The Witcher 3: Wild Hunt (2015)

Proteklih godina, termin kvalitetna igra je poprilično izgubio na značenju. Kvalitet se meri budžetom i količinom eksplozija na ekranu, broju holivudskih zvezda koje učestvuju u kreaciji određenog naslova pa i lažnim obećanjima koja često nisu ispunjena. Razvojni timovi su vremenom izgubili ukus i donekle umeće da stvore kvalitetnu igru koja će vas uvući u svet iz koga biste mogli samo grebanjem izaći. Tome su doprineli i sami igrači, koji se sve više okreću vizuelnom kvalitetu naslova, a manje sadržaju, igrivosti i na kraju inovacijama. Sve je to dovelo do stanja igračke industrije u kojem se nalazi sada. Ipak, na svakih par godina nas neki razvojni timovi ipak iznenade naslovom koji je totalna suprotnost od današnjih normi AAA naslova. Sa vremena na vreme dobijemo The Legend of Zelda: Skyward Sword, Morrowind, Skyrim, The Last of Us, Mass Effect, Bloodborne, Fallout, Far Cry koji nam ostaje urezan u sećanju pre svega zbog autentičnog sveta koji projektuje igračima i zaraznim gameplayem koji nas ne pušta satima. Industrija je postala okrutna i prema razvojnim timovima koji se trude da naprave razliku u njoj, baš zbog gorepomenutih ustaljenih normi koje su postale “standard”. Dosta njih zasija u određenom trenutku, ali odmah nakon toga nestanu u jatu nekada blistavih zvezda. Neki ipak uspeju da se izbore i postanu zvezda vodilja drugim razvojnim timovima. Jedan takav tim je CD Project Red, momci iz Poljske koji su stekli slavu pre skoro osam godina sa svojim prvim The Witcher naslovom.

Skroman razvojni tim koji je imao jedno na umu. Reinventirati RPG igru koja će svojim specifičnim univerzumom, većini igračke industrije tada nepoznatim, privući igrače u čaroban svet Slovenske mitologije čudesnih bića, utvara, veštica i veštaca. Ono što je malo ko očekivao se ipak ostvarilo. Plasirali su klasičnu priču istočnoevropske mitologije i kulture celom svetu. Uspeli su da konzervativne igrače privuku nečemu totalno nepoznatom u tom trenutku. Šta više, uspeli su stvoriti hordu svojih fanova upravo zbog toga što su se usudili i plasirali nešto ne tako poznato, neistraženo, priču koja je sve samo ne šablon klasične zapadnoevropske igračke industrije. Mala obećanja a velika ostvarenja je ono šta je odlikovalo ovaj razvojni tim od prvog dana. Skoro osam godina nakon prvog The Witcher naslova, podarili su nam treći nastavak ove jake, zdrave i fantastične franšize.

CD Project Red je svojim prvim naslovom postavio visoke standarde za svaku buduću igru koja će izaći iz njihove radionice. Sa drugim naslovom, The Witcher 2: Assassins of Kings su uspeli da unaprede svaki aspekat prethodne igre. Stalni kontakt sa ogromnom The Witcher zajednicom i konstantan feedback im je omogućio upravo to. Nakon prve najave The Witcher 3 Wild Hunt igre, fanovi su bili sigurni da će dobiti proizvod koji je superiorniji od prethodna dva naslova, po priči, grafici, izvođenju kao i veličini. Nisu ni sumnjali da išta može krenuti po zlu.

U Severnom Kraljevstvu već godinama bukti rat. Borba između dobra i zla svakim danom odnosi nove žrtve. Brojna deca svakodnevno postaju siročići ili završavaju na ulicama kao prosjaci, neka svoj spas traže po šumama, dok druga nezasluženo i prerano napuštaju svet. Borba koja ne jenjava preti da uništi celo Severno Kraljevstvo i ostavi samo pustoš iza sebe. Borba čiji motiv i dalje nije jasan svima. Posle rata između ljudi koji je trajao godinama, sada su prste umešale i mračne sile koje gaze sve na šta naiđu, koje nekada prelepe pejzaže pretvaraju u zatrovane močvare a ljude u hranu za razna čudovišta i mutante. Dok tama i nesreća izjedaju Severno Kraljestvo, Geralt i Vezimir su na svojoj ličnoj misiji, u potrazi za vešticom Yennifer i nekada malom učenicom Ciri, u potrazi za odgovorima čija se pitanja pojavljuju u Geraltovim snovima. Vođen svojim vizijama zna da je Yennifer na samo jedan korak ispred njih i da je samo pitanje vremena kada će je stići i dobiti odgovore na makar par pitanja koje ga muče. Geralt, sada već poznati veštac iz događaja koji su opisani u prva dva dela, se ne može više neprimetno kretati. Dela govore mnogo više nego što on želi da se zna, tako da neprimetna potraga nikada nije bila ni opcija. Veštac koji je sve samo ne čovek, je stekao više neprijatelja nego osoba koji su željni da mu pomognu u njegovoj potrazi, i upravo zbog toga ste često u situaciji da birate šta ćete sledeće uraditi. Upustiti se u borbu sa nemarnim ljudima koji jednostavno ne shvataju razloge vaših dela ili pokušati ih šarmirati ili u nekom slučaju potplatiti i pridobiti njihove simpatije. Svaka odluka sa kojom se susrećete utiče na vašu priču i kako će se ona u igri završiti. Odluke u bitnim događajima morate brzo doneti, jer u nekim slučajevima ćete imati određeno vreme koje vam je dato da odreagujete. Jedna mala nemarnost ili trenutak nepažnje ili nerazumevanja može dovesti do smrti nekog od karaktera ili pogoršavanje odnosa sa nekim ko vam može pomoći kasnije u priči.

Pored dešavanja u priči koju trenutno igrate, naslov podržava prenos sačuvanih pozicija iz prethodnih naslova. Dešavanja iz prvog i drugog dela isto mogu uticati na karaktere koje susrećete, ili koji su ubijeni. Osobe kojima ste pomogli ili se zamerili i sada otežavaju vašu potragu za odgovorima. Sve veće bitne odluke iz prethodnih delova imaju posledice, a nekada ćete se susresti sa posledicama iz sporednih misija za koje ste mislili da su sve samo ne bitne. Možda baš jedan karakter koga ste ubili vam je mogao pomoći, ili koga ste osakatili i sada je ostao nepokretan sa šipkama u nogama. Dinamika odluka i uticaj na ishod igre koja igra donosi svojim glavnim i sporednim misijama je nešto sa čime se do sada nismo susreli. Vremenom, kako vaša avantura odmiče, dobijaćete odgovore na vaša pitanja, ali tek onoliko da vam bude jasno zbog čega koračate baš u tom pravcu kojim ste se uputili. Pored veličine mape, tu je i neverovatno živi svet koji funkcioniše u svakom trenutku. Omalena sela koja pričaju svoju priču, seljani koji žive kako znaju i umeju, koji su se tu našli posle rata i jednostavno odlučili da ostanu i pokušaju da razvuku par godina koje su im preostale. Sa svim dešavanjima, gomilom zadataka i karaktera koje susrećete, nikako nećete otrgnuti osećaj da The Witcher svet živi svojom dušom, nebitno na kom ste vi zadatku i kako utičete na njega.

U nekom trenutku ćete se pitati, koliko ova igra ima kvestova uopšte? Kako je moguće da sam ovoliko odradio a ostalo mi je još brdo njih? Pored svih hvalospeva koje smo do sada iskazali za priču i njeno razvijanje, moramo napomenuti i raznolikost zadataka koje možete uzeti da rešavate. Već je uveliko poznato da svaka Open World igra ima pregršt generičkih zadataka koji se ponavljaju iznova i iznova, nekada sramotno mnogo. Misije koje se ni po čemu ne razlikuju sem putanje kojom idete i broju metaka, strela ili mačeva koje ćete polomiti ubijajući neprijatelje dok ne dođete do određene destinacije. The Witcher 3 se ne samo razlikuje, nego postavlja nove standarde u naraciji priče i sporednih misija koje možete preuzeti. Pored uticaja zadataka i misija koje imaju na kraj same igre, svaki zadatak je lepo osmišljen, svaki sledeći raznovrstan, bez ponavljanja. Iako sporedne misije koje u većini igara nisu bitne, ovde nose neku vrstu težine. Radeći ih imate utisak da vi ustvari upotpunjujete glavnu priču. Često razmišljate kako bi igra bila nepotpuna ukoliko taj zadatak ne bi završili, ili ukoliko ne bi pomogli tom čoveku. Svaki posebni zadatak ima svoju naraciju, mini priču i dešavanje koje upotpunjuje ovaj predivni svet. Suvišno je i reći da vas ni jedan zadatak ne ostavlja ravnodušnim posle kompletiranja. Svaka mini priča će vas naterati da se zapitate, možda nekada i izgubite sa malo većim osećajem empatije prema karakteru koji je učestvovao u tom zadatku. Nivo posevećenosti koji je razvojni tim utrošio samo za sporedne misije i zadatke koji su do sada u ostalim igrama bili nebitni, je stvarno izvanredan.

U svakom omanjem selu, većem gradu ili tvrđavi ćete naići na oglasnu tablu na kojoj stanovnici te oblasti kače vesti ili zanimljivosti koje se dešavaju. Svaka informacija je zapisana nalik maloj izjavi nekog od stanovnika. Njihovo čitanje ili sakupljanje vam može otvoriti nove sporedne kvestove, obeležavati na mapi lokacije od interesa, obaveštavati o Gwent turnirima ili nekim drugim aktivnostima u kojim Geralt može učestvovati. Ukoliko budete pokupili sve priče, jauke za pomoć i zanimljivosti sa oglasne table, posle određenog vremena, stanovnici će obnoviti tablu novim pričama i zanimljivostima koje vam mogu pomoći ili upotpuniti vreme provedeno u datoj oblasti.

The Witcher 3 je prva open world igra u franšizi, koja svojom impozantnom veličinom i raznolikošću sadržaja ostavlja bez daha sve fanove serijala a i avanturističke duše i ljubitelje RPG igara. Kako godine odmiču, svaka igra je veća i veća sa što više sadržaja, što originalnog što repetitivnog, ali najvažnija stvar je u raznolikosti i dizajnu same mape i određenih instanci na njoj. The Witcher 3 mapa se deli u šest regiona gde je skoro svaki sledeći veći od prethodnog. Prvi region, u kome se praktično upoznajete sa mehanikom igre, je toliko veliki da će vam bez problema oduzeti par sati samo u istraživanju mape, otkrivanju novih tajni i zabačenih kovčega koji uvek kriju nešto dragoceno za vas. Možemo slobodno reći da, količina sadržaja koji vam je dat u prvom regionu, će vam oduzeti vremena koliko neka prosečna AAA igra koja je izašla u poslednjih nekoliko godina celokupnom kampanjom. Prava igra počinje tek kada zakoračite u drugi region koji je par puta veći od uvodnog. Tada sledi pravo upoznavanje predivnog i raznovrsnog sveta The Witcher igre. Svaki deo mape je različit i na svoj specifičan način opisuje floru i faunu. Dok galopirate na konju često ćete izgubiti pogled ka beskrajnom horizontu i jedno pitanje će vam stalno odzvanjati u glavi, šta li ima iza onog drveta, planine, brdašca i uputićete se tamo. Usput ćete susretati bandite, razne ruševine, razorene kuće, bojna polja punih leševa kao posledica rata između dobra i zla, obešene ljude na granama drveća ili raskomadane životinje kojima su se veći predatori hranili. Ma koliko god trajalo vaše putovanje od jedne do druge destinacije, jedno je sigurno, nećete naići na repetitivnost u sadržaju, na isto dizajniranu oblast sa kućama, močvarama planinama i ruševinama. Tek nakon nekoliko desetina minuta ćete doći do onog brdašca koje ste videli na vašem monitoru, koje bi u ostalim igrama bilo nedostižno, a ovde je, eto sada tik ispred vas, iako je na horizontu izgledalo kao mrlja na pozadini koja ispunjava pre-renderovani pejzaž. Posle više desetine sati i predugih istraživačkih ekskurzija jedno je sigurno, ovo je igra sa najvećim originalnim sadržajem koja je izdata do sada. Igra koja vam pruža stotinak sati, ako ne i više, istraživanja uvek raznovrsnih krajolika, pećina ili morskih dubina bez osećaja da ste tu već bili, videli slično ili slučajno nabasali u nekoj misiji.

Specifično izvođenje u prva dva naslova (akcenat stavljen na prvi naslov u franšizi), mnogim igračima jednostavno nije dopuštalo da urone u ovaj prelep, unikatni svet. U nekim trenucima čudne odluke koje su karakterisali čudno izvođenje i gameplay u prethodna dva naslova su nekim igračima bile prepreka da se prepuste The Witcher svetu. Treći deo nastoji da popravi taj, prvi utisak igre i umesto da odbije prekomplikovanom mehanikom, nastoji da vas zaintrigira i natera da nastavite da igrate. To vam postaje jasno na početku igre, dok završavate osnovne tutoriale, gde ponovo upoznajete mehaniku i neke osnovne odlike glavnog karaktera Geralta i njegovih mogućnosti. Nekoliko stvari odmah postaje jasno. Mehanika borbe je primetno uprošćena, odziv kontrola i samo manevrisanje i kontrolisanje Geralta je nekoliko stepenika ispred prethodnih delova. U nekim igrama bi prostiji pristup borbi i izvođenju značilo da je igra gora od prethodnika, što nije slučaj sa ovim naslovom. Rebalansiranje prvenstveno sistema borbe je upravo ono šta su svi fanovi očekivali. Fluidnije kretanje, lakša kontrola u borbama i lakše i brže korišćenje magija i kombinovanje sa drugim napadima su jedne od mnogih unapređenja u ovoj igri. To su razlike koje nastoje da privuku igrače koji nikada nisu imali kontakt sa ovom franšizom, razlike koje odvajaju ovaj naslov od prethodnika.

Pored svih detaljnih objašnjavanja funkcionisanja i mehanike igre, ona će biti i dalje komplikovana za većinu igrača. Ukoliko ste novi u The Witcher franšizi, dobar deo vremena na samom početku ćete biti izgubljeni i zbunjeni pregrštom opcija i kontrola. Potrebno vam je nekoliko sati i dosta čitanja da spoznate pravila The Witcher univerzuma. Načini na koje određene stvari funkcionišu kao što je pravljenje opreme, napitaka, napredovanja i nadogradnja Geraltovih mogućnosti. Posle početnog tutorial dela, igra će vas baciti u prvu borbu protiv Ghoulova gde ćete se upoznati sa novom, unapređenom mehanikom borbe. Kratki i mali hintovi će vam objasniti osnovne kontrole napada, korišćenja magije, izbegavanja vaših neprijatelja i blokiranja. Iako će sve u teoriji izgledati lako, borba ume da bude frustrirajuća i na normalnoj težini igre. Pored dva napada (brz i spor), imate dva načina da izbegavate napade vaših neprijatelja. Kotrljanje u stranu ili nazad dok drugi, osmišljen za uske prostore, mali korak unazad ili u stranu, čisto toliko da vam da prostora da izbegnete napad a ipak sebe pozicionirate iza ili pored protivnika gde možete zadati jak udarac. Za razliku od sistema borbe u ostalim igrama, gde će svaki neprijatelj čekati svoj red da vas napadne, u ovoj igri oni to rade kolektivno. Igra zahteva visok nivo koncentracije i spretnosti vaših prstiju u svakom momentu borbe. Ukoliko vaša pažnja odluta na sekund, skupo ćete platiti, a na većim nivoima težine, cena će često biti učitavanje poslednje sačuvane pozicije.  U zavisnosti koga imate za protivnika, dinamika, izgled i planiranje borbe se znatno razlikuje. Ukoliko se borite na otvorenom, često će vam protivnici biti čopor vukova, gomila vodenih čudovišta, grupa bandita. Neprijatelje koji vas napadaju u gomili često odlikuje brzina, agilnost i mogućnost da napadnu više njih od jednom. Takve borbe će pretežno odlikovati što više skakutanja i izbegavanja vaših neprijatelja dok ne izolujete par njih sa kojima se možete lakše obračunati. Sa druge strane, nailazićete na borbe koje će se odvijati u skučenom prostoru sa jednim do tri jača, ali sporija neprijatelja. Njihov udarac vam može naneti mnogo štete ali ta njihova prednost jakog udarca donosi i mane. Nakon malog usavršavanja i navikavanja na kontrole borbe, mali koraci u stranu i u nazad će biti idealni za ove borbe. Skučeni prostor vam neće dozvoljavati kotrljanje i skakutanje kako bi izbegavali napade, pa s tim jednostavan korak u stranu radi izbegavanja će biti idealno rešenje u kombinaciji sa nekoliko brzih, ili jedan dva jaka napada.

The Wicher svet je pun strašnih, fascinantnih i neverovatno raznovrsnih stvorenja. Svaka regija koju otključate će vas polako “upoznavati” sa drugim stvorenjima koje niste imali prilike da sretnete u prethodnoj. Pored novih vrsta neprijatelja koje ćete sresti, vaš način borbe se mora prilagoditi njihovim slabostima. Većina neprijatelja zahteva poseban način borbe protiv njih. Sama činjenica da Geralt nosi dva mača razdvaja vaše neprijatelje u dve velike grupe. Ljudska bića, za koje koristite obični čelični mač, i neživa, ukleta stvorenja za koja vam je potreban srebrni mač. Poboljšanje u odnosu na prethodne The Witcher naslove je to što u zavisnosti sa kojim neprijateljima se Geralt susreće, on će sam izvaditi odgovarajući mač. U prošlim igrama ste morali sami izvući mač u trenutku borbe pa se često dešavalo da koristite neodgovarajući mač za pogrešne neprijatelje. Ukoliko bi to ovde uradili, vaši napadi ne bi bili toliko ubojiti kao kada bi koristili odgovarajući mač za određene neprijatelje. Druga bitna stavka je to da su određeni neprijatelji osetljiviji na specifične napade, ulja koje možete napraviti i njima premazati svoj mač, ili pomagala kao što su bombe ili napitci koje možete koristiti u toku ili pre borbe borbe. Pored toga, određeni neprijatelji zahtevaju kombinovanje magija koje Geralt poseduje, tako da bi pobedili određene utvare, morate upotrebiti Yrdil magiju koja stvara zamku za duhove u kojoj su podložni vašim napadima. Neki neprijatelji će biti osetljiviji na vatru pa će Igni magija biti od koristi ili ukoliko je neko podložan manipulacijom misli tu će Axii magija biti od koristi. Svih pet magija iz prethodnih delova su i dalje tu, a pored onih koje smo pomenuli tu su i: Quen – magija koja vas štiti od napada sledećih trideset sekundi i Aard – moć telekineze kojim možete odguravati svoje neprijatelje ili nakon nadogradnje, smrskati njihov štit. Posle svake bitke sa novim neprijateljem, određen Bestiary meni će biti apdejtovan sa njihovim manama i jačim stranama, detalji koji će vam olakšati borbu sa tom vrstom u budućnosti. Na ovaj način CD Project Red vas tera da bolje upoznate The Witcher svet, saznate više o neprijateljima, njihovoj istoriji, kako su nastali, gde su se prvo pojavili i šta ih je nateralo na takve zle radnje. Magije u The Wicher igri se mogu koristiti i van borbe, šta više, za rešavanje nekih zagonetki i kvestova ih morate koristiti. Razvoj vašeg Geralta se ogleda u odnosu na vaš način igre. Iskustvene poene dobijate svakim sledećim nivoom. Te poene možete koristiti za gradnju karaktera kako vama odgovara. Možete nadograđivati brzinu i jačinu kratkih i brzih napada ili možda jačinu većih. Intenzitet neke magije ili neku pasivnu mogućnost koja će vam olakšati pustolovine po Severnom Kraljevstvu.

Svaka open world igra ima svoje vrline. Gde su vrline tu je i pregršt mana koje pokušavaju da unište užitak koji provedete pored određenog naslova. Nekako smo navikli da srazmerno veličini igre dobijamo veliki ili mali broj bagova, gličeva a u nekim slučajevima unazađenu grafiku ili neke od karakteristika u igri. Na žalost The Witcher 3 pati od istih malih dečijih bolesti kao i većina open world naslova. Jedna od glavnih zamerki po samom izlasku igre je to što dobijeni produkt nije grafički identičan onome šta je razvojni tim obećao da ćemo dobiti. Kada se uzme količina svega što smo dobili, veličinu mape i same priče, grafika, u ovom slučaju, je najmanji problem koji bi trebao da nas opterećuje. Najveći je, na žalost, kako naći vremena upustiti se u ovu neverovatnu Geraltovu pustolovinu a ne zapostaviti socijalni život. Pored lošije grafike od prve najave, tu su još neke sitnice koje vam mogu uništiti imerziju sa ovim naslovom. Kontrola Geralta je često problematična. Imaćete utisak kao da kontrolišete omanji tenk u dečijem vrtiću, gde pokušavate da uradite i doslovno nabodete ne tako uzani prolaz, ali kontrole i mehanika kretanja vam jednostavno ne dozvoljavaju. Ta činjenica ne bi bila toliko zapanjujuća kada i borba ne bi funkcionisala, ali igrom slučaja, upravo ta pomalo teža mehanika i rukovođenje Geralta se odlično uklapa sa načinom borbe u ovom naslovu. Traljavo je urađeno i jahanje konja, teška kontrola, nekada neposlušne kontrole ili nevidljive prepreke mogu zaustaviti vaš galop ili bežanje od neprijatelja. Nekada će se te prepreke isprečiti i Geraltu te ćete zbog njih morati da učitate poslednju poziciju jer ćete završiti sa neprijateljskim mačem u bubregu ili plućima. Ima još nekolicina problema koje vredi pomenuti. Jedan od njih je otežano skupljanje loot-a od neprijatelja koji padnu na tlo posle borbe ili u nekim slučajevima nemogućnost da se uradi to. Problemi sa otvaranjem kovčega ukoliko je sveća pored njega. Ti pokušaji često dovode do paljenja i gašenja sveće umesto otvaranje kovčega. To su stvari koje se uveliko rešavaju zakrpama, koje mogu nekome da unište užitak u igri, dok drugi ovo neće ni primetiti.

Poljaci su još jednom uspeli da nas oduvaju, ali sada na totalno drugom nivou. U jedno smo sigurni, open world igre moraju naučiti mnogo toga od ovog naslova, od same naracije do sadržaja koje igra mora imati, nebitno koliko ona velika bila ili koliko je para uloženo u nju. Ne propustite ovu igru nikada jer je ovo naslov o kome će se pričati godinama i koji će postati reper za sve ostale nadolazeće open world i role-playing igre.