Teenage Mutant Ninja Turtles: Wrath of the Mutants (2024)

Serijal Nindža kornjača (Teenage Mutant Ninja Turtles ili skraćeno TMNT) je jedna od najpopularnijih franšiza na svetu, zahvaljujući kojoj većina sveta zna za renomirane renesansne umetnike kao što su Leonardo, Rafaelo, Mikelandjelo i Donatelo. Pored gaziliona remake-ova serijala, spinoff, igranih filmova, deo kolača naravno zauzimaju i video igre. Neke od najboljih couch co-op igara su bile kornjače od NES sistema pa na dalje. Kroz višedecenijsko napredovanje TMNT igara i njihovih uspona i padova, Shredder’s Revenge je odlučio da pruži ono što je nedostajalo – retro feel i haotična co-op zabava gde se naše drage kornjače ponovo bore protiv Šredera i njegove ekipe. Nakon izuzetnog uspeha te igre, dolazimo do Wrath of the Mutants koji je ponovo remake TMNT sa drastičnim promenama, koje neće baš biti popularne kod starije publike (ako starija publika uopšte i prati serijal). Možemo lagano reći da su na mala vrata ubačeni razni stereotipi i politička korektnost koja je u današnje vreme neizbežna.

Wrath of the Mutants je zapravo port igre sa arkadnih mašina iz 2017. od game dev Raw Thrills, gde birate jednu od popularne četiri kornjače i ponovo krećete u spašavanje sveta i osujećenje planova Šredera i ekipe. Obzirom da je u pitanju arkadni port, imate odmah dostupan couch co-op za četvoro ljudi i birate jedan od pet nivoa koji ćete igrati (uz to da se šesti nivo otključava naknadno) i naravno – sa leva na desno čistite armije protivnika. Izbor vaše kornjače neće preterano uticati na mehanike jer su napadi skoro pa identični. Nemate neke preterano komplikovane mehanike jer kao arkadna igra mora da bude što prostija moguća, ali to je sa sobom i povelo dosta problema na koje ćete nailaziti tokom igre kao što su drastična repetativnost i manjak kreativnosti, usled čega vas i neće toliko zadržati, ako išta motivisaće vas da se vratite na Shredder’s Revenge.

Linearnost je takođe jedna od mana ovde pošto nemate mnogo opcija da istražujete svet već će vas nevidljivi zidovi ograničavati i voditi za ruku. Svaki nivo vam je identičan po rasporedu – imate hordu protivnika koje upoznajete sa svojim oružjem i još nekim inventarom sa ulice ili gde god da se nalazite, uzmete par power-ups koji vam olakšaju čišćenje neprijatelja, mini boss na sredini nivoa, ponovo horde protivnika koji čekaju u redu da im prebrojite kosti, opet par powerups-a koji će vam omogućiti lakše prolaženje kroz grupe, i na kraju nivoa naravno finalni boss nivoa. Što uspešnije eliminšete protivnike, puni vam se Turtle power skala za ultimativni napad, koji se pomalo razlikuje od kornjače do kornjače, ali se svodi na isto, blješte svetla na sve strane i padaju protivnici kao sveće.

Pokušaj da se razbije monotonija je i u vidu powerups kojima zovete u pomoć popularne likove iz TMNT sveta koji bi trebalo malo da unesu diverzitet u identične komoboe, ali to baš i nije preterano urodilo plodom. Obzirom da je u pitanju port sa arkada, koji su tu da vam gutaju žetone i da vas ne uvode preterano u priču, nemojte očekivati neki preterani aspekt dubine priče jer je ona na nivou – nešto je loše – sredi to batinama.

Jedini adut koji ova igra zapravo ima je nostalgia faktor jer ponovo igrate kao legendarne kornjače, ali pored toga, postoji mnogo bolja igra od ove koja će vam pružiti sate i sate zabave u co-opu, sa autentičnim karakterima i simpatičnom pričom koja je u odnosu na Wrath of the Mutants vredna Pulicerove nagrade. Igra obiluje nekim teksturama niske rezolucije što bi bilo prihvatljivo za PS3 eru eventualno, dok na novijim generacijama i 4k televizorima, umeju itekako da bodu oči.