PS4 – Shadow of the Colossus (2018)

PlayStation 2 konzola je ostala upamćena kao platforma na kojoj smo imali neke od najboljih naslova svih vremena, igara koje su uspele da svojim inovacijama stvore nove žanrove koji su i danas popularni  – GTA3 je sa svojim detaljnim open world svetom promenio gaming, God of War je popularizovao quick time event-ove (kojih smo čini nam se tek nedavno uspeli da ih se otarasimo iz mnogih igara), a maleni japanski studio od svega 40-tak developera je uspeo da redefiniše način na koji smo se borili protiv velikih „boss“ protivnika. Ovaj tim je naravno Team Ico, a igra iz 2005. godine sa kojom su uspeli da to urade je naravno njihov veliki hit Shadow of the Colossus.

Napravljen pod vođstvom poznatog režisera video igara Famito Uede, Shadow of the Colossus je igrače prebacio u neverovatno ambiciozno realizovani svet u kojem se krilo jedno od tehnički najkomplikovanijih rešenja za akcionu borbu do tada viđenu u svetu video igara – potpuni fokus na protivnike koji su veliki kao zgrade. Ovaj unikatni pristup gameplay-u, sa istraživanjem vizuelno spektakularnog i pustog sveta u kojem su jedini protivnici džinovi, odmah je privukao pažnju javnosti i istog trenutka potvrdio da Fumito Ueda predstavlja talenat kojem Sony itekako treba da odreši svoj novčanik. Ovo se i desilo, što je dovelo do još jednog ogromnog projekta koji je najzad finalizovan 11 godina posle premijere SotC-a u formi igre The Last Guardian koja nas je oduševila krajem 2016. godine.

Sedamnaest godina posle premijere SotC igre, maleni američki studio Bluepoint Games koji se mnogo puta dokazao kao najbolji tim za pravljenje remaster projekata (Metal Gear Solid HD kolekcija, Gravity Rush remaster, Uncharted The Nathan Drake Collection…) je najzad rešio da se posveti nekom projektu na sasvim drugi način. Shvativši da je Shadow of the Colossus jedna od njihovih najomiljenijih igara svih vremena, a pošto su već imali uspostavljenju saradnju sa Sony-om i Fumito Uedom, uspeli su da ugrabe projekat kompletne restauracije ove legendarne igre. Ovo je značilo da su po prvi put dobili mogućnost da, ne samo portuju igru sa starijeg na noviji hardver, nego da igri podare potpuno novu geometriju, porade na novim vizuelnim efektima, modernizuju sistem animacije i kolizije fizike, i maltene naprave ganc novu Shadow of the Colossus igru. Naravno, jedan od primarnih ciljeva projekta je bilo očuvanje mnogobrojnih elemenata koji su učinili originalnu igru tako upečatljivom – vizuelna atmosfera, opšti izgled igre uz očuvanje izgleda mnogih zona i karaktera, fokus da pojedini vizuelni elementi izgledaju blisko originalnom izgledu (kao što je krzno kod velikih kolosa), i još mnogo toga. Rezultat je igra koja veoma blisko emulira stari megahit, usput činivši ga još boljim!

Iako su se mnogi bojali da je Bluepont do sada dokazao da su samo podobni za „tehničke“ poslove portovanja i blagog poboljšanja grafike, moderna verzija Shadow of the Colossus igre koja je upravo stigla na PlayStation 4 i PlayStation 4 Pro konzole je dokaz da je ovaj tim najzad „diplomirao“ i da su itekako spremni da sami počnu da prave svoje igre. Sa velikim zadovoljstvom možemo da potvrdimo da remaster Shadow of the Colossus-a nije samo igra koja će oduševiti stare fanove ove legendarne igre, već da će u njoj sigurno uživati i novi igrači koji su do sada samo u čuli kratke opise ove igre koja je na PS2 konzoli i sa svojih 15-tak frejmova u sekundi uspela da dovede mini-revoluciju u svet video igara.

Novi Shadow of the Colossus je video igra odmah po svom pokretanju uspeva da nas prebaci u prelepi svet koji prosto moli da bude istražen. Vođeni odličnom muzikom kompozitora Koh Otani-a, igrači se odmah na početku upoznaju sa glavnim junakom igre, Wanderom, koji posle dugog putovanja uspeva da nađe svoj put do udaljenog i davno napuštenog kraljevstva čije prelepe doline, šume i proplanke sada krase samo usamljene građevine i dvorci po kojima raste trava. Posle uvodne sekvence saznajemo i razlog zašto se Wander odlučio na ovaj put – doveo je sa sobom mrtvu devojku, i od magične sile Dormin koja živi u najvećem dvorcu kraljestva traži bilo kakav način da je vrati u život. Dormin mu govori da pošto je sa sobom doneo magični mač, njegova želja može biti ispunjena ako uspe da porazi avatare od šesnaest božanstava koji se mogu pronaći širom kraljevstva u formi ogromnih džinovskih bića – Kolosa. Prihvativši zadatak, igraču se tada otvara ogromno open world prostranstvo za igranje, a odbijeno svetlo od sunca na našem maču pokazuje u kom pravcu je sledeći protivnik. Naoružani samo lukom, strelom i mačem, do kraja igre vas deli samo bitka sa 16 ogromnih protivnika koje ćete morati da pronađete i porazite.

Shadow of the Colossus je 2005. godine predstavljao vrhunac onoga što je i tada vremešni PS2 hardver može da isporuči – open world avantura sa slobodnim kretanjem peške kao i na konju, detaljni svet sa tada veoma inovativnim sistemom učitavanja udaljenih objekata dok im se približavamo, i širok spektar veoma naprednih specijalnih efekata koji su od ove PS2 igre učinili jednu od najlepših i najupečatljivijih igara svih vremena (po mnogima, čak i posle premijere 7. generacije konzola). PS4 verzija je naravno oduvala staru verziju po svim poljima, sa 1080p prezentacijom koja ne samo uspeva da emulira grafička rešenja novih igara iz 2018. godine, već u određenim delovima uspeva i da ih nadmaši. Jednostavno rešeno, Shadow of the Colossus na PS4 konzoli predstavlja jednu od vizuelno najspektakularnijih igara koje možete odigrati na ovoj konzoli trenutno. Svet je jako detaljan, sistem animacije Wandera i njegovog konja Agro-a je odličan, a što se više udaljite od centralnog dvorca, prelepi (i pusti) svet postaje sve egzotičniji i zanimljiviji za istraživanje. Bluepoint Games developeri naravno nisu menjali centralnu formulu igre – u celom svetu ćete sresti minimalni broj životinja (ptice i guštere) što uzdže atmosferu igre na novi nivo, dajući vam mogučnost da uživate u istraživanju pre nego što uspete da nađete vašeg sledećeg kolosa kojeg treba da porazite.

Bitke protiv kolosa promovišu unikatni borbeni stil koji će od vas tražiti da utrošite dosta vremena na planiranje i penjanje, pre nego što dođete do šanse da počnete da aktivno napadate protivnike (što se može uraditi samo na predefinisanim lokacijama koje su obično teško dostupne). Dok se mnoge moderne igre odlučuju da platforming sekcije budu lagane a penjačke sekcije bez puno rizika ili šanse da promašite pravac pri penjanju, Shadow of the Colossus unosi mali nivo simulacije koji ćete morati ispoštovati. Wander se ne ustručava da skače kao akrobata i da se penje uz stene ili krzna džinovskih kolosa, ali svo to penjanje troši njegovu staminu i ogrančiava vas u vremenu koje možete provesti van zone u kojoj se možete odmoriti. Ovo će vas naterati da dobro razmislite na koji način da se penjete po kolosima, kada da namerno idete do zona gde znate da će on krenuti da negoduje, kao i kakav tajming vam treba za odmor i punjenje stamina bar-a.

Kod mnogih kolosa, proces „penjanja“ je samo deo problema. Kod skoro svakog kolosa ćete prvo morati da identifikujete na koji način da ih nekako „prizemljite“ i napravite prolaz po kojem bi ste mogli da pokušate da se penjete. Većina kolosa će imati formu životinja ili će leteti/plivati, što znači da ćete morati da im nekako privučete pažnju ili da ih naterate da naprave neku grešku koja će vam otvorti priliku da skočite na njih. Kontrole su takođe poboljšane. Stari fanovi mogu se prisetiti igre preko stare (veome Japanske i mnogima konfuzne) kontrolne šeme koja je bila prisutna na vremešnom Dualshock 2 gamepadu, ali tu je i par modifikovanih opcija koje na svu sreću prebacuju skok na X dugme. Jedan od primarnih razloga zašto se u ovoj verziji Wander čini agilnijim i lakšim za upravljenje je brži i stabilni framerate koji su kompletno uklonili input lag sa PS2 verzije igre.

Pošto nova verzija igre nema nove gameplay elemente (iako su mnogi to želeli, igra ima samo originalnih 16 kolosa), prelazak bez puno istraživanja se može izvesti za svega 10-tak sati.  Ali, ako želite da sakupite sve bonuse koje igra nudi (otvaranje svih galerija, kao i sakupljanje sve opcione opreme i oružja za Wandera i njegovog konja Agro-a), moraćete duplirati vreme igranja. Sakupljanje tih bonusa traži od vas da porazite kolose na svim težinama igre, kao i da ih porazite u specijalnim „remeniscence“ i time trial modovima. Da bi ste bili spremni za te teže okršaje, predlažemo vam da tokom istraživanja sveta dobro obratite pažnju na hranu koja će vam olakšati borbe – voće na drveću će vam povećati ukupnu skalu zdravlja, a gušteri sa plavim repovima će vam povećati staminu za penjanje.

Shadow of the Colossus je nesvakidašnje zanimljiva igra, sa čudnom formom koja odbacuje stotine manjih okršaja da bi se fokusirala na 16 velikih bitaka u koje morate uložiti dosta vremena i truda. Ali njeno igranje je olakšano veoma dobrim kontrolama kao i audio/vizuelnom atmosferom koja se retko može sresti danas, bilo da je igra AAA ili da je manji indi projekat. Da je ova igra pravljena danas, skoro sigurno bi ona bila otežana nekim rogue-like ili souls-like elementima, ali u svojoj trenutnoj formi ona predstavlja lako igrivu avanturu koju svako može lako odigrati. Ako imate PlayStation 4 (ili još bolje PS4 Pro koji može pored 1440p moda da pusti igru i u 60 frejmova u sekundi!), novi HDR televizor i dobro ozvučenje, nova Shadow of the Colossus-a će skoro sigurno da vas obori sa nogu.