Smatram da sam fan pokojnog Akira Toriyama-e. Mnogo volim Dragon Ball, Dragon Quest, i Chrono Trigger. Mada, kada sam video Sand Land, bio sam iznenađen, kako za ovo nisam znao? E pa ispostavilo se da mnogi nisu znali. Iako je ovaj serijal dobio oficijalni anime 2022, sramota me da kažem da nisam znao za ovo.
No, evo nas dve godine kasnije, i Sand Land dobija svoju video igru baziranu baš po tom Anime-u. Iako definitivno ima problema, mogu vam reći da mi je Sand Land bilo vrlo prijatno iskustvo.
Bezopasna post-apokalipsa
Kao što samo ime igra kaže, u pitanju je pustinjski svet. Nekada davno, ljudi su učinili veliko zlo i nestala je skoro sva voda iz sveta. Ono malo vode što je ostalo, zauzela je kraljevska armija i delila preživelima kako znaju i zapovedaju. Ovo vam govorim, zato što Sand Land uopšte ne zvuči surovo i depresivno, iako želi da bude. Iako igra kaže da je velika nestašica vode, skoro nikoga nisam video da je žedan ili da umire (osim možda na samom početku igre). Koliko god se trude da glume, Sand Land je post-apokaliptična igra prikladna za decu. I znate šta? Baš tako mi se sviđa.
Mada, nisu u ovoj prijateljskoj pustinji samo ljudi. Tu su i zli demoni. Da, toliko su zli da su… pa baš su zli. I vi igrate kao jedan od najgorih demona, sin Satane, Beelzebub. Toliko ste zli da pristajete da odete da nađete tajni kraljevski izvor kako bi svima u Sand Land-u dali vodu, a usput pomažete ljudima koje sretnete. Da… baš ste jako zli.
Koliko god glupo zvučalo, jako mi se svidela priča u Sand Land-u. Kao da je neko uzeo Fallout ili Borderlands i pokušao da napravi dečiju priču, to je Sand Land. Iako nema prave opasnosti, svideo mi se ne-toliko-zao Beelzebub, njegov saputnik i savetnik Thief, bivši general Rao i šarmantna Ann. Hteo sam da vidim kako će uspeti da vrate vodu u Sand Land i baš to sam i video… za samo par sati igranja. Da ne spoilujem više, hajde samo da kažem da je priča mrvicu komplikovanija nego što deluje i da ćete videti mnogo više od peska u Sand Land-u.
Demon je strašan, ali demon u tenku je još strašniji
Sand Land je u suštini jedan akcioni RPG. Mali deo igre, vi kontrolišete Beelzebuba gde možete slobodno da se krećete, skačete i napadate običnim napadima. Odmah da vam kažem da ovakve borbe nisu dobre. Sve se pretvori u obični button-masher, neprijatelji su predvidljivi i nekako deluje kao da developeri nisu znali šta da rade se ovakvim tipom borbe. Srećom, to nije glavna gameplay mehanika.
Većinu igre provešćete putujući po peščanim (i drugim) dolinama u vozilima, naročito u tenku. Voziti tenk je neverovatno zabavno u Sand Land-u. Komande su vrlo jednostavne i pucanje na neprijatelje je neverovatno zadovoljavajuće. Da, malo je prejednostavno, ali otkrio sam novi nivo satisfakcije kada samo vozim po pustinji i gađam raptore ili prerodaktile i dobijam XP. A ako mi ikada dosadi da vozim tenk, mogu jednostavno da promenim u drugo vozilo. Igra ima vrlo lepo osmišljena prevozna sredstva. Imate recimo Jump Bot, koji skače visoko, Motor koji brzo ide čak i po pesku, Hoverboard koji ide i po vodi i još nekih par vozila koje ne bih da spoilujem.
Kao i sam Beelzebub, vi možete da unapredite svako vozilo i da im čak menjate delove a s ovim i način napadanja. Sve ovo deluje lepo, ali je nažalost, skoro skroz nepotrebno. Kao što sam već napomenuo, ova igra je prelaka. Mislim da je poenta bila da bude dovoljno laka za decu, što mislim da je uspela. Ali mimo ove lakoće, stvarno mi je prijalo da posle nekoliko težih igara (gledam u tebe Final Fantasy 7 Rebirth), malo odigram nešto s pola-mozga. Čak ni bossevi nisu bili nikakav izazov.
Mali ali zgodno upakovan RPG
Sand Land nije velika igra. Možete je završiti za oko 30 sat,i a nije kao da ima mnogo dodatnog sadržaja. Da, ima tu par side-questova i nekih misijica ali sav ovaj dodatni sadržaj je stvarno sveden na minimum, što mi se i sviđa. Side-questovi, uvek imaju glasovnu glumu i deluju kao fin dodatak da još bolje upoznamo glavne kao i sporedne likove. Kako radimo questove, tako bogatimo i glavnu Hub zonu tako što dolaze NPCevi i naseljavaju kuće. Stvarno je lep osećaj da vidite oronuo gradić i onda da ga polako obnavljate.
Grindovanje i loveljenje materijala za unapređenje vozila skoro da ne postoji. Ako u svakom povratku u Hub zonu malko nabudžite vozila, nećete imati nikakav problem sa izazovima koji vas čekaju. Sand Land samo želi da uživate u igri bez muke.
I stvarno sam se tako osećao. Sand Land mi je legao kao jedan jak probiotik. Svario sam celu igru isto kao i muke koje sam imao van igre. Stvarno je lekovito da imate loš dan, da dođete kući, postanete mali sin Satane i onda uništavate sve oko sebe iz malog tenka.
Što je sladak Beelzebub
Zapravo, cela Sand Land igra je slatka. Anime stil i jarke boje su vrlo atraktivne. Glasovna gluma je OK, mada dijalozi deluju nekako neprirodno. Već sam spomenuo koliko mi se sviđaju karakteri, iako su tipični stereotipni pozitivci i negativci. Igra radi u finih 60 FPS-a na PS5 (a može isto tako i na PS4 Pro). Muzika je, nažalost, skroz zaboravna.
Sand Land (2024) - PlayStation 5
-
7.5/10
Finalni utisci:
Koliko god mi se svideo Sand Land, igra stvarno nije ništa posebno. Tuče su bezvezne, vozila su zabavna ali prelaka, priča je previše prijateljska za post-apokalipsu punu demona… ali na kraju dana, stvarno mi je prijalo da igram Sand Land, i žao mi je što nisam stigao još duže da je igram. Možda nije ništa posebno ali nekada je dovoljno samo da igra bude laka i zabavna.
PROS:
– Zabavna vozila (naročito tenk)
– Šašavi i šarmantni likovi
– Kratka igra
CONS:
– Prelake borbe
– Loše napravljene tuče
– Dijalozi i priča nekada deluju neprirodno
No Comment