PC – Hatoful Boyfriend (2014)

Za svoj prvi izlet u recenzije video igara sam se nadao da ću pisati nešto specijalno, neku PS4 ekskluzivu, neki Xbone hot property, nadajući se da će me neki dobar čovek, još bolje fantastična devojka, žena mog života, ljubav, srce, pozvati kod nje kući da isprobam next-gen konzole, na kojima bih uz kafu, gorču, testirao te nove igre i dao svoj konačni sud. Kada me je Nick kontaktirao da odradim recenziju za nešto što se zove Hatoful Boyfriend – skočio sam odmah na zadatak, želeći da odradim zadatak najbolje što mogu, jer Nick nije onaj koji daje svašta da se recenzira.

Da vidimo. Interaktivni vizuelni roman, dobro, nije baš moja stvar, ali kad već uporno pričam da igre ne moraju da budu samo pucaj, skači, može. Više izbora i krajeva? Solidno. Autentična i jedinstvena priča? Školski ambijent, anime likovi? E, može ovo nije loše, ovo je ko Persona bez onog dosadnog levelovanja, Senki, RPGejisanja po Tartarusu, to glupo, šta će nam to, da vidimo zvaničnu premisu ove igre.

U distopijskoj budućnosti u kojoj su se ptice razvile kao vrsta, mlada, lepa devojka se upisuje u St. PigeoNation školu za ptice i pokušava da pronađe svoju pravu ljubav…

Hatoful Boyfriend je igra gde muvaš golubove i šta? Šta još ostaje da se kaže za ovo? Nije da vam ovo nije ranije padalo na pamet. Znam neke ljude koji daju a whole new meaning posmatranju ptica (zna on ko je, the police are on their way), zašto ne bi imali igru gde možemo da se zabavljamo sa pticama. I to lepim stock photo, photoshop cut-out filter pticama. Dakle, ja trenutno radim recenziju za igru gde devojka ide da se muva sa dživdžanima u (citiram) The most splendid and greatest academy of the pigeon, by the pigeon, and for the pigeon.

Ova igra spada u one Dating Simulacije, odnosno, žanr koji vas neće ništa naučiti o dejtingu, a kamoli o simulacijama tako da broj zainteresovanih arhitekti za ovu igru je pao na nulu (a bilo ih je dva). Znači u suštini imate različite pozadine gde se smenjuju likovi i vi klikćete li klikćete. U nekim delovima imate izbore, pa igra kreće drugačijim tokom i tako dalje, i tako dalje, znate već kako to ide. Igrao sam ja ove igre i pre, samo što sam ih igrao u nadi da ću videti makar nagoveštaj jedne anime sise a ne dvadeset različitih varijanti golubejova, i to muških. Tvorac igre je pomenuo da je ovu igru napravio kao prvoaprilsku šalu i to za jedan dan, što vam ne govori koliko on nema šta da radi u životu, nego koliko VI nemate šta da radite u životu. Što da se drndate u Unityju ili Unrealu, čak i RPGMakeru kad možete lepo da sednete uz računar, dignete lepo FamousWriter, odredite prioritete, devojka + insert random animal/object = sweet animal sex. U stvari zašto bi se neko drndao da pravi ozbiljne, smislene igre uopšte kad se ovakve stvari prodaju ko alva?

A sad ozbiljno. Ne baš, ali malo. Igra je dobila neki KVLT! status i ja sam morao da vidim zašto. Gledao sam i Tvajlajt baš iz tog razloga, gde mi je makar nešto jasno, bicepsi, lopata i debilizam, ovi golebi veoma retko cakle na suncu, a i potpuno su otrbušnjačeni. Mada sa druge strane KVLT! se danas dobija tako lako, jedan Vikernes Varg je zapalio nekoliko crkava i ubio samo jednog člana benda i op eto – KVLT!

Međutim, kad prevaziđete taj Golub kao životni saputnik gimmick, videćemo da je u pitanju veoma fino napisana priča – odnosno, ako pređete preko toga da razgovarate sa letećim pacovima. Likovi su prilično fino formirani, njihove pričice i čeprkanja fino odrađene i može se jasno uspostaviti veza između igrača i ovih likova. Fore i zajebancije su ponekad očigledne, ali sam se nasmejao lepo na par mesta, mada opet nije nestala potreba da se okupam posle igre. Čak je i ta romantika odrađena kako treba, bez ikakvih gluposti i vulgarnosti, barem mislim da jeste pošto mi pravi muškarci nemamo vremena za te stvari. Sise. Pošto je ovo delo Japanske proizvodnje, logično je da će pratiti neke određene motive koje vidimo u nekim japanskim crtaćima sa ovom tematikom. Ne znam ja koji je to anime žanr, ja gledam samo one crtaće gde su nabildovane mrcine sa džinovskim peglama od mačeva i prave, velike žene. I Duška Dugouška. Ali mogu da pretpostavim. Tu je najbolji drug, povučen, veran, fin ptić. Pa onda bezobrazni, HNH! bogataš, pokvarenjak. Povučeni, čudni knjiški moljac i profesor, naravno, profesor. Ja uvek volem da jurim profesore.

Profesor-ke, ali u igri koja se zove Hatoful Boyfriend nema puno izbora, a i lep je

Čisto da se razumemo i da ponovimo u nadi da neko još uvek čita ovaj moj epitaf. U igri možete da muvate narkoleptičnog profesora koji je u isto vreme i golub, što za neke može da bude i win-win situacija. Sa druge strane, Đina je jurila Popca pa nije pravila igru gde muvamo cvrčke.

Gde dolazimo do još jednog problema. Igra od samog početka, nakon što predstavi jednog lika, pokuša da vam dočara njegov ljudski counterpart slikom, pre nego što nastavi da nas kljuca u glavu.

Da pojasnim:

Golubovi nisu šejpšifteri.

Nisu ni ljudi golubšifteri.

Nigde osim predstavljanja lika u toku igre nećete videti da je golub čovek, niti da je čovek golub.

Ovo postoji čisto onako, da vam dočara kako bi neki određeni golub izgledao kao čovek. Tačnije, kao anime lik, i to ovi noviji koji svi ionako liče na čiča-gliše seka-perse, što znači da ih sve na početku apsolutno iz momenta mrzim.

Zašto to radite? Da vam bude manje krivo što ste napravili igru gde se muvamo sa goliuobima? Ili da meni bude manje krivo što igram igru gde se muvam sa golubima? Ja ako hoću da igram igru gde muvam golubove ja ću to da igram, zašto ste stavili tu opciju ako niste potpuno hardcore? Ovo je neka vaša verzija easy difficulty-a, a? Žene. Postoji opcija da se ovo isključi, ali ta opcija je ista kao i opcija da možete da vežete pojas odmah posle saobraćajne nesreće – mozak vam je već odavno negde između žive ograde i retrovizora, ostalo su samo trzaji i šoferšajbna.

U stvari, ako bi i progutali činjenicu da stvarno idemo u školu za golubove i ptice i kad su me već u par situacija bezobrazno popljuvali kako jedna homo sapienka može da ide u školu za ptice, dolazimo do još petsto novih problema. Zašto je cela škola napravljena kako bi odgovarala ljudima? Zašto nismo u golubarniku? Čak i da jesmo u golubarniku, da li to znači da ima mašinski fakultet za pevce u obliku kokošinjca? Kako golib koristi mobitel kad ne može da ga izvadi, a kamoli mune u džep posle, o pričanju preko telefona da ne pričam tek. Kako motociklistička banda ptica može da vozi motore, a čak i da može, zašto bi vozila motore kad može da leti ko čovek? Ptica? Zašto igram kao žena ovde, zašto ne mogu da budem golub i da se namećem lepim sisatim devama u školi za ljude? Zašto imam opciju da se smuvam sa najboljim drugom? Zašto imam opciju da se smuvam sa najboljim drugom koga znam još kad je bio jaje?! Zašto umesto da lep vikend provedem uz vino i ženske i novi Shadowrun Dragonfall ja sedim ovde i razmišljam da li da se smuvam sa japanskom prepelicom ili bihaćkim prevrtačima…

Međutim ovo nije sve. Oni koji ostanu TRVE do kraja kao ja, očekuje jedna specijalna poslastica. Ako uspete da pređete određene segmente igre, tj. da dobijete krajeve određenih scenarija (dobro ako ćemo bukvalno ako se smuvate sa određenim golbueima), očekuje vas jedan M.Night Shyamalanski obrt.

Igra se na kraju iz čista mira, bez ikakvog nagoveštaja pretvara u m…murder mystery?

To mi kaži, Bojfrendu, konačno se ova igra pretara u Bird Runner, plus seks sa pticama kao ptica, moliću lepo. Neću da vam kažem čije ubistvo u pitanju, neću da vam kažem ni kako i zašto jer ako krenemo da mešamo logiku u ovo, možemo slobodno da krenemo da mešamo cement za naše cementirane cokule, pa kad vidimo da nam ne idu ptičje romanse, da se bacimo lepo s mosta pa da počnemo sa ribama. Igra nam konačno daje da kontrolišemo jednog goluba, i to onog klasičnog, najdosadnijeg, najboljeg druga, koji kreće u specijalnu Šerlokovsku istragu sa sve lulom. Dobro, lulu sam izmislio, biće u DLC-u valjda, bolje bi im bilo. Dodajte uz to rasparčane delove tela, skrivene školske tajne, autopsije, a pored toga vas i juri jedno stvorenje koje izgleda kao vanbračno dete Strašila i Limenog Čoveka.

Gde dolazimo dok još jednog problema. Taman kad sam pomislio da ću moći da muvam gugutke sa svojim novim protagonistom, igra mi lomi sve nade bejzbol palicom i tera me da rešavam tamo neka ubistva. To je kao kad bi Limbo imao dodatnih sat vremena driving segmenata na kraju igre. Ovaj deo je još luđi od prethodnog, samo što smo sad svi čavke pa nam je nekako lakše i osećamo se manje neprijatno, pretvarao sam se da sam Paja Patak tokom ovog dela igre i da Patkovgrad traži moju pomoć.

Očigledno je da igra, kao i većina nas na internetu, ima krizu identiteta. U neku ruku su hteli da naprave od ovog šalu, što je i bila prva namera ali kad su videli da ta šala može da se unovči, nisu znali šta da rade. Nešto što kreće kao zajebancija koja dosadi veoma brzo pokušava da odradi nešto ozbiljnije a da pritom postane još više apeshit. Kada se saberu, oduzmu i izvuku kosinusi iz utisaka, igra postaje prosečna, sa svim svojim zanimljivostima. Quirky je reč, to su hteli. Quirky. To tako danas zovu marketing majmuni. Ako danas nešto nije Gritty, mora da bude njegov feminizirani brat, Quirky. Quirky dovoljno da vam privuče pažnju i da vas nagovori da ostanete samo zbog njegovih quirky fora, a onda pokušaju da vam pokažu kako iza toga postoji dublje značenje, kako bi na kraju provalili da to na kraju nije ništa posebno. Kao kad vas neko naporno dete sa jednom nogom ubeđuje da zna da preskače lastiš i vi nećete i nećete da ga gledate, a kad vas na kraju konačno ubedi da ga pogledate, vi vidite da ono stvarno zna da preskače lastiš, ali nećete ostati da slušate kako vam deknostruiše Fukoovu biopolitiku jer će vam uvek ostati upamćen kao ćopavi lastišboj. Biti quirky je skroz ok kad se to radi kako treba, ali smisliti jednu foru koja u tom trenutku zvuči quirky, ne znači da će uvek biti. I Sonic je quirky, i Mario je quirky, ali to su radili ljudi koji su napravili lepo svoje igralište i radili na njemu već dugo, čak su negde i debelo grešili, ali zato su te greške mogli da isprave, jer imaju dovoljno ideja i fleksibilnosti (i para) da ih ne ponove.

Ni sa vizuelne strane igra nije nešto, mislim dating sim, ne očekujem ja sad neki Density, ali opet, ne očekujem ni da budu ovako lenji. Ima donekle originalnog artworka, ljudske verzije likova kao i gorepomenuti Branko, ali sve ptice ili slika ptica i sve što ima veze sa pticama su isfiltrirane fotografije ili kao što rekoh, seckane slike ptica. Verovatno zato što je igra quirky, get it ali dajte molim vas, Japanci, brate, koga vi zajebavate ovde, igra košta osam evra na Stimu, to vam je za sedam pljeskavica i ako vam se posreći, džojstik, na šta ovo liči. Čitao sam negde da su namerno hteli da stave ove slike, jer bi zbog fotografija pravih ptica mogli da ih doživimo kao stvarne osobe/ptice i da više brinemo za likove.

Ja da sam kao klinac znao da je Simba zapravo Feris Bjuler verovatno se ne bih usrao od plakanja na kraju Lajon Kinga, ali jedeš ono što ti daju, pa opet svejedno plačeš ko žena.

Vidim da igra dobija opasne ocene na sajtovima i kao brane je ljudi ovo je dobro ovo je super, a koliko se sećam, većina tih sajtova su ocrnili Double Dragon Neon, tako da je njihov kredibilitet opao toliko da im ne bi Majnsviper dao da igraju. Da li ovo moje baljezganje na kraju znači da je ova igra odvratna i da treba da je mrzimo? Of course not, zašto bi neko mrzeo igru. Šta smo mi, igromrzitelji? Hatoful Boyfriend je sasvim na mestu, na kom mestu nije bitno. Iskoristila je svojih pet minuta, izbezumila omanji deo ljudi na internetu, za godinu dana nećemo ni da se sećamo igre. Mada mi je na neki način drago da ova igra postoji. Iako se poruka igre gubi negde u njenom nedefinisanom pejsingu, polupečenim idejama, drago mi je da konačno postoji igra koja će zadovoljiti te prikrivene golubofile. Možda i grešim za njen kratkotrajni KVLT! status, možda za godinu dana vidimo ljude kod Konja kako prave pticijadu ponosa. I neka, slobodno, neka bude, vi imate vašu želju da se oslobodite okova i diskriminacija konzervativnog društva, ja imam ujakovu sačmaricu.

Grafika: 3.5 Lazy, lazy
Zvuk: 2.5 Nedovoljno When Doves Cry od Princa
Kontrole: Koje kontrole?
Zabavnost: 5.5 Alkohol i ostale supstance znatno poboljšaju utisak. Što ne znači da treba da ih probate, to nije lepo.