U industriji postoje nekoliko vrsta igara, one koje vam odmah legnu, one koje znate da ćete zavoleti čim ih budete po prvi put uključili, ili neke koje vas iznenade iako ste pesimistični po pitanju mogućeg kvaliteta. Danas je jednostavno retkost da naletite na neku poptpuno nepoznatu igru, naizgled neinspirativnu i glupu, koja pripada nekom tamo žanru i sa estetikom koja vam do tada nikada nije bila privlačna. Internet, forumi i sajtovi su nam olakšali potragu onih ”kvalitetnih” predeterminisanih igara za nas igrače, sve nam je na švetskom stolu, a na nama je da izaberemo sastojke našeg jelovnika.
Nights of Azure je izašao prošle godine i lično mene je popriično oduševio. Na prvi pogled, to je bila obična Japanese waifu igra koja, u tom trenutnom mindsetu, nije imala ništa da mi ponudi šta sam želeo. Posle počenih nekoliko sati shvatio sam da sam pogrešio i da neke knjige ne valja suditi samo po koricama. Duboka opera-style priča, odlična estetika i atmosfera i više nego zanimljiva priča nas je zadržala do kraja i pokazala da ipak treba dati šansu ovakvim niče igrama. Sa najavom dvojke, nismo znali šta da očekujem, pa smo strpljivo čekali njen izlazak. Posle nekoliko odlaganja, spremanje Switch, PC i PS4 verzije igre, napokon smo dobili mogućnost da testiramo nastavak jednog od nama najlepših prošlogodišnjih iznenađenja i zaronimo još jednom u svet, gde dan polako nestaje i noć preti da zavlada svetom.
Nights of Azure 2 počinje već poznatim konfliktom između demonskih bića i ljudi. Stvari su malo više odmakli kontroli, te su čudovišta okupirala noć i samo je dan ostao ljudima. Ne smeju da izlaze noću jer čudovišta haraju svetom, a postoji i takozvani ”policijski čas”. Potrebne su žrtve, a na redu je došla Liliana, takozvana sveštenica, mađioničarka ovog sveta koja bi svojim životom mogla da još malo zaštiti ljudski rod. Aluche, naš glavni lik, iliti likuša zadužena je da štiti svoj život, pored toga što je smrtno i nesrećno zaljubljena u Lilianu baš u trenucima kada ona treba da postane žrtva. Agent Curia pokreta, kao i u prvom delu, mora svim snagama da spase Lilianu i pokaže da ovo nije način kojim se treba živeti. U to će joj pomoći i treći ”glavni protagonista” Ruenheid. Sve tri protagonistkninje imaju zajedničku prošlost, prijatelje iz detinjstva i rane ljubavi koje se pored toga fundamentalno razlikuju u pogledu na svet, po pitanju šta je ispravno a šta ne. Upravo zbog toga, u toku naracije ćemo nailazićemo na blage konflikte, razmišljanja šta treba ili šta ne treba uraditi, sukobe interesa i mnogim drugim, nekako emotivnim stvarima između tri prelepe devojke. Naravno, ovo je Gust igra, možete samo da zamislite dizajn glavnih karaktera ili još bolje, bacite pogled na naše screenshotove.
Priča možda nije tako sjajna kao u prvom delu, ali na odličan način prezentuje ideju i nastavlja naraciju iz prošlog naslova. Nights of Azure 1 je napravio divan svet, odličnu podlogu a Gust je servirao tada nešto sasvim drugačije iz njihove kuhinje. Igru koja je obmotana tamom, demonima i nesrećom, totalna suprotnost njihovih ostalih naslova. Upravo zbog tog eksperimenta im je uspelo da pridobiju novu publiku, kako onih ljubitelja ove niše, tako i onih koji su odlučili makar da probaju igru i vide o čemu se radi. Svako ko je uložio nekoliko sati, bio je oduševljen načinom na koji je ispričana priča kao i odličnom mehanikom borbe koja je, možda na žalost, malo promenjena u ovom delu.
Glavna protagonistkinja u prvom delu je bila slabašna devojčica. U svakoj bici najviše se oslanjala na čudovišta koja je sakupljala iz prethodnih borbi, summonovala ih je dok su se oni, kombinacijom sjajnih napada, borili protiv neprijatelja. Ovo je teralo igrača da, na neki način, mikromenadžuje sve šta vidi na ekranu, da štiti svog lika dok zadaje smrtonosne udarce komboima. U dvojci nemamo taj poznati ”deck of cards” koji možemo da summonujemo u svakom trenutku. Aluche je sada jaka, poludemon vraćen iz smrti kako bi zaštitio svoju ljubav, a pored nje i dva druga lika su igriva i one vam pomažu u svakoj borbi. Više se nećete toliko oslanjati na borbu vaših miniona, već isključivo na vašu snalažljivost u bici i kombinacijom triju heroja koji vodite. I dalje je moguće summonovati male pomoćnike koji će trčkarati okolo i pomagati vam, ali to neće biti u tolikoj meri kao u prvom delu, već ćete se iskjučivo oslanjati na njihove supermoći kako bi zadali neki jači udarac neprijatelju i olakšali borbu. Kada smo već uplivali u borbene vode, moramo da napomenemo da je ona i dalje graciozna, lepa i nekako čudno zanimljiva gledajući je i biti deo nje. U prvom delu Gust se opredelio za takav stil, takozvani ples, glavnih likova i miniona u svakoj borbi. Iako ih sada nemamo u tolikom broju, protagonistkinje i dalje održavaju taj nivo lepote svake borbe u kombinaciji udaraca koje zadajete. Sada je možda sve smislenije jer Aluche je jaka, odlučna, puna mržnje i ljubavi istovremeno, koja daje svoj život za Lilianu i želi da je zaštiti, pa makar do kraja ove priče.
Gust se ponovo opredelio za limitiranje svakog nivoa na 10 minuta. Taj vremenski limit se, kako napredujete u igri, povećava, ali i daje se pitamo, da li je to stvarno bilo potrebno? Još veći problem je to što za neke zadatke imate ograničene pokušaje, bolje rečeno, određeni broj izlaska iz hotela za svaku misiju ponaosob. Na početku može biti malo kofuzno jer navikavanje na okolinu, backtracking i svega ostalog može ukrasti nekoliko bitnih minuta, ali kako vreme prolazi i vi sve više vremena provodite u igri, ovo će postati znatno lakše. Još jedna, takozvana mana, je grafika, koja nije nimalo napredovala od prvog dela. Suvišno je napomenuti da je prvi deo izgledao kao da je izašao za konzole prošle generacije, ali upravo zbog toga Gust je odlučio da se pozabavi nečemu drugom, atmosferom. Način na koji su kreirali scene, ambijent kao i nivoe je i više nego odličan i dok neki delovi mogu izgledati pusto i neinspirativno zbog loše grafike, često ćete nailaziti na odlične scene i odjekte koji tako dobro doprinose priči i naraciji u njoj, likovima, neprijateljima, herojima i bitkama. Ništa nije bez razloga stavljeno u ovu igru i Gust to dosta dobro zna.
Nights of Azure 2 Bride of the New Moon možda nije toliko sjajna igra kao prvi deo, koja je bila nešto novo, neočekivano, skoro pa savršeno u ovoj niši, ali je i više nego odlična zabava i verodostojan naslednik prvog dela. Možda samo po izgledu vam se čini da ovo igra nije za vas, ali posle samo prvog sata gameplaya, ćete videti da ste pogrešili, i da je ovo ustvari jedan sjajni akcioni RPG obmotan čudnim japanskim forama.
No Comment