Beneath (2025)

Kada se Noah Quinn spusti u ledene dubine okeana u igri Beneath, odmah je jasno da Camel 101 nije imao budžet ni da kupi sebi pravu kafu a kamoli da napravi odličan survival-horror. Ova igra se ponaša kao indie projekat sa ambicijama „velikog momka“ dok je krasi budžet na nivou srednjoškolskog džeparca. Od momenta kada upalite ovo ostvarenje, koje smo prvi put videli ranije ove godine na Indie Horror Showcase eventu, videćete da od broda na pučini okeana do potopljene istraživačke stanice sve izgleda kao da je napravljeno uz kombinaciju improvizacije i nade da igrač neće primetiti nedostatke. Ako su se nadali da će većina igrača biti kratkovida – tim bolje. Beneath koristi klasične trope-ove žanra: oskudni resursi, neprijatelji koji iskaču iz mraka i zavera koja preti da sahrani protagonistu i njegovu ćerku. Teške zakulisne radnje. Sve je to umiksano u kombinaciju koja bi mogla da izazove i paniku i smeh u isto vreme.

Premisa za neupućene je obećavajuća – ronjenje u svet natprirodnog biotehnološkog užasa sa sve misterioznim laboratorijama i Lovecraftovskim čudovištima koja izgledaju kao da su izašla iz nečije noćne more posle noći na slavi. Da preciziramo govorimo o noći provedenoj u konzumaciji alkohola i masnog pečenja. Nažalost tokom kampanje narativ se često gubi u sopstvenim ambicijama. Trudi se da zvuči dubokoumno zvoneći svim zvonima. Priča skače iz biotehnološkog trilera u natprirodnu katastrofu toliko naglo da ponekad ne znate da li treba da se preplašite ili da smehom pokrijete svoju iznenađenost apsurdom u radnji. Nekada deluje kao da su developeri jednostavno bacili sve što im je palo na pamet u blender i očekivali da će igrač da prođe kroz to sa ozbiljnim izrazom lica, dok bi u isto vreme i sam Noah verovatno podigao obrve i rekao: „Šta, ozbiljno?“

Gejmplej kao ponosni stub odbrane ovog naslova je definitivno nostalgičan. Podseća na starinske survival shootere: ograničena municija, neprijatelji koji umeju da vam iza ćoška naprave decu i strogo upravljanje resursima. Survival horor sastojak je “tu”. Igra pokušava da ovaj recept začini sanity sistemom gde psihičko stanje glavnog junaka utiče na percepciju okoline. Da je kao u Amneziji ovo implementirano dobili smo kvalitetno pojačanu tenziju i osećaj opasnosti. Nažalost, implementacija često ne funkcioniše: oružja su ukočena, neprijateljski AI je rudimentaran i predvidljiv a nadogradnje su retke i ne daju uvek uvid u to koja je njihova uloga. U nekim situacijama neprijatelji se bukvalno ponašaju kao da razmišljaju o sopstvenom postojanju dok u drugim napadaju savršeno sinhronizovano. Ne postoji konzistencija u AI-ju neprijatelja i to sahranjuje atmosferu bez veće muke. Ipak u svojim boljim momentima, susreti sa protivnicima i dalje uspevaju da budu napeti a hodnici klaustrofobični – odluka da li pucati ili bežati nosi realnu težinu. Zaista se vidi kakvu su nameru imali developeri ali ovde je trebalo uneti veći budžet i malo više “kuvarskih” veština.

Tehnički aspekti igre su konstantan izvor školskog primera frustracije. Teksture kasne sa učitavanjem, fps drastično pada u kritičnim momentima a problema sa klipovanjem kroz teksture ima više nego što biste poželeli svom neprijatelju. Glasovna gluma je otrcana do granice da se čovek zapita jel AI radio voice over ili su unajmili drugara koji povremeno nastupa u uličnom amaterskom pozorištu. UI ponekad nestaje, waypoint indikatori ne funkcionišu kako treba a interaktivni objekti reaguju nasumično ili pogrešno. Kamera u nekim hodnicima se blokira, dok povremeni vizuelni bagovi razbijaju atmosferu u trenucima kada bi igra trebalo da nas uvuče u dubine okeana.

Realno gledano ulazak u svet Beneath-a je kao da ste ušli da gledate “ozbiljan” horor film, ali režiser je zaboravio da uključi fokus na kameri dok je scenarista u međuvremenu otišao po kafu i nikad se nije vratio zbog sramote. Dok Noah tone sve dublje, igrač shvata da je ovo ronjenje u ledenim dubinama u stvari metafora za očuvanje zdravog razuma koji stalno traži izlaz i šapuće vam “Gasi bre ovo molim te”. Developerima je očigledno nedostajalo resursa da ovo učine logičnim i funkcionalnim. Vidi se namera ali je egzekucija zaista ispod prihvatljivog nivoa.