STALKER 2 Heart of Chornobyl (2024)

Veoma je teško napisati ovu recenziju a u isto vreme pokušati približavanje franšize mlađoj populčaciji igrača koji nisu imali čast da uživaju u „slav-jank“ festivalu kao mi kada smo upalili prvog Stalkera. Pre 17 godina se sećam kako mi je prijatelj preporučio neku novu čudnu igru. Opis je bio prilično neprivlačan kada smo postavili pitanje o čemu se radi. „E ako ste gledali film STALKER od Tarkovskog ovo je rađeno po romanu Piknik Pokraj Puta na kome je i film baziran. Interesantno je, kao oblast oko Černobilja posle nuklearne katastrofe i ti si lik koji istražuje Zonu i pratiš priču“. Za nas takav kratki opis je delovao zaista neprimamljivo. U periodu kada igrate aktivno Modern Warfare, Bioshock i Unreal Tournament 3 ovo je delovalo kao vlažni san svakog čupavog lenjivca iz najdublje prašume. Sediš ispred kompa, pustiš neku muziku i istražuješ zonu. Sporooooo do besvesti. Da se ne lažemo ja sam prvi pokušavao da igram kampanju skoro tri puta jer su u međuvremenu dolazile sve bolje igre. Mada nezahvalno je koristiti izraz bolje igre nego brže sa angažovanijim gejmplejem. Kao kod svih i meni je došlo iz pozdainske regije u glavu otkrovenje da moram da čistim backlog i treba više da probam tog Stalkera. Cela ekipa priča o tome a ja sedim kao čamova daska među njima i smeškam se. FOMO je odradio svoje i odlučio sam da sažvaćem kampanju. U međuvremenu su se pojavili i Stalker Clear Sky (prequel) i Call of Pripyat i skapirao sam da moram puno toga da nadoknadim.

Prešavši sve tri igre u roku od petnaest dana pomislio sam da tražim ukrajinski pasoš ili da obesim Putinovu sliku na zid i da kažem da je Zona postala moj drugi dom. Čovek se jednostavno poprimi na sve to što je bilo u tri prethodna ostvarenja i kreće da menja način razmišljanja. Koliko je ovo oružje dobro, da li ću stići na vreme sve da odradim ili da li ću moći da nađem slobodno mesto u GSP-u kada nagrnu pripadnici starije populacije. Stalker se ne igra, STALKER se živi i na neki način imate uvid u viziju sveta posle nuklearne katastrofe u Černobilju koja nije sanirana kao što je bila u realnom životu. Mada ko zna možda nas i čeka ovakav scenario jer reaktor u elektrani i dalje tinja. Čudo jedno koliko priroda ne mari za ljude i kako se sve odvija mimo nas iako mislimo da imamo potpunu kontrolu.

U odnosu na prethodnike ovaj nastavak ima veoma solidan uvod u celu priču. Počevši od uvodne cut scene sa artefaktom i eksplozijom preko početne misije koja je lepo pokazala mogućnosti Unreal 5 endžina uključujući i problematične performansame. Da da slav – jank sindrom je ponovo tu. Nisu ga ispolirali ako me razumete. Igra je izašla u manje polupanom stanju od prethodnika da je ne poredim sa nekim drugim igrama iz komšijske im Bober države.

Avantura prati protagonistu po imenu Skif koji ima motivaciju da uskoči u Zonu, aktivira spravu koja će pokupiti energiju i aktivirati artefakt koji će se posle prodati sjajno na tržištu. Klasična motivacija u ovom univerzumu ali mnoge frakcije će umešati prste i tada igra zaista počinje. Cela Zona vam je na raspolaganju i imaćete prilike da učestvujete u događajima koji će formirati budućnost čovečanstva i odraziće se na sve stanovnike Zone. To je zatvoren eko-sistem koji sažvaće i ispljune najslabije. Na vama je da pokažete od čega ste sazdani. Ne želim da spojlujem priču jer glavna kampanja ima solidne preokrete u radnji i neke događaje nećete moći da predvidite. Mada ako igrate Stalkera samo zbog priče onda ćete ostati malo razočarani jer kao i Souls igre ovaj naslov pruža zaplet u parčićima koji vam posle formiraju celokupnu sliku. Naravno ako ostanete normalni posle više od 100 sati u Zoni. STALKER 2 je ogromna igra sa dosta SMISLENOG sadržaja i sidequestova tako da vam sigurno neće biti dosadno.

Svaki deo mape je napravljen sa pažnjom iako je okruženje generalno gledano jednolično. Ovde nema proceduralne generacije jer raspored je dobro osmišljen i funkcioniše kod zagonetki koje mogu biti prostorne i prilično jednostavne. Za iskusnije FPS igrače neće biti problema da se savladaju čak i teži protivnici ali morate paziti na opremu. Celo iskustvo je u balansiranju opreme i traženju što boljeg oružja i kvalitetnijeg dodatka. Moram upozoriti da su takve stvari veoma retke i često ćete psovati dok budete učitavali quick-save. Da da dobro ste pročitali STALKER 2 ima quick-save i quick-load opciju. Neobična old-school pojava koja će vam spasiti živce u više navrata verujte mi. Na kraju kampanja počinje da vas uvlači sa takvom energijom da ćete jedva čekati dalji napredak. Ne žurite, STALKER 2 ima veliki broj malih priča koje će samo obogatiti iskustvo. Ova igra nije sprint, ovo je čist maraton.

Vizuelni momenti povremeno zaista teraju igrača da zastane i da posmatra svoje okruženje. Promene u flori i fauni su primetne od regije do regije i napuštene zgrade i mehanizacija samo dodaju na mistici celog setting-a. Nikada ne znate šta vas može čekati u gustoj šumi ili na spratu napuštene zgrade. Neki bi rekli da je sve ovo blago jeziva atmosfera ali Zona privlači ljude kao moljce na svetlo. Strah od nepoznatog i radoznalost itekako rade svoj posao i pružiće vam nezaboravne trenutke. Unreal 5 u ovoj igri sija u punom sjajnu pod uslovom da imate mašinu nažalost koja sve to može pokrenuti. Za sada se radi na optimizaciji ali koliko će developeri moći da učine pitanje je. Postoji pregršt modova koji optimizuju učitavanje tekstura i peglaju FPS tako da će frame timing biti bolji i iskustvo glatko. AI system koji je implementiran i dalje ne radi najbolje i često se dešava da NPC-jevi se spawnuju na glupim mestima ali zadnja zakrpa je to malo sredila pa je imerzija bolja. Kompletna implementacija ovog sistema tek treba da zaživi a da ne obori drastično performanse. Ovo je nešto na čemu developeri aktivno rade. Videćemo rezultate u skorijoj budućnosti.

Pucanje je veoma dobro urađeno i ponašanje oružja sa softverskim modom za dobar frame pacing je sada kako treba. Nema sitnih seckanja koja otežavaju ciljanje i morate pažljivo pratiti svoju opremu jer kako je rekao Čarls Barkli „Što ulaziš u frku kad si slabiji“. U ovakvim trenucima bez adekvatne opreme neprijatelji koji često imaju „božiji nivo ciljanja“ vas skidaju u 3 pogotka. Gluposti ovakvog tipa su nažalost česte. Ako probate stealth pristup povremeno ćete imati više uspeha ali NPC-jevi sa rentgenskim vidom kvare sve. Ovo se mora popraviti pod hitno da bi igrači mogli da koriste gejmplej stil kakav žele. Guns blazing je oduvek bio uobičajen pristup ali stealth je bitna opcija koja bi trebalo da radi od STARTA!

Karakteri koje imate prilike da sretnete tokom kampanje imaju životnost. Nisu 2D cardboard političke poruke i agenda pusheri nego su u pitanju ljudi sa stvarnim životima i ambicijama i samo žele da prosperiraju u Zoni na način na koji to mogu. Postoje opcije u dijalozima koje mogu dovesti do različitih ishoda kvestova i zbog toga naoštrite prste za quick-save spamovanje. Ko zna šta možete dobiti ako izaberete miroljubiv pristup.

Svaka sitnica uključujući i PDA služi svrsi da vas uvuče u atmosferu STALKER-a 2. Vizuelni stil iako na prvi pogled deluje jednolično je raznolik i paleta boja se adekvatno menja sa uslovima tokom kampanje. Oružja se lepo ponašaju i njihova nadogradnja i sistem promena na njima je dovoljno zanimljiv da želite da eksperimentišete što više sa njima. Kvestovi imaju svrhu i smislen epilog pa se nećete osećati kao da ste protraćili vreme nego ste saznali nešto novo i bitno. Svet je dovoljno razvijen i praćen je kvalitetnom naracijom i dijalozima da stvara utisak kao da je živ i da u njemu vladaju zasebna pravila.