DRAGON QUEST XI Echoes of an Elusive Age

Dok je Dragon Quest u Japanu sinonim za RPG igru još od osamdesetih godina, u Americi je bio manje poznat u početku kao Dragon Warrior… a u Evropi? Pa u Evropi, slično Final Fantasy serijalu, sve do VII odnosno VIII nastavka – jednostavno nije postojao! Sva izdanja uredno lokalizovana za američko tržište nisu ni tamo mnogo pomogla da ovaj sa jedne strane okeana kultni, legendarni serijal bude iole prihvaćen ili poznat kao i u izvornom kraju. Amerikance je zaludeo Final Fantasy dok su se u Evropi igrali kockicama, papirom i olovkom ili pak primitivnim računarima.

Čak i mi na EmuGlx-u kao veliki ljubitelji japanske gaming kulture, moramo da priznamo da je i nama Dragon Quest kao serijal u svojim ranim fazama promakao ispod radara. Kao gameri pre svega, prvi kontakt sa role playing igrama nam je i bio kroz video igre, a ne kockice i digitroni. Zbog toga je ultra klasični Dragon Quest uvek delovao pomalo prosto i dosadno u odnosu na druge video igre koje su se od starta poigravale sa ustaljenim pravilima role playa. Dragon Quest se oduvek držao stroge matematike definisane još u prvim nastavcima i tako je ostalo i do današnjih dana.

Pa dobro, otkud sada jedanaesti nastavak? Sećate se jasno da je prvi i poslednji put ovaj serijal kod nas viđen na PlayStationu 2 sa Dragon Quest VIII: Journey of the Cursed King i nakon toga mu se gubi svaki trag. Well, deveti nastavak izdat je samo na Nintendo DS prenosnoj konzoli, a deseti je bio Japan only MMO. Ako ovo ne ilustruje dovoljno koliko je ova stvar beskompromisno pravljena pre svega za Japance, sledeći fact definitivno hoće.

Dragon Quest XI: Echoes of an Elusive Age pojavio se u Japanu prošle godine i to na jedan sasvim nesvakidašnji način – igra je objavljena paralelno za PlayStation 4 i Nintendo 3DS. Obe verzije imaju identičnu priču i sistem samo je džepna verzija urađena u stilu starih 2D nastavaka. Čisto japansko ludilo! Kako se do kraja 2017. godine DQXI prodao u obe verzije već u 3 miliona primeraka, neko je u Square Enixu pomislio, hej mogli bi da roknemo ovu PS4 verziju na zapad, izbacimo je na konzoli i PC-u, ko zna mоžda se i primi tamo, možda ovo bude prvi DQ koji će biti popularan izvan Japana! Da li će to biti slučaj? Hajde da vidimo.

Kao i u Final Fantasy-u svaki Dragon Quest nastavak donosi potpuno novi svet, likove i priču. XI se odvija u fanazijskom svetu zvanom Erdrea. Nakon napada na kraljevstvo Dundrasill, mlada majka sa bebom u rukama bježi i kolevku ostavlja u rijeci. Mladunče JPRG heroja pronalazi čovek koji ga odnosi u Cobblestone selo (Minecraft nod?). 16 godina kasnije naš nemi protagonista zajedno sa svojom prijateljicom iz detnjstva Gemmom odlazi na tradicionalni ritual odrastanja koji uključuje penjanje uz planinu. Tokom rituala napadaju ih monsteri i u kritičnom trenutku dečak spoznaje da ima magijske moći. Nakon toga majka koja ga je usvojila mu otkriva njegovo poreklo i riječi djeda koji ga je spasio – da ga nakon otkrivanja moći pošalju kralju Carnelianu u Heliodor-u. Uz svečani ispraćaj naš heroj napusta selo, odlazi u Heliodor gde ga kralj baca u tamnicu kao preveliku pretnju. Tu zapravo priča tek počinje i standardno DQ RPG-ovanje kreće. Postepeno ćete sakupiti raznovrstan party i tući ćete mnogo monstera dok odmotavate priču o vašem poreklu i moćima.

Svet deluje kao open world iako to zapravo nije, zone su poprilično velike, mape veoma detaljne i daju dosta slobode za preko potrebni grind. Borba je potezna i u veoma tradicionalnom JRPG fazonu, vidi se da standardi i želje koje današnji zapadni igrači imaju nisu uzete u obzir ni najmanje. Tokom borbi postoji mogućnost da se krećete po terenu ali to je tu čisto estetike radi, nikakva razlika ne postoji u odnosu na 2D verziju gde likovi stoje preko puta svojih protivnika i razmenjuju udarce neizmenično. Samo stats vaših likova i pravilan izbor taktike donose pobedu, nikako rvanje sa analognom palicom i button mashing.

Iako borbe naizgled deluju veoma bazično način razvijanja likova ima određenu dubinu, kroz skill panele možete detaljno da izlevelujete skillove koji su vezani za oružja i tako sami definišete funkciju likovima koje vodite. Opremu i oružja možete kupovati u radnjama po visokim cenama ili ih praviti sami preko interesantnog crafting sistema koji takođe daje dosta prostora za eksperimentisanje. Ako odradite stvari pravilno možete dobiti item sa bonus atributima i čak i leftover materijale, a ako nešto zeznete dobijate item sa osnovnim statistikama.

Kada niste u borbama, vreme ćete provoditi u gradovima kojih ima poprilično za jedan RPG. Taman kada pomislite da ste napokon došli do najvećeg najdetaljnijeg grada koji mora biti glavna hub zona, otkrivate da ih ima još, što je samo još jedan u nizu detalja koji čine Dragon Quest totalnom anti tezom modernom Final Fantasy-u. Pored main questova tu su i mini igre, veoma detaljan i funkcionalan kazino (šta je sa Azijom i kockom?) i trke konja, u koje možete uložiti enormnu količinu vremena.

Grafika u PS4 / PC verziji igre je zahvaljujući Unreal endžinu zaista fenomelana. Do sada nismo videli tako dobar spoj crtanog anime stila sa efektima koje može da omogući moderan hardware i normalan endžin. Likovi su veoma u Dragon Ball fazonu, a kako i ne bi bili kada ih je Akira Toriyama dizajnirao. Večina monstera koje ćete tamaniti su zapravo standardni za ovaj serijal i totalno su u Japanskom blesavom cute fazonu, kao oživljeni 2D chibi sprajtovi iz NES / SNES nastavaka. Ako ste ranije igrali takve igre u tom dizajnu nećete videti problem, naprotiv – sjajno je videti takav stil u modernoj igri. Međutim, za igrače zapadne škole ovo može biti nepremostiva kulturološka prepreka, jer će zbog takvog izgleda okarakterisati sve kao japansku glupost za decu i vratiti se sex questovanju sa svojim preozbiljnim poljskim konjušarom.

Atmosferi Dragon Questa XI doprinosi i muzika u izvedbi simfonijskog orkestra iz Tokija koja je veoma epic i classy ali na trenutke, posebno posle mnogo sati, ume da bude i opterećujuća. Engleski glasovi takođe mogu biti naporni kao i par čudnih rešenja prilikom lokalizacije. Najbolji savet je glasove prebaciti na japanski ili ih kompletno isključiti.

Iako ne donosi zapravo ništa posebno novo u serijal, Echoes of an Elusive Age usavršava Dragon Quest formulu sa par tweekova i sjajnom prezentacijom dostojnom jednog AAA naslova. Što i jeste. Uz veoma dopadljiv izgled i visok kvalitet svakog aspekta igre, šansa postoji da ovaj nastavak bude prihvaćen i među malo širom publikom izvan Japana. Makar među ljubiteljima animea i klasičnih JRPG igara.

Bilo bi zaista ironično i kada bi ovakav beskompromisni japanski naslov uspeo da postigne veći uspeh na zapadu od skorašnjih Final Fantasy izdanja sa kojima Square Enix bezuspešno pokušava da se dodvori zapadnoj publici. To se gotovo sigurno neće desiti sa ovim nastavkom, ali Dragon Quest XI može da posluži kao polazna tačka za povratak klasičnog JRPG-a, i kao takav svima nama koji smo propustili ovaj serijal ima poseban značaj.