The Darwin Project (2018)

Battle Royale žanr je definitivno osvojio svet, ako već nije, onda ga polako ali sigurno osvaja. Pored Fortnite i PUBG, teško je nametnuti se originalnom idejom. Pogotovu kada vidimo da, ne samo da drže najveći udeo na tržištu, već i kradu ideje jedno drugome. Okej, realnost je da je teško biti maštovit u gaming industriji ovih dana, ali ponovo, valjda mora da postoje neke granice.

Upravo zbog toga, retko ko se odlučuje da izmišlja toplu vodu i da jednostavno, pokušava da izađe iz nekog kalupa koje su postavile gorepomenute igre. The Darwin Project je naslov koji pokušava da uradi baš to, da izađe iz kalupa i predstavi jednu od svežih ideja. Battle Royale već imamo u nekoliko izvedbi, ali nikada pomešanim sa Survival tipom igara. Okej, ako pogledamo PUBG i Fortnite, oni nekako to jesu, ali ne tako da vas čak i sama mapa može ubiti. Da morate balasirati, da li želite da budete halapljivi i pokupite sve, ili želite da igrate sigurno i sačekate da se drugi poubijaju, dok se vi oslanjate na preživljavanje. Nego krenimo ispočetka.

The Darwin Project je Survival Battle Royale igra za do deset igrača na polju, i još jednog koji kontroliše šta će se dešavati na mapi, takozvani Director. Mapa je poprilično mala, baš zbog broja igrača. Ona je u obliku heksagona i kako vreme prolazi, određene oblasti bivaju zatvorene. Ne na fazonu već mnogo pomenutih BR igara, već se jedan po jedan šestougao gasi za igrače. Dobro je napomenuti da je mapa dizajnirana u skoro polarnoj oblasti, tako da što je veća vaša izloženost hladnoći, to je moguće da ćete jednostavno umreti od nje. Kada se jedna od zona zatvori, uslovi za preživljavaje su minimalni, jer ona već postojeća hladnoća postaje neizdrživa i energija vam rapidno pada.

Sva sreća pa u igri postoje nekoliko resursa koje možete sakupljati. Dva osnovna, koža i drvo, i jedan specijalni, electrical device. Koža i drvo vam služe za osnovne stvari, craftovanje strela, cipela, bolje sekire, ogrtača, a electronic device je nešto sasvim drugo. Pre svake partije, možete odabrati koje crafting skills možete imati, da li želite ogrtač koji vas štiti od hladnoće, ili koji vam pomaže da vas teže primete u prirodi. Isto tako, čizme koje pravite imaju određene atribute, nebitno da li se sa njima brže krećete ili možda tiše kada pokušavate da se šunjate. Sa strelama je nešto slično, možete nositi obične ili možda vatrene koje mogu zapaliti neprijatelja. Sve u svemu, svaki igrač ima dosta izbora i slobode sa skillovima na početku, koje naravno može prilagoditi za svoj način igranja. Najveći problem je naravno, hladnoća. Ne samo da vam daje još jednu dimenziju u preživljavanju, već je možete koristiti i kao oružje protiv neprijatelja. Posle određenog vremena i smrzavanja na hladnoći, svako od igrača mora da stane, zapali vatru kako bi obnovio izdržljivost na hladnoći. To je odličan trenutak da napadnete nekoga ili možda neko vas.

Electronic Devices je nešto sasvim drugo. Bez njih je, pa teško pobediti u ovoj igri. Svaki electronic device koji sakupite vam može pomoći da craftujete neke od uređaja koji vam mogu pomoći u pobedi i koji permamentno ostaju kod vas, sa, naravno, cooldownom. Neki od uređaja koje možete craftovati su nevidljivost, štit i poprilično OP stvar, Turret koji sam nišani i ubija sve u krugu od 360 stepeni. Doći do electronic devices nije tako lako, jer njih, kontroliše Director, jedanaesti.

Tu dolazimo do najveće i najbitnije razlike od ostalih BR igara. Director, osoba koja praktično kontroliše igru, može totalno uništiti gameplay ili biti ona osoba koja će napraviti odličan balans na celoj mapi, za apsolutno sve igrače. Director na mapi ubacuje Electronic Devices i odlučuje koji će se deo mape zatvoriti. Isto tako, može ubaciti modifiere u posebne regije, kao što je low gravity, baciti nuklearnu bombu koja prži sve oko sebe kako bi naterao igrače da malo rasterete regiju i tako dalje. Najveći problem bi bio da, Director bude jedan od prijatelja igrača, tako da favorizovanje jednog borca bi totalno ubilo bilo kakav smisao u ovoj igri.

Igra vam nudi pregršt taktika i načina izvođenja, iako još uvek u Early Accessu, ovde su prosute odlične ideje koje treba uobličiti u daljem razvoju. Najbolja definisana strana u igri je definitivno borbena mehanika. Ovo je praktično TPS koji se oslanja na dva tipa oružja, sekiru i luk i strelu. Sada, ni jedno ni drugo oružje ne ubija odmah, ali vas tera da se poprilično približite neprijatelju ukoliko želite da pobedite u meču. Nema više snajperisanja sa nekih visokih planina ili iz šume sa drugog kraja mape, ovde se sve svodi na close combat. Najveća caka je u tome što je ovo sve apsolutno ultra brzo, te borba od nekoliko igrača na malom prostoru deluje kao predivni haos, sa skakanjem, dodgeovanjem udaranjem i odbijanjem od neprijatelja.

The Darwin Project deluje itekako zanimljivo. Feedback zajednice je odličan, a pre samo nekoliko dana, razvojni tim je ubacio Duo Mode, gde se možete boriti sa prijateljem protiv još četiri tima na mapi. Ovo je naslov koji itekako ima potencijala, samo je pitanje vremena i truda razvojnog tima, da li će iskoristiti krvavu borbu između PUBG i Fortnite, dostavivši igračima nešto totalno drugačije i zanimljivo. Umalo da zaboravimo, The Darwin Project je nešto najsličnije The Hunger Games filmovima i knjigama šta smo mogli da igramo do sada, pa ako vam se sviđa ta ideja, uskočite, igra je samo $15.