Kingdom Come Deliverance 2 (2025)

Smatram da nije primereno početi ovu recenziju sa uobičajenim uvodom gde se napominju manjakvosti gejming industrije i kako u poslednje vreme sve polazi po zlu. Ako bismo realno sagledali situaciju stvari nisu pošle po zlu, stvari su dobrano zagazile u blato zla i počele da poprimaju patološke oblike u game design-u već neko duže vreme ali uvek se nađe neki tračak nade da nam pokaže da bitka tek počinje i da normalne igre itekako mogu da izađu na svetlost dana neukaljane političkim odlukama. Primer za to je bio Kingdom Come Deliverance – naslov koji nas je svojevremeno iznenadio svojim RGP mehanikama i koji je stao u ponosnu nišu igara koje dolaze iz istočnog evropskog bloka. Ako se pitate šta je specifično za taj blok, reći ću samo da su iz tog segmenta sveta neretko dolazili naslovi koji nisu bili zamrljani modernim ideologijama i koji su pokazali da ti ljudi nisu džabe učili škole kako bi naši rekli. Tu se našao jedan specifičan čovek iz Češke koji je svoj projekat želeo da pokaže svetu i da se nošen krilima istorijske inspiracije upiše u gejming istoriju.

E pa dragi naši čitaoci ako ste se uvek pitali kako izgleda da živite u Bohemiji u 15-om veku ovde ste mogli da dobijete bukvalno iskustvo iz prvog lica. Nakon pregršt utrošenog vremena u istraživanju istorije, Kingdom Come je uspeo da nam na ekrane donese romantizovano blato, balegu i primitivizam slovenskog srednjevekovnog mentaliteta. Iako je Bohemija predmet mnogih romantičnih priča iz ovog perioda, vitezovi, bezobrazluk i gorespomenuta ekskrementna tvorevina su bili u prvom planu i pokazali nam da donekle živimo u nekim srećnijim vremenima. Henri iz Skalica kao sin lokalnog kovača je pokazao da za njega itekako ima mesta u stranicama češke istorije. Iako nije postojao kao lik verno je dokazao socijalne prilike u kraljevstvu i odnose među ljudima. Koliko je vlastela bila korumpirana i koliko je bila distancirana od običnog naroda. Sve je to bilo provučeno kroz veštu i duhovitu naraciju kombinovanu sa dosta komplikovanim i sporim borbenim sistemom. Za ljubitelje hard core RPG igara ovo je bio švedski sto u kome smo uživali. Ako ste želeli da ovu igru brzo završite nije bilo teoretske šanse ispod 60-ak sati. Treba upiti sav taj pejsaž. Krašen tada zastarelom verzijom Cry Engine-a, Kingdom Come Deliverance je stajao kočoperno i otimao nam nemilosrdno vreme.

Kada se stišala kontroverza koja je nastala zbog ljudi koji imaju kognitivne poremećaje i ignorišu istoriju područja centralne i istočne Evrope jer jelte Evropu su samo na razglednicama videli, došlo je vreme da se saberu utisci i zarađena moneta. Kingdom Come Deliverance je na kraju bio profitabilan i planovi za nastavak su bili već u punom zamahu. Nismo puno toga čuli u igri jer je glavni dizajner očigledno odlučio da se zavuče u rupu i da radi i da samo iznenadi javnost. To se i desilo. Iskreno, Kingdom Come Deliverance 2 nas je dočekao nespremne. Niko nije znao posle najave šta da očekuje od igre. Da li ima unapređenih mehanika, da li možemo da radimo sve što smo mogli u prethodnom delu. Prosto odgovor je bio DA, možete sve to i još mnogo toga više. Ako bih krenuo da razgrađujem sve, ušao bih žestoko u teritoriju spoiler-a. Realno KCD2 je pokazao odličan napredak i naraciju koja je krenula u adekvatnom smeru. Neki detalji su problematični ali ne bih da ulazimo u to jer je u pitanju opcionalna stvar koja neće leći old-school igračima u ovoj novoj političkoj klimi. NAGLAŠAVAM U PITANJU JE OPCIONALNA STVAR! Očigledno je da su morali da štikliraju sve stavke zbog i dalje prisutnog „stanja na sceni“.

Kampanja prati našeg češkog junošu Henrija koji je napredovao u redovima i postao je telohranitelj svoga prijatelja Hansa Kapona. Iako su navodno jako dobri, klasna razlika između njiu dvojice je veoma vidljiva i često će Hans „poklapati“ Henrija tokom kampanje. Celokupno socijalno trvenje u tom periodu Bohemijske istorije je jako lepo prikazano i ako niste nestrpljivi uživaćete u veoma dobrim dijalozima. Kvalitet pisanja je znantno poboljšan u odnosu na prethodni deo što se vidi u dizajnu kvestova i u dijalozima koji stalno imaju neku „foru“ koja će ljubitelje istorije verujem nasmejati.

U odnosu na prethodnika ova igra je skoro duplo veća. U pitanju je jedan veći i tesno povezan svet. Deluje kao da je ova igra u stvari trebala da bude KCD1 ali nije bilo dovoljno para. U stvari neku sličnu izjavu smo i imali prilike da čujemo od glavnog dizajnera igre.

Početak kampanje deluje kao početak svakog lepo produciranog filma sa srednjevekovnom tematikom koji je režirao poštovalac lika i dela Gaja Ričija. Duhoviti dijalozi sa par flešbekova kombinovanih sa mračnom tematikom osvete će vas odmah uvesti u atmosferu. Dok Henri pokušava da spase zamak Troski, postavlja u haosu bitke sam sebi pitanje: „Šta mi je sve ovo trebalo?“ Itekako dobro pitanje jer između mržnje prema Sigismundu i čuvanja sopstvene glave linija je tanka. U jednom momentu sve je delovalo kao jednostavan zadatak. Henri i Radzig su imaju zadatak da odnesu poruku jednom od mogućih saveznika kralja Vaclava 4-og koji je tada bio u zarobljeništvu. Dok se Sigismund baškari na tronu Bohemije ova vesela ekipa ljudi treba da se izbori sa svim nedaćama koje im stoje na putu do cilja. Ako vam ovo deluje kao solidan zaplet, imaćete prilike da vidite šta vas tek čeka u nastavku kampanje. Može se samo reći da Henrija i Radziga između života i smrti dele samo jedna svadba i nekoliko dosetki. Odličan uvod, nema šta. Nastavak kampanje je malo zapetljan zbog tone stvari koje možete raditi od samog starta ali ako pratite glavnu priču imaćete jako dobro iskustvo do samog kraja. Pored glavnog kvesta postoji i veliki broj sporednih koje je nemoguće nabrojati i načine na koje se ti kvestovi mogu završiti. Old school RPG do koske kako bi neki rekli.

Po velikoj mapi kao što je ova, pešačenje je pogubno ali vremenom steći ćete vešte saveznike po pitanju nabavljanja konja tj romska plemena koja će vam prodavati konje uz određeni procenat ili nabavljati konje koje poželite sa određenim karakteristikama. Brz keš je bitan a u ovoj igri postoji pregršt mogućnosti za tako nešto. Kada se uhodate sa konjima i dobrom žvakom vreme je i da se posvetite omiljenoj razonodi starih slovena a to je mlaćenje iz čiste dosade. Ako ste fan starog dobrog čelika ili topuza, možete do mile volje mlatarati po seljanima i vežbati se do momenta kada vas hapse stražari. Tada je jedini put do vas stub srama ili razne kazne koji smanjuju moral i ugled Henrija u društvu. Pregršt sitnih momenata koji ovu priču i iskustvo čine odličnim.

Mehanike koje igra nudi su brojne ali nema neke velike evolucije u odnosu na prethodni deo. Za početak alhemija je tu ali je cela mehanika ubrzana pa neće biti toliko dosadno iskustvo kada se prave napici. Tečnije je sve i ne brinite nećete izgubiti znanje o pravljenju rakije. Takvih recepata ima na pretek i svaki alkohol je bitan za Henrijevu dobrobit.

Dok lordovi žive svoje živote i nemilosrdno piju, Henri će obogatiti svoje vreme u laganim pričama sa kovačima, slugama, sluškinjama špijunima i sa sveštenicima koji imaju sklonost ka kocki. Ovaj svet se čini mnogo življim nego u prethodniku i lokovi su živopisniji. Često sam imao prilike da se glasno nasmejem tokom nekih događaja. Ova igra ima svoj šarm i pored blata i pokvarenih vitezova. Danas ovakvih igara nema.

Borbeni model deluje blago pojednostavljeno. Čak su se i iskusniji ljudi mučili povremeno sa ovim sistemom ali je sada to blago pojednostavljno a samim tim i potezi mnogo bolje odgovaraju na komande. Henri će zaista napraviti last minute dodge ili će parirati na vreme. Rad na ovom principu borbe je uzeo dosta vremena developerima što se vidi. Ako niste voleli prethodni combat sistem možda ćete ovaj uspeti nekako da svarite. Ako ste bili kategorički protiv ovakvog sistema onda vam KCD2 neće „dobro pasti“.

Grafički KCD2 izgleda mnogo bolje od originala. Ovo više nije „Can it run Crysis“ meme jer zaista nije preterano hardverski zahtevan i manipulacija sa objektima u daljini, iscrtavanje mape i pokreti lica karaktera su veoma dobri. Sređeni svetlosni efekti su veoma lepi tako da možete izvući neke zaista impresivne scrren shotove u igri. Delovaće kao razglednica sa Rtnja ili tako nešto. Celokupno okruženje daje neki jak Slavic šmek. Od baba vidarki sve do ženskog življa i mentaliteta po kome su likovi koncipirani. Verujem da se ova igra neće nimalo mučiti na mašinama iznad prosečnih i da će svima pružiti dobro iskustvo. Od samog starta deluje tehnički ispoliranije. Napredak u radu sa ovim engine-om je očigledan u Warhorse Studiosu.

Ako ste mislili da su zaboravili ljubitelje diverziteta ne brinite i tu ste pokriveni i tu dolazimo do onog OPCIONALNOG dela koji bi većina želela da zaboravi. No ne brinite, to zahteva zaseban playthrough i moraju da se baš precizno poklope kockice u dijalozima. Na to ćemo zažmuriti jednim okom.

Verujem da KCD2 deluje kao jedno zastrašujuće štivo koje će se čitati mesecima ali celokupna igra toliko glatko teče da nećete imati osećaj da ste u nekoj vrsti chore-a. Ceo svet u kome se odigrava kampanja je živ, aktivan, NPC-jevi su stalno u nekoj žurbi i nešto se dešava. Eto toliko je pažnje posvećeno dizajnu.

Loše strane su za jednu grupu igrača verovatno te da neće imati unifikovana rešenja kvesta nego da će morati da se žestoko pomuče da prate dijalog. Svrha svakog RPG-a ovog tipa je čitanje i praćenje radnje. Half brain mehanike ovde ne pale jer nema krštenog kvest markera. Znači morate da istražujete. Malo podseća na Skyrim u tim momentima ali je barem 10x zanimljiviji. I da ne zaboravim najvažniju stvar, vaš verni prijatelj „Džukac“ vas svuda prati i moći ćete da ga koristite kao odličnog saveznika u svakoj tuči pod uslovom da rešite kvest sa početka igre.

Na kraju Warhorse Studios nam je priredio jedno lepo iznenađenje za početak godine i nadam se uspehu svog dodatnog sadržaja koji planiraju. Sitniji problemi sa narativom i povremene tehničke „prepone“ nisu prepreka za uspeh koji bi ovaj RPG mogao ostvariti.