom da studio više ne postoji. Nakon prelepe vizuelne prezentacije, vreme je da se predje na bitne stvari, a to su mehanike borbe. Borba iako je pomalo spora u odnosu na druge igre, ima izuzetnu količinu opcija koje će vam biti itekako interesantne. Ring mehanika odabira komandi je tu, uz modernu mehaniku i fluidnost akcionih JRPG-ova što je izuzetno lepo spojeno. Dinamika borbe može biti problem zapravo za kameru u nekim situacijama, ali ako se to izuzme, bitke su izuzetno zadovoljavajuće.

Izbori klasa su izuzetno fin dodatak ovoj igri. Protagonista npr počinje kao tipični „muscle“ čuvar sa ooooogromnim mačem, ali ukoliko želite možete promeniti stil borbe na koplje i ogroman štit, tako da sa karaktera koji je skoro pa berseker, možete imati maksimalno odbrambenog karaktera. Definitivno ćete imati glavobolje ako se budete igrali sa spell slotovima, jer ih ima pregršt. Svaki karakter ima po četiri slota gde birate elemntalne napade, healing i razne debuff tako da možete napraviti izuzetno broken tim ako budete imali želje i volje da se zanimate.

Dok budete osvajali Qa’Diel  svet i sakupljali svoje žrtve za spas sveta, uživaćete u jednom vizualnom spektaklu koji će probuditi jedno od najopasnijih oružija za veterane JRPG igara, a to je nostalgija. Donekle ćete se setiti kako sedite za konzolom kao klinac i utonuli ste u još jedan prelepi šareni svet koji vam nudi pregršt avantura i zabave koje ćete još uvek pamtiti (pa makar to bile i traume kao u FFX i FFVII).