F1 24 (2024)

Da li ste se ikada u mladosti igrali sa autićima formule? Jedna od mojih omiljenih načina igranja sa modelima iz male Burago kolekcije bila je da stavim prst na zadnji spojler nekog bolida, pritisnem ga na dole dok mu se ne podignu prednji točkovi u vis i guram ga u nasumičnim pravcima. Kada sam prvi put uzeo kontroler u ruke sa sveže instaliranom verzijom F1 24, imao sam baš ovakav osećaj. Tako da svakako mogu reći da me je ova igra vratila u detinjstvo, što su dobre i loše vesti u isto vreme.

Codemasters je bio rešen da u već lepo zaokružen serijal uvede novine upravljanja kako bi što bolje predstavio konstantno evoluirajuću tehnologiju bolida najbržeg cirkusa na svetu. Kao rezultat, F1 24 se ističe za znatno promenjenim modelom upravljanja bolidom. Izgleda da programeri nisu čuli zlatno pravilo majstora da, dok nešto radi ne treba menjati, pošto je ovaj model upravljanja doživeo toliko radikalne promene da je osećaj daleko manje realističan nego što sam navikao.

Kada sam krenuo da vozim prvu trku u ovoj igri, momentalno mi se učinilo da je ovaj serijal postao daleko arkadniji nego što je bio, sa upravljanjem koje daleko više prašta i dopušta neke potpuno neverovatne greške. Kontrole na DuelSense-u odlikuje neverovatna osetljivost na moje impute i ako ne bih pazio koliko pomeram analognu palicu, veoma lako bih završio u zidu. Ovaj osećaj je posebno bio prisutan u krivinama pri niskim brzinama.

Programeri su ovoga puta izgleda želeli da naglase potisne sile kojima su bolidi Formule 1 izloženi kroz potpunu nemogućnost zanošenja zadnjeg trapa vozila u krivinama. Bez obzira da li prolazim kroz strme šikane pod padajućim nagibom ili prelazim preko jako strmih ivičnjaka, moj bolid bi uvek ostao sigurno na putanji, što mi ne bi pošlo za rukom u bilo kojoj drugoj vozačkoj simulaciji. Iako nikada nisam sedeo u kokpitu bolida bilo koje Formule, ovakav odnos sila u igri dok rotiram bolid u krivini mi se svo vreme činio neprirodnim. Bio mi je potreban izvestan period privikavanja na ovu novu fiziku, ma koliko ona možda bila približna realnosti, pa je vožnja postala podnošljivija. Ali mi se sve vreme činilo da, kada dovoljno spustim bolid da bih imao jaču potisnu silu, imam upaljene šifre za varanje, pošto mi igra dozvoljava da izvedem poteze koji slamaju sam Matriks.

Ove promene u F1 24 se direktno odražavaju i na performans kompjuterski vođenih protivnika. Pošto se veštačka inteligencija u ovim igrama direktno izvodi iz modela upravljanja, kao rezultat ovih promena, primetio sam i promenu ponašanja AI protivnika, i to ne u dobrom smislu. Formacije grupa bolida na stazi imaju tendenciju da se razvuku u ,,vozić“ umesto da, kao što obično biva u pravim trkama Formule 1, se podele u nekoliko grupa, sa konstantnom borbom u top pet ili šest vozača koji se bore za podijum. Ova pojava je uzrokovana AI-em, koji uopšte nije agresivan pri preticanju i borbi za mesto kao što biste očekivali. Najčešća preticanja koja sam viđao bila bi na pravcu, ali u krivinama, protivnici bi vozili jako konzervativno, bez ikakvih rizičnih poteza. Kao rezultat ovoga, ne pamtim kada sam video izlazak Safety Car-a na stazu ili crvenu zastavu (a da ih pritom nisam ja izazvao).

Što se modova igranja tiče, ove godine u F1 24 nismo dobili čuveni story mod poznat kao Braking Point, pa će uživaoci drame biti uskraćeni za ovu uzbudljivu telenovelu. Barem do sledeće godine. Umesto toga, možemo se zadovoljiti sa ispoliranim karijernim modom, koji nam ovoga puta nudi da uđemo u čizme i bolide jednog od 20 pravih vozača trenutne postavke najluđeg cirkusa na svetu. A ukoliko ste Formula nostalgičar kao ja, moći ćete čak i da odaberete neku od legendarnih ikona ovog sporta i vratite je iz penzije. Majkl Šumaher, Rubens Barikelo i Ajrton Sena su neka od imena koja su ostavljala trag slave i spaljenih guma u ovom sportu, davno pre nego što je Verstapen postao Verstapen. Pored toga, karijerni mod sa dva igrača vam omogućava da sa drugarom razvijate sopstveni tim ka pobedi u šampionatu, ali pošto nemam drugare, nisam bio u prilici da isprobam ovaj mod u praksi.

Igrajući F1 23, nisam verovao da je bilo moguće unaprediti grafiku više od učinjenog, posebno ako uzmemo u obzir da Codemasters F1 igre razvija na svom već po malo zastarelom Ego endžinu. Ipak, slobodno mogu reći da je F1 24 Formula sa najlepšom grafikom do danas, sa dodatim uglovima kamere koji unose osveženje u trke. Pogled iz kokpita bolida Formule je toliko realističan da ćete na dobrom televizoru bez problema moći da se uživite u ulozi vozača, a posebno dok ste u pit stopu ili u garaži. Taman kad pomislite da nema lepšeg pogleda na sunčanu Moncu, loše vreme, oblaci, a posebno kišne kapi dodaju potpuno novi nivo realizma. Smanjeni kontrast i isprane boje daju utisak fotorealizma koji nećete moći da vidite u drugim simulacijama. Imerziju jedino kvare sudari, pošto odvaljeni točkovi bolida imaju običaj da se zaglavljuju unutar kapsule i prolaze kroz model kokpita. Likovi u igri su naravno druga priča, pošto ni pored pažnje na detalje koju su dizajneri posvetili rekreaciji pravih vozača, njihov izgled ipak ne može da se meri sa detaljima kola i staze. Ovo je doduše potpuno razumljivo jer je ovo ipak vozačka simulacija.

Performans igre je očekivano solidan, pošto F1 24 radi na Codemastersovom već odavno oprobanom i usavršenom endžinu koji, uprkos godinama, pouzdano radi. Iako sam primetio periodične padove frejmova u toku tranzicionih ekrana, ovo se može pripisati učitavanjima koja se dešavaju u pozadini. Pored toga, frejmovi tokom trka sigurno ostaju u zakucanih 60, što je od najveće važnosti za kvalitetno igranje. Gorepomenuti endžin krasi i velika mogućnost modifikovanja po potrebi, a dizajneri se ne plaše promena. Bez obzira na sve ove gorepomenute probleme vezane za model upravljanja i AI, Codemasters je poznat po tome što sluša fanove i siguran sam da će ovi problemi vremenom biti popravljeni kroz patch-eve.