Octopath Traveler 0 (2025)

Godinu 2025. ću definitivno pamtiti po mnogim interesantnim stvarima. Exit je prop’o, blokade, Vlado Georgijev me je poslao u tri lepe na Tviteru dok je drugom rukom pio jedan izvanredan espreso, GTA VI je zamalo uzeo igru godine samim tim što je najavljen, e da. I navukao sam se na JRPG. Divota, kao da nemam dovoljno poroka. Ali posle fenomenalnih bengera, kao što su Final Fantasy Tactics, koji je majstorski remasteriran ove godine, Dragon Quest I & II HD-2D, Dolazi nam Osmostazični Putnik 0 da zaokruži priču i zatvori sveto trojstvo. Kolege JRPG-eri, radujmo se! Uff, odakle da krenem…

Square Enix je 2018. lansirao prvi Octopath Traveler, koji je eksplodirao sa HD-2D stilom – mešavina retro piksela i 3D efekata, napravljena uz Acquire studio. Igra je izgorela sa preko tri miliona prodatih primeraka, pa je 2023. došao i drugi deo sa boljim borbama i novim Solistia svetom. Ali paralelno, 2020. lansirali su mobilnu spin-off Octopath Traveler: Champions of the Continent (CotC) preko Dokidoki Grooveworks i Team Asano (oni iz Square-a specijalizovani za RPG). CotC je bila mrska nam gachetina (za one koji ne znaju, mobilna kockarnica zamaskirana u igru) smeštena godinama pre prve igre u Orsterri, sa ogromnom pričom o zlikovcima i herojima. Mobilna verzija je imala preko 10 miliona downloada, ali je ugašena 2025. jer je bila preambiciozna za telefone. Umesto da je zakopaju, Square Enix i Dokidoki su je pretvorili u punu igru za konzole: uklonili su gacha sisteme, dodali custom protagonista, town building, full voice-over, rebalansirali borbe i dodali 30-50% novog sadržaja. Znači bacili su lopatu, dovezli mešalicu i trpali nogama da stane još!

Ovu igru sam započeo sa blagom dozom skepticizma. Ne zato što ne volim serijal, već zato što sam se već dva puta opekao na istu stvar. Sjajan sistem borbe, prelepa prezentacija, solidni likovi, ali narativ razbijen na osam delova koji nikada ne udare punom snagom. Ovog puta Square Enix i Acquire su rešili da preseku i da urade nešto što je, iskreno, trebalo da urade ranije. Jedan glavni lik. Jedna lična priča. Manje rasipanja fokusa. Rezultat je igra koja konačno deluje kao celina, a ne kao zbir lepo upakovanih vinjeta. No, da krenemo od početka.

Priča počinje brutalno i bez mnogo uvoda. Vaše selo Wishvale biva sravnjeno sa zemljom. Nema herojske pripreme, nema dugačkog tutorijalnog smaranja. Kuće gore, ljudi umiru, roditelji stradaju. Vaš lik preživljava i dobija zadatak koji je istovremeno ličan i sistemski. Obnova sela i osveta protiv odgovornih. Za razliku od prethodnih igara u serijalu, ovde nema osam glavnih likova sa zasebnim pričama. Sve se vrti oko jednog protagoniste koga sami kreirate. Birate izgled, pol, ime i početnu klasu. Ta odluka ne zaključava igru, ali daje početni identitet liku. I to je ključno. Po prvi put u ovom serijalu postoji stvarna emotivna veza između igrača i glavnog lika.

Narativ je podeljen na nekoliko glavnih linija koje se u početku mogu igrati paralelno. Tri centralna antagonista (koji su vam zapalili selo) predstavljaju različite oblike ljudske izopačenosti. Pohlepa, moć i slava nisu samo tematske oznake, već pokretači konkretnih, vrlo neprijatnih događaja. Bez ulaska u spojlere, ovo je jedna od mračnijih JRPG priča u poslednjih nekoliko godina. I da, ima scena koje su neprijatne čak i za odraslu publiku. Igra ne koristi nasilje radi šoka, ali ga ne izbegava. Kako priča odmiče, sve linije se prirodno spajaju u jednu veću celinu. Nema osećaja da preskačete sa jedne mini-serije na drugu. Sve ima kontinuitet. Likovi koje srećete ranije dobijaju težinu kasnije. NPC-jevi nisu tu samo da vam prodaju potion i nestanu iz postojanja.

Struktura je genijalna: posle prologa, kampanja se grana na tri dela (Power, Wealth, Fame) – svaka 3-4 poglavlja, i traje oko 20 sati zajedno. Zatim Master of All koji traje jedno 30 i tu dolazi kraj… ali da li je to stvarno kraj? HA, tu dobijate nove tri grane, ali sa višim ulozima! Ukupno main story 100+ sati, plus side content. Prebolesno! Igra je tamna kao đavo – ubistva dece, ropstvo, prostitucija, političke intrige – villaini su sociopate, ne karikature. Prilično odrasle teme, što je pravi šou kad pogledate sve to kroz pixel-style igru koja izgleda kao da je za decu! Vaša ekipa (preko 30 likova, uključujući cameo iz OT1) ima dubinu kroz Party Chat i side questove.

Ono što mi se sviđa je i emotivni rolerkoster kroz koji vas igra šalje. Toliko je dobro napisana da se zaista možete veoma lako uživeti sa likovima i njihovim sudbinama. Ja sam skoro plakao na kraju jedne grane (ne spoilujem), i smejao se ludosti Auguste – tip kome kao da je pijanac sa Tinder profila pisao scenario. Konačno se osećate kao glavni junak, ne turista u tuđim pričama.

HD-2D stil je ovde na vrhuncu. Pixel art likovi u kombinaciji sa modernim osvetljenjem, dubinom polja i detaljnim pozadinama i dalje deluju sveže. Gradovi imaju karakter, a pejzaži nisu samo kulise. Dungeoni su raznovrsni i vizuelno čitljivi, što je važno jer se u ovoj igri dosta luta. Octopath Traveler serijal je poznat po svojim detaljnim i šarenolikim okruženjima, a ukoliko ste stari RPG fan kao ja, ova igra će vam leći savršeno.

Na PlayStation 5 performanse su besprekorne. Nisam primetio padove frejmrejta. Učitavanja su kratka. Brzo putovanje kroz oblasti skoro trenutno. Ovo je jedna od onih igara gde hardver jednostavno nestaje iz svesti i ostaje samo iskustvo. Muzika, iako delimično reciklirana iz prethodnih igara, i dalje nosi emociju. Iskreno, voleo bih više potpuno novih kompozicija, ali kvalitet je neosporan.

Osnova gameplaya je klasični turn-based JRPG sistem, ali sa dovoljno dodatnih slojeva da nikada ne postane mehanička rutina. Break i Boost sistem se vraća i i dalje je jedan od najboljih poteza koje je ovaj serijal ikada napravio. Iako su ovo prave mobilne mehanike, uopšte ne izgledaju kao da im ovde nije mesto. Neprijatelji imaju slabosti koje naravno otkrivate kroz borbu. Na primer, ako vas napadne neka demonska pričurina, likovi koji koriste luk i strelu i koplja će ovom protivniku praviti veću štetu, dok su recimo džinovski morski ježevi osetljivi na napade sikirom.

Kada im slomite štit, onda punite svog junaka boostanjem i izlomatate ubogu karakondžulu svojim nindža pokretima. Pravo je uživanje kada izmaxujete neki skill, jer se animacije skaliraju. Ultimate sposobnosti mog junaka su me podsetile na Gokua kada baca Kamehame talas u par navrata. Boost poeni omogućavaju da gomilate akcije i da u pravom trenutku ispraznite sve. Taj trenutak planiranja, čekanja i onda brutalne egzekucije neprijatelja i dalje daje osećaj taktičke satisfakcije koji mnogi moderni RPG-ovi nemaju.

Velika promena dolazi u strukturi tima. Imate osam likova u grupi, ali samo četiri su aktivna u prvom borbenom redu. Inače, ovo nisam provalio dok nisam našao svojih prvih 6-7 likova u igri. Zadnji red se regeneriše i ne prima direktnu štetu. Zamena redova tokom borbe vrlo brzo postaje ključna strategija, a posebno kod boss fajtova koji imaju napade za celu grupu ili koji manipulišu pozicijama likova. Ja najviše volim da šaltam likove koji su tek istrošili boost poene (BP) sa svojim svežim parom koji je spreman za novu rundu šamaranja.

Što se tiče istraživanja sveta, Octopath Traveler 0 ovde donosi unapređenja, ali i poboljšanja nekih starih sistema. Path Actions-a ima manje nego u OT2, ali to je ok. Inquire je skoro uvek prisutan i predstavlja osnovno prikupljanje informacija od NPC-a (uz skill check naravno). Contend je meni najsmešnija opcija, jer vam nudi da se bijete sa ljudima za njihovu imovinu. Bukvalno sam prebio babu na pijaci za kilo paprike i neku ogrlicu! Znači, uopšte ne preterujem! Žandari nisu ni reagovali, u stvari oni ni ne postoje po selima – u Octopath Traveler 0 izgleda vlada zakon jačeg! Samo pazite dobro na level ljudi koje želite da pokrljate za pare, ako su jači od vas, ima da vas izgužvaju kao pitu. Mene su prebila neka deca u Emberglow-u jer sam im ukrao sneška. Brate, obožavam ovu igru!

Town building je još jedna inovacija koju nulti deo Octopath Travelera uvodi. Pošto lepa sela lepo gore, Wishvale počinje kao ruševina, pa ga morate obnoviti. Sakupljaćete materijale, gradićete kuće, farme, crkvu, naravno kafanu. Regrutovaćete NPC-eve (preko 100 mogućih), davaćete im poslove – farma daje hranu za cooking buffs (što vam povećava statistike u borbama), shopovi koji prodaju rare iteme.

Octopath Traveler 0 je igra u kojoj se Square Enix konačno odlučio da prestane da eksperimentiše i da isporuči potpuno formiran JRPG koji ima jasnu viziju, emocionalnu težinu i narativ koji funkcioniše kao celina, a ne kao skup odvojenih ideja. Mračna tematika, odrasli ton, brutalni antagonisti i emotivni trenuci daju svetu Orsterre težinu koja se retko viđa u modernim JRPG igrama, dok borbeni sistem, town building i struktura kampanje održavaju visok nivo angažovanosti i posle desetina sati igranja. Ovo je igra koja vas prosto ne pušta na miru. I posle 50 sati igranja, osećao sam onu težnju da joj se vratim, a dok sam je igrao, nisam mogao da je ostavim. Taj “još samo jedan boss” momenat danas retko koja igra proizvodi, a u moru kvalitetnih JRPG naslova u poslednje vreme, Octopath Traveler 0 je najsjanija zvezda od svih.

Više o istorijatu Octopath Traveler serijala možete pročitati u našem EmuGlx editorijalu – Octopath Traveler – od uvođenja HD-2D stila do novog JRPG serijala.