SpellForce 3: Soul Harvest (2019)

Stare punokrvne RPG igre su se odavno izgubile, u moru mainstream klonovskih igara. Gejmerima su vrmeenom postale bitnije stvari kao što su pre svega grafika, efekti i SJW likovi koji su obavezni u svakoj igri. Industrija više obraća pažnju na neke stvari koje su pre nekih 20tak godina bile totalno nebitne za svakog igrača koji je želeo dobru i duboku priču, odlično napravljen svet i mnogo likova čije su sudbine bile sama srž određenih naslova.

Sada igre tog tipa su totalno neprimetne, postoje ali retko ko obraća pažnju na njih. Čistokrvni RPG je izgubio identitet zbog tog premeštanja prioriteta. Nekada davno, kada su RPGovi bili kul, izašla je igra pod nazivom Spellforce, koja je pokušala da parira Diablo franšizi i igrama sličnog tipa. Pravljena od strane jako malog tima, često nije uspevala da dobije bazu igrača kao neke popularnije igre iz te franšize. Ipak, uspela je da se odvoji od ostalih po sjajnim pričama i odličnoj grafici u to vreme. Kako su godine odmicale, nastavci su se štancali, ali manjak promocije igre je i dalje držao u toj niši.

Razvojni tim je vremenom odlučio da promeni neke stvari, te je sa trojkom ubacio još jedan element u igri kako bi pokušao da privuče još neke igrače koji u osnovi ne vole čiste RPG igre. Spellforce 3 je bio odlična igra sa sjajnom pričom, koja je ubacila RTS element između svega ostalog. Pored duboke kreacije svakog lika, ogromnog izbora skillova i sposobnosti lika, ta base building stavka je ubačena tako da na neki način proširi i napravi gameplay zanimljivijem. Ipak, kako to obično biva, taj eksperiment je prošao polu uspešno jer je ta komponenta bila jako ”drvena” ukoliko bi mogli tako da se izrazimo. Dobra ali ne tako dobro razrađena kao u nekim klasičnim RTS igrama. Sa druge strane, iskreno niko nije ni očekivao to. Spellforce 3 je ipak odlikovala vanserijska grafika za taj tip igara, dubok lore koji je uspevao da zadrži igrače mnogo duže nego što su sami developeri zamislili. Sve je to dovelo do toga da se kreira mali kult obožavaoca ove igre.

Dve godine nakon trojke, THQ Nordic je odlučio da izbaci nastavak Spellforce 3 igre u obliku standalone ekspanzije sa podnaslovom Soul Harvest. Tako malo vremena im nije dozvolilo da naprave čistokrvni nastavak sa trojkom, ali su zbog toga rešili da pokažu zajednici da ih slušaju, da žele da unaprede svoj naslov i da izbace nešto šta će ih spremiti za buduća, nadamo se bolja vremena.

Spellforce 3 Soul Harvest se dešava desetak godina nakon prvog dela, vi ste u ulozi bivšeg Empyrian generala Aereva, koji je pozvan nazad u Nortander kako bi služio novom generalu Wolf Guarda. Ipak Aerev kao učestnik prošlih ratova ima demone u sebi kojih se mora rešiti, te odlučuje da pre odlaska na dužnost, ispita svoje snove i proživi detalje koje su mu bili ključni u proteklih deset godina. Sa rešavanjem demona, dolaze saznanja koje je vešto krio u sebi, koje mu pomažu i odmažu u njegovoj misiji pod novim generalom Wolf Guarda.

Kako vreme odmiče, Aerev se razvija u jednog odličnog lika, u čemu mu potpomažu sporedni likovi koji su ponovo odlično napisani. Prvi i drugi deo u ovoj franšizi su obeležile odlične priče, dok je treći malo razočarao, ali daleko od toga da je bio loš po pitanju stvari koje su se dešavale u njemu. Sa Soul Harvestom, razvojni tim je pokušao da se vrati staroj slavi koju su imali sa kecom i dvojkom, i možemo da kažemo da se opasno približavaju. Vremenom dok prelazite glavnu kampanju za koju vam je potrebno ne više od dvadesetak sati, shvatate da ova igra ima tu dubinu i čar koje su krasile igre sa kraja devedesetih i početkom 2000ih godina. Kada je fokus bio na razvijanju likova, njihovim sudbinama, konfliktima i sjajnom glavnom i sporednim pričama. Još jednom Soul Harvest ne briljira samo u glavnoj kampanji, sporedne misije i questovi koje možete uzeti su čak u trenucima i zanimljiviji od glavne priče. To je ono šta ovaj naslov čine kompletnim po pitanju priče, iako je ovo, da kažemo, ekspanzija na trojci. Bolje rečeno, ovo je nešto kao popravni za to što su posustali sa pričom i likovima u trećem delu.

Na samom početku igre, pre nego što utonete u Aereove snove, imaćete priliku da napravite komandanta sa skillovima i osobinama kako vi želite. Kao i u svakom klasičnom RPG-u, imaćete ogroman izbor skillova i osobina koje će krakaterisati vašeg lika. Ovde je došlo do promene u odnosu na trojku. U prošlom delu ste mogli da izaberete tri osnovne specijalizacije lika, koje ste mogli da kombinujete i upotpunjujete. Na osnovu specijalizacija, nebitno da li je to Necro, Mačevalac ili nešto treće, mogli ste da gradite lika u tom pravcu. Sada je taj broj smanjen na dva, stavljajući veći fokus na iskorišćavanje svega šta sub-klase nude, od početka do kraja igre. Ceo progres je dizajniran tako da na neke ¾ igre dobijete i otključate završne skillove koji postaju i više nego korisni za određene bossove i bitke.

U igri su takođe ubačene dve nove rase, Dark Elves i Dwarves. Ono šta je zanimljivo je da obe klase, pored naravno izgleda, pružaju totalno drugačiji gameplay i ”težinu” u igranju. Dvarfovi su spori ali jaki, koji kada udare uništavaju neprijatelje, dok se Elfovi oslanjaju na brzinu i agilnost. Iako su tu i dalje Orkovi i obični Elfovi, možete da igrate samo sa dve klase i naravno, ljudima. Ograničenje je totalno dobrodošlo, jer tera igrače da igraju sa rasama koje su totalno nove i koje pružaju totalno drugačije zadovoljstvo.

Još jedna novina je mercenaries sistem. Sistem koji vam dozvoljava da odaberete i kontroišete još dva party membera. Time praktično rukovodite sa tri lika kroz skoro celu igru, i to vam daje tu raznolikost u gameplayu, borbama i korišćenje magija nego ranije. Iako možete da ”napravite svoje” pratioce, uvek možete da se odlučite da izaberete društvo od likova koji su već kreirani od strane developera i koji su već deo priče.

Upravo zbog te mogućnosti, u igri postoji i CO-OP mod, koji se proteže kroz celu kampanju. Praktično od početka do kraja je možete igrati sa još dvojicom prijatelja. Samo tu postoji jedna mana, koja je izgledala postala, na žalost standard u celoj industriji. Sejvovi se samo čuvaju za onoga ko je host same igre, kao i progresije priče i questova. Sve ostalo što se tiče gradnje i napredka lika je poprilično klasično kao za svaki RPG, leveling, biranje skillova, osobina i budženje opreme.

RTS sistem je doživeo mali overhaul u odnosu na trojku. Menadžment baze je postao fluidan i resursi su sada prenosivi između svih baza koje imate na mapi. Time je taj mikro-menadžment resurssa uprošten, ali do je dobra stvar jer jelte ovo je ipak RPG igra. Izbalansirani su i zahtevi pravljenja novih jedinica kao i njihovo kontrolisanje. Ipak, svaki RTS deo igre se svodi na pravljenje što veće armije i gaženju svojih neprijatelja. Retko kada imate osećaj da radite nešto smisleno i taktički. Ipak, taj RTS deo je ipak nekako, zadovoljavajući. Odmor od priče i svega ostalog gde vas igra dopušta da se igrate svojim malim naseljem i štancujete vojsku.

Što se tiče grafike i izgleda same igre, sve je odrađeno savršeno. Svaki deo mape, odvojena kraljevstva, prezentacija rasa i njihovih gradova, sve je urađeno neverovatno. Razvojni tim je još pre nekoliko meseci ubacio novi Patch za Spellforce 3 koji je unapredio grafiku po Soul Harvest standardima, ali je jasno da ova igra izgleda primetno bolje od trojke. Pored grafike, tu je i zvuk koji je isto fantastično i uverljivo odrđaen. Svaka gluma svih likova, kako glavnih tako i sporednih je savršeno prenešena, režirana i umetnuta u ovaj naslov. Zbog svega toga bivate u uvučeni u ovaj prelep svet, a detaljnost i dubina priče samo potvrđuje da je ovo jedan od najkompletnijih RPG-ova u proteklih nekoliko godina.