Final Fantasy X / X-2 HD Remaster (2015)

Sa stanjem u kojem se Japanska industrija video igrara nalazi u zadnje vreme teško je zamisliti koliku su veličinu nekada predstavljali Square Soft i njihov Final Fantasy serijal. Sada kada se japanski RPG-ovi trude da budu Skyrim i Mass Effect, jedan punokrvni predstavnik nekad popularnog žanra može delovati čudno novoj generaciji igrača.

Pre punih 14 godina, Final Fantasy X izašao je uz mnogo pompe i očekivanja na nedavno lansiranom PlayStationu 2. Nakon totalne dominacije u prošloj generaciji sa neprevaziđenim FFVII ali i veoma dobrim FFVIII i FFIX nastavcima, od FFX se očekivalo mnogo. Bio je to prvi pravi Final Fantasy naslov na novom sistemu koji je u to vreme predstavljao čudo tehnike i potencijala, ali još uvek nije imao svoj “sytem seller” naslov (GTAIII i MGS2 su stigli nešto kasnije). Square je sa desetkom imao ozbiljno težak zadatak, da nadmaši slavne nastavke sa prvog PlayStationa kao i da postavi nove standarde za igre na sledećem Sonyevom sistemu.

Final Fantasy X je te 2001. godine definitivno ispunio očekivanja, iako se inicijalno fanovima nisu svidela neka odstupanja od tradicionalnih elemenata kao što je bio nedostatak world mapa po kome se slobodno može kretati. Ipak sa današnjeg stanovišta kada znamo šta je sve posle usledilo slobodno se može reći da je desetka, bez obzira na mala odstupanja od stare formule, poslednji klasični FF naslov.

Borbe su i dalje bile potezne, poput svih prethodnih nastavaka, ali ipak u FFX sve je bilo brže i dinamičnije. Mogućnost zamene svih članova party-a za vreme borbe je samo doprinela još bržem tempu i zabavnosti. Klasično skupljanje iskustva i levelovanje zamenjeno je veoma originalnim sphere grid sistemom koji iako u početku veoma linearno razvija likove, kasnije nudi mogućnost neverovatne customizacije. Pored za to vreme neverovatne grafike, uobičajeno kompletno novog svežeg sveta, likova, sistema i priče, FFX je doneo po prvi put glasovnu glumu u serijal, tranzicija koja i pored ne toliko sjajnog engleskog duba i nije loše prošla. Glasovi likova, fantastične animacije i po poslednji put u serijalu muzika genija Nobuo Uematsua, kreirali su magičnu atmosferu potrebnu da se ispriča jedna od najoriginalnijih priča u serijalu.

Tidus je poznati igrač blitzballa, neke vrste podvodnog fudbala, i za vreme komemorativne utakmice posvećene njegovom nestalom ocu, takodje blitzball zvezdi, ogromno stvorenje zvano Sin napada i uništava njegovu rodnu high tech metropolu Zanarkand. Tidusa spašava Auron, prijatelj njegovog oca… i uz pomoć Sin-a ga odvodi u drugi svet, u Spiru, gde Tidus kasnije saznaje da u njihovom svetu Zanarkand odavno ne postoji i zaključuje da je naizgled u dalekoj budućnosti. Stvari kasnije postaju komplikovanije kada se Tidus pridruži ekipi guardiana koji brane summonerku Yunu na njenom hodočašću upravo ka Zanarkandu, u tradicionalnom ritualu finalnog summoninga koji narod Spire praktikuje sa vremena na vreme ne bi li se privremeno rešili Sin-a. Yuna se seća da je njenog oca, takođe summonera, na njegovom putu pratio upravo Tidusov otac! Kako je on završio u Spiri i šta ih uopšte čeka na kraju puta je ispričano u ovom masivnom JRPG-u za čije završavanje priče je potrebno nekoliko desetina sati.

Svet Spire inspirisan je starom Azijom i veoma se razlikuje od svega do sada viđenog u FF serijalu. Likovi su dobro razvijeni i ne predstavljaju tipične JRPG ili anime klišee, iako Tidus itekako ume da bude iritantan likovi poput Aurona i Khimaria izvlače prosek. Kroz priču se pored uobičajenih daddy issues angst momenata provlače i neke ozbiljnije teme kao što su kritika organizovane religije i slepog održavanja tradicija. Nije šala, suludi christian gamer sajtovi u Americi (da, to postoji) i dalje drže ovaj naslov na vrhu njihovih crnih listi. Ipak iznad svega FFX je i izrazito emotivna priča o ljubavi koja jednostavno nije izvodljiva, i upravo zbog tih momenata, kao i nedostatka happy enda je ostala urezana u sećanje milionima fanova. Mnogi ipak nisu mogli da pređu preko činjenice da jedan FF nema bajkovit završetak, tako da je Square par godina kasnije još jednom promenio pravila i po prvi put u istoriji objavio direktan nastavak Final Fantasy igre.

Final Fantasy X-2 iz 2003. nije bio naslov koji je želela generalna igračka populacija, kao što je to bio slučaj sa originalnom igrom, bio je to Squareov način da se oduži najvernijim fanovima kojima se nije svideo kraj desetke. X-2 nas je vratio u Spiru dve godine nakon dogadjaja iz prve igre, svet se drastično promenio baš kao i njegovi likovi… Sada slede spoileri za 14 godina staru igru! Tidusa i Aurona više nema, a Yuna nije na putu ka samoubistvu kao stidljiva tradicionalna summonerka sa haljinom do poda, već j-pop zvezda u miniću koja peva i igra na svojim koncertima. Koliko je FFX bio inspirisan tradicionalnom azijskom kulturom toliko je FFX-2 u duhu novog doba i promene inspirisan modernom japanskom pop kulturom. Da, stvari su postale veoma blesave veoma brzo i tmurna melaholična ozbiljnost desetke zamenjena je totalnim j-kičem i naizgled vedrom atmosferom. U X-2 imamo samo jedan party od tri lika, u pitanju je kompletno ženska postava koju čine Yuna i Rikku iz desetke kao i novi lik Paine. Njih tri poput mešavine Čarlijevih Anđela i nekakvih anime magičnih heroina rešavaće misije u novom preporođenom svetu Spire koji i bez Sin-a i dalje nije rešen svih problema. Glavni trag koji će započeti čitavu akciju biće misteriozni snimak koji možda, a možda i ne, ukazuje na to da Tidus i dalje negde nekako postoji.

Sistem borbe i napredovanja likova se dosta razlikuje od desetke, zasniva se na promeni kostima, slično job sistemu u FFV, što zapravo X-2 čini još tradicionalnjim JRPG-om. Ipak totalna razlika u atmosferi i anime glupiranja glavne postave koja su posebno izražena na samom početku igre, odbila su širu publiku koju je desetka privukla tako da ovaj naslov i nije prošao toliko slavno, niti je ostao posebno dobro upamćen u analima gamerske istorije. Ipak X-2 ima svoje kvalitete za JRPG puriste, a i iritantna atmosfera sa početka igre ukoliko se stoički izdrži kasnije se menja kada priča postaje mnogo interesantnija pa i pomalo teška ponovo… sve do samog kraja koji ovoga puta zavisi od vas i vaše uspešnosti u misijama. Ako želite najsrećniji kraj spremite se da ostavite i do stotinu sati u igri, koji će vam biti potrebni da se likovi nabudže maksimalno i završe razni hardcore izazovi poput sporednog dungeona sa 100 spratova prepunog alternativnih bosseva.

Dugo godina Final Fantasy X igre bile su isključivo dostupne na PlayStation-u 2, tek 2014. nakon HD reizdanja za PS Vitu kompilacija FFX i FFX-2 stigla je i na PlayStation 3. Obe igre su dobile HD rezoluciju i doterane texutre, ali Square Enix je, iako im niko to nije tražio, otišao i korak dalje tako da su doterali i zamenili modele glavnih likova ali i preuredili kompletan OST. Te naizgled sitne promene se i nisu svidele baš svim fanovima. U originalnim igrama korišćeno je više različitih modela za likove, oni sa manje poligona za vreme borbe i detaljniji za vreme closeup animacija. Bili su to jedni od prvih 3D modela u igrama uopšte koji su na svojim licima mogli da prikažu emocije (Setimo se 2001. pojam grafike je bio Max Payne kec). Njihov originalni izgled ostao je urezan u sećanje fanovima tako da je promena u HD reizdanju pomalo uništila duh originalne igre jer doterana lica novih modela deluju pomalo beživotno. Sa druge strane muzičke teme iako su blago remixovane sa većim kvalitetom zvuka opet su se razlikovale od originalnih što je ponovo bio problem FFX nostalgičarima. Svakako bilo je lepo podsetiti se ovih legendarnih naslova ponovo na PlayStationu 3 koji je bio u itekako poznim danima kada se ova kompilacija napokon pojavila.

Samo godinu dana kasnije, sada u 2015. stiže nam ista FFX/FFX-2 HD kompilacija ovoga puta za PlayStation 4. Iako deluje kao pomalo bezobrazan potez Square Enixa da nam posle samo godinu dana ponovo prodaje istu kolekciju, po ni malo spuštenoj ceni, ipak su se potrudili da verziju za sadašnju generaciju makar još malo doteraju. Mnogi protivnici i sporedni likovi koji su u prošlogodišnjem remasteru i dalje delovali kockasto kao na PS2 su sada sređeniji, isto važi i za poneke PS2 texture koje su promakle u verziji za PS3. Restauracija kao da je nastavjena tamo gde se stalo prošle godine, tako da sada posle drugog prelaza FFX i FFX-2 izgledaju lepše nego ikada ranije. U PS4 kompilaciju moguće je i preneti save iz Vita odnosno PS3 verzije, pod uslovom da igru kupite ponovo. Nikakav popust za prošle vlasnike ne postoji tako da sumnjamo da će mnogi osim najluđih fanova sa viškom novca iskorisiti tu mogućnost.

Inače kao i u prošlogodišnjoj kolekciji:

– FFX poseduje sve dodatne sadržaje koji su došli uz Internacionalnu odnosno PAL verziju, u pitanju su ekstremno teški dodatni bossevi za čije je savlađivanje potrebno proći kroz proces maksimizacije likova koji može da odnese i stotine sati. Ove sadržaje su Amerikanci dobili prvi put sa ovom kolekcijom.
– Eternal Calm in-game video koji povezuje priče desetke i deset-dvojke nalazi se u kolekciji takodje u doteranom izdanju.
– U kolekciji se po prvi put izvan Japana nalazi i Final Fantasy X-2 Last Mission, koji predstavlja nezavisnu mini igru koja natavlja priču nakon događaja X-2.
– I kao specijalni bonus za najtvrdokornije fanove kojima ni to nije dovoljno, Square Enix je odradio i posebnu skroz novu audio epizodu, koja stavlja definitivnu tacku na priču Final Fantasy X kolekcije. Ovu priču moguće je odslušati uz credits koji se može pokrenuti odmah iz glavnog menija kolekcije.
– Novi doterani OST je ponovo tu u obe igre ali ovoga puta postoji i mogućnost prebacivanja na originalni!

…i to bi bilo to, ukoliko ste igrali i voleli PS2 original a propustili ste Vita/PS3 kolekciju ovo reizdanje za PS4 predstavlja ultimativnu verziju FFX kolekcije, u suprotnom jasno je da nije vredno pune cene. Što se novih igrača tiče, mlađih generacija, i onih koji su propustili ekskluzive sa konzola iz perioda kada su konzole i PC bili dva totalno različita sveta, možemo reći da se FFX kao i mnoge druge klasike i dan danas drži veoma dobro, tako da ako želite iskustvo potpuno drugačije od svega danas aktuelnog, i možete da naučite da igrate igru sa skroz originalnim sistemom koji ni malo ne liči na Dragon Age ili bilo šta sa zapada na šta ste navikli, ovo je idealna prilika da nadoknadite propušteno i da se vratite u vreme kada je kvalitetan JRPG vladao igračkom industrijom. Ovakve naslove definitivno više nikada nećemo videti.