Spyro: Reignited Trilogy (2018)

Kao veliki nostalgičar i jedan od krivaca za današnje vreme remastera, od trenutka kada smo saznali da je Crash N. Sane Trilogy u razvoju, znao sam da ćemo kad tad dobiti i Spyro trilogiju u novom, poboljšanom izgledu. Na moju žalost, nisam kliknuo sa novim Crashom. I dalje sam više voleo da upalim originalne igre i da ih onako ćoškaste i špicaste prelazim po ko zna koji put. Na moju sreću, sa druge strane, Spyro Reignited Trilogy je upravo ono što sam želeo. Igre kakvih se sećam, mehanički preslikane, ali neizmerno lepše i prijatnije. Toys for Bob, razvojni tim koji ima veliku povezanost sa Spyro franšizom, studio koji nam je takođe doneo i Sonijevu maskotu na 4k televizore ovog puta odrađuje maestralan posao u ulepšavanju svima poznatog ljubičastog zmaja koji samo želi da skuplja dijamante i potpaljuje neprijatelje.

Još od prvih najava ove trilogije, od prvih screenshotova i kratkih snimaka igre, znalo se da Toys for Bob kreće od nule, da pokušava de rekreira igre 1:1 sa njihovim originalima i da fanovi očekuju mnogo. Oni su uz veliku i detaljnu konsultaciju sa kreatorima ovog lika, Insomniac games, uspeli u poduhvatu na nekoliko različitih stavki. Zahvaljujući velikoj količini truda, nije bilo teško zadovoljiti stare fanove i dati im baš ono čega se sećaju, šta su priželjkivali i šta će da igraju. Počevši od skoro netaknute a modernizovane muzike, prelepe grafike a netaknute mehanike, sva tri dela su dobila fantastičnu presvlaku koja ih odaljava od originala baš kao i što zaslužuju, u nove stare zasebne igre. Vežite se, polećemo.

U prvoj igri, u domovini zmajeva, tokom jednog običnog dana TV ekipa je obavljala reportažu i intervjuisala zmajeve. U jednom trenutku, na pitanje o stanovniku šestog kraljevstva, Gnasty Gnorc-u (pola gnome, pola orc), zmajevi odgovaraju sa podsmehom i omalovažavanjem. Čuvši takve uvrede, Gnasty Gnorc napada kraljevstva, okamenjuje sve zmajeve i šalje svoje podanike u okupaciju. Pošto svi znamo koliko je Spyro mali i još nerazvijeni zmaj, on se izvlači, ne biva okamenjen i dobija važnu misiju da spase sve svoje sugrađane iz svih kraljevstava. U tome mu pomaže i vilin konjic, Sparx koji dozvoljava da Spyro bude povređen tri puta pre nego što izgubi život.

Na raspolaganju u svojoj spasilačkoj misiji pored snažnih rogova kojim možete udarati neprijatelje i razbijati kovčege sa blagom, Spyro bljuje i vatru. Jer, kakav bi to zmaj bio bez vatre. Pošto je centralni fokus igre na spašavanju zmajeva i preuzimanja otetog blaga od neprijatelja, čeka vas neverovatna količina sakupljanja raznih stvari u sve tri igre. U tome se i ogleda čitava poenta Spyro igara. Pokupite sve što možete u nivoima i osvojite 100% u svakom svetu i kraljevstvu. Nailazićete na različite vrste kovčega, neki se mogu razbiti rogovima, neki plamenom a za neke će vam biti potrebni i ključevi ili čak i malo maštovitiji pristup otvaranja. U igri nema teških neprijatelja i teško da će vam bilo šta predstavljati problem i izazov, sem malo platformisanja i sakupljanja svega što postoji u nivou. Ono u čemu ćete sigurno najviše uživati je preletanje sa jednog dela mape na drugi. Spyro ne može zapravo da leti, ali može da lebdi i na taj način prelazi velike distance. Naravno, sve zavisi koliko uspete visoko da se popnete i gde želite da odete.

Kako je vreme odmicalo, tako je i Insomniac games usavršavao mehanike i generalno Spyro igre. Tako je u Spyro 2 Ripto’s Rage čitava mehanika sakupljanja dovedena na mnogo viši nivo nego u prvom delu. Prvo, igra ima mnogo više dijamanata, skrivenih prolaza, zahteva za otključavanje vrata i dodatnih drangulija za sakupljanje. Ovde se srećete sa sličnom ali “produbljenijom” pričom nego u prvom delu. U kraljevstvu Avalar, Ripto, lokalni tiranin je prevršio svaku meru. Očajni, stanovnici se sakupljaju oko portala da prizovu zmaja kako bi se oslobodili tiranije. Spyro, koji je već u putu ka sunčanim plažama, zaluta u njihovu dimenziju i ostaje tu zarobljen dok ne porazi Ripto-a i sakupi dovoljno zelenih dijamanata kako bi aktivirao portal nazad u svoj svet.

Već na samom početku će vam biti jasno da je formula iz prvog dela preneta, ali da je sve ostalo na mnogo naprednijem nivou. Svako okruženje je dinamičnije, neke stvari su olakšane, reljef je kompleksniji i vertikalnost svakog nivoa je fantastična. Još uvek, dok jurim 100% nailazim na puteve koje nisam viđao u svojim prethodnim prolascima. Voda, koja je u prvom delu bila smrtonosna, sada je normalna oblast kojoj se može pristupiti i Spyro čak može da nauči i da pliva. Sem plivanja, pentranja po merdevinama, snažnim udarcima glavom o zemlju, duža letenja su takođe prisutna u velikoj meri, što sve donosi dubini istraživanja i trajanju same igre. Mogao bih čak reći da igra ima i diskretni duh metroidvanie u sebi. Da biste svaki svet oslobodili, morate da osvojite zamak koji je okupiran od strane Ripto-a, i pretpostavljate, sve to iziskuje sakupljanje talismana, dijamanata i kristala.

Treći deo, ujedno i poslednji pravi nastavak Spyro igara, je mehaniku i principe drugog dela samo dotegnuo, ne donoseći mnogo novih stvari. Spyro i ostali zmajevi slave godinu zmaja u svom cartsvu, dok se pomoćnica zle čarobnice, Bianca, ušunjala i ukrala 150 zmajevih jaja od njih. Pošto je sudbina tih jaja da se izlegu u toj godini, Spyro kreće u još jednu spasilačku misiju, da porazi zlu čarobnicu i da oslobodni što je više jaja moguće. U toj potrazi ćete upoznati mnogo novih šašavih prijatelja koji će da vam pomognu u vašoj misiji i koji će vam zadavati mnoštvo malih zadataka da kroz njihovo rešavanje dobijete što više zmajevih jaja. U trećoj igri je najmanje noviteta i kao što rekoh, i dalje su tu plivanje, dugo letenje, snažni udarci glavom i mini igre. Mnogo mini igara koje morate da završite.

Prvo što ćete primetiti kod sve tri igre jeste prelepa grafika sa bezbroj sitnih detalja. Naravno, kako i ne bi bilo sve mnogo lepše, naročito što ovih šest igara deli 18 godina razlike. U prvoj igri, koje se svi sećamo i kako je imala fokus na spašavanju zmajeva, modeli svih zmajeva su odrađeni od nule. Pošto su svi modeli bili samo drugačije boje ili sitno izmenjenih oblika, ovde ćete videti nabildovane, mršave, debele, stare, mlade, rasejane zmajeve. Nijedan nije sličan onom prethodnom i vidi se da je mnogo pažnje posvećeno njihovim detaljima. Jedan nosi lutku, drugi ima magična krila, treći sedi na oblacima u pidžami, a četvrti je istetoviran od glave do… repa. To je za mene, bio najlepši momenat u celoj trilogiji. Da oslobodim sve zmajeve i da vidim kako onaj naredni izgleda. Svi modeli likova, neprijatelja i svetlucavih stvarčica za sakupljanje su odrađeni ponovo, jako detaljno i jako dopadljivo. Ništa nije otaljano i u svakom delu se nalazi po neki posebni dodir dizajnera. Stare igre nisu imale detaljnu i gustu travu, sve je praktično bilo ravno i pregledno, stoga ste uspevali lako da razaznate sve dijamante koji leže rasuti po zemlji. Ovde, već, nije tako jednostavno. Nebrojeno puta sam pronalazio dijamante ili lukavo skrivene kovčege koji su se stapali sa bojama trave i njenom gustinom.

Muzika je i dalje onakva kakve se svi sećate, a vi koji prvi put palite igru, imaćete priliku da čujete nove i lepše verzije stare muzike. Ako pak neko želi da čuje i staru muziku, ne mora ići na youtube da se podseti, u opcijama postoji mogućnost prebacivanja na staru verziju. U suštini, to neće ni biti potrebno, jer je novi kompozitor, Stephan Vankov preslikao sve melodije koje je komponovao originalni autor Stewart Copeland. Preslikao bi bila zapravo reč koja omalovažava Stephanov rad, tako da sa sigurnošću mogu da kažem da je stare kompozicije preuzeo, iskoristio ih kao osnovu i doneo Spyro svetu dinamički pristup. Ako stojite ili ne radite ništa preterano aktivno u igri, muzika će da bude lagana, diskretna i u pozadini, dok ako potrčite ili ste u sred akcije bljuvanja vatre, muzika će da pređe u življu i dinamičniju veziju same sebe. Kao što rekoh, neće ni biti potrebe za prebacivanjem zvuka na onaj stari, jer se novim dobija slično, ali bolje iskustvo.

Ono što je takođe veliki utisak ostavilo na mene, kao velikog obožavaoca sve tri Spyro igre, jeste osećaj koji je Toys for Bob uspeo da prenese. Mehanika kretanja, položaji platformi i zvuci koji idu uz vaše letenje su isti kao nekada. Vizuelno i zvučno, razvojni tim je uspeo da u mom mozgu probudi sve centre za sećanja i nostalgiju. Čak sam nekoliko puta uhvatio sebe kako se prosećam gde sam tog dana pre 17 godina bio i šta je prethodilo igranju baš te određene deonice u Spyro 1, 2 ili Spyro 3.