Mother Russia Bleeds – Nasilje se vratilo

Ljubitelji “beat em up” arkada tj. skrolujućih tabačina koje su dominirale 80-90ih godina prošlog milenijuma, su se oduvek pitali kako bi te igre izgledale sa dodatnom dozom nasilja i krvi, bez suptilnosti gde protivnici posle par sočno upućenih udaraca padaju u nesvest čisti kao da ih niko nije dodirnuo. Devolver Digital je baš iz tog razloga (pored novca, nostalgije, mature ratinga i sl.) izabrao da ovo čedo francuskog developera La Cartel pusti u divlje potrošačko društvo.

Kao i u svakoj beat-em-up igri, pre nego što započne velika avantura, imate izbor od četiri karaktera koji odgovaraju različitim stilovima prolaženja kroz nadolazeće horde protivnika. Od klasičnog all-rounder Sergei-a, preko jedva pokretnog giganta Ivana, čiji udarac kompenzuje sve što su ostali karakteri do tada pretrčali. Zatim, tu je Boris, koji izgleda kao da je rešio da popije galon neprečišćenih energetskih pića, ubaci petardu u usta i proveri koliko kilometara može da pređe pre nego što ista eksplodira (a po licu mu se vidi da je par puta pogrešio), i skoro pa kliše agilna ali slabašna i krhka Nataša.

Priča ove izuzetno nasilne igre prati kamp romske nacionalne manjine, u borbi za preživljavanje 80tih godina prošlog veka, u komunistički orijentisanoj Rusiji. Igrom slučaja, jedan od popularnijih načina za to je organizovanje tuča u ringu, koje bi se mogle najbolje opisati kao UFC za siromašne. U jednom momentu u ring upadaju pripadnici režima, kidnapuju celu grupu uličnih boraca i šalju ih na nepoznatu lokaciju, gde će na njima biti testirani eksperimentalni lekovi, koji pored obaveznih promena u telu, indukuju izuzetno jake halucinacije (iako bi se ovaj scenario mogao okarakterisati kao putovanje iznenađenja za bogataše kojima je život užasno dosadan, nakon kupovine tridesetog Ferarija i desete kuće na Maldivima).

Pošto su takvi eksperimenti više nego dovoljan razlog da se svetite celom režimu, krećete u svoj nasilan i krvav pohod, u potragu za pravdom kroz čisto i nefiltrirano nasilje. Upoznajete lica vaših protivnika sa svim svojim raspoloživim ekstremitetima, raznom pokućstvu, građevinskim materijalima, sportskim rekvizitima i naravno hladnim i vatrenim oružjem. U slučaju da vam navedeno nije dovoljno, eksperimenti koji su vršeni na vama, sada vam omogućuju korišćenje “leka-droge” koja se zove Nekro. Zahvaljujući njoj, imate opciju da upadnete u kompletan berserk mod, kojim na sadistički zadovoljavajuće načine, praćene vibracijama ekrana i kontrolera, eliminišete protivnika dok se njegovi delovi tela pretvaraju u amorfnu masu krvi i organa.

Kako bi se stvorio dodatni balans, i smanjila prekomerna upotreba navedenog pomagala, Nekro vam takođe služi kao painkiller, kojim dopunjujete energiju i spašavate se od loših poteza zbog kojih vaš karakter leži, dok protivnici proveravaju da li se boja njegove sive mase slaže sa šipkama u njihovim rukama. Ako se desi da nemate dovoljno energije, Nekro uvek možete uzeti iz protivnika koji daju neke znake života nabadanjem šprica u njih, i izvlačenjem preostale doze Nekra za vašu buduću upotrebu.

Borbe su generalno nemilosrdne i jako raznovrsne. Sami protivnici neće filmski čekati da se vi izborite sa jednim od njih, već će napasti kada im se pruži prilika. Čar ovakvog stila je što vam mogu uraditi sve što i vi njima. Igra vas tera da budete kreativni u bitkama, i za kombinacije udaraca dobijate fin bonus, ali nažalost, ostali protivnici se neće diviti vašem stilu, već će se pozicionirati i sačekati dobar momenat da puškom, bombom, molotovljevim koktelom ili drugim oružjem, prekinu svaku vašu želju za dodatnim poenima. Jedino ostaje da pribegavate poprilično jeftinim taktikama za kontrolu mase, počevši od famoznog uklizavanja, koje obara protivnike i daje vam šansu da ih završite dok su na podu, pa sve do napada koji bacaju neprijatelje u vazduh, ili na druge neprijatelje, pa da se fokusirate na par preostalih nesrećnika na putu između vas i vašeg cilja.

Komande se brzo i lako uče, tako da pogrešan input i slični problemi sa kontrolama više neće postojati, osim kada su u pitanju komande za obaranje protivnika iz trka, jer je prekidanje animacije trčanja malo duže od očekivanog. Ponekada jednostavno ne želite sebe da imobilišete obaranjem istog, dok besna rulja trči ka vašem protagonisti nosivši u rukama kompletan inventar iz kataloga lokalne “Uradi sam” radnje. Naravno, upotreba oružja je zabavna i praktična za kontrolu mase, dok je zvučni aspekt na jednako zadovoljavajućem nivou. Način slanja protivnika u pikselizovani raj je takođe za svaku pohvalu, s obzirom da su animacije umiranja svakog sve zasebno i detaljno urađene, što pokazuje samo dodatni trud i rad koji je La Cartel uložio u ovaj projekat.

Igra je za vas spremila osam nivoa, kroz koje će vam probleme praviti različiti protivnici, koji zahtevaju nove taktike, tako da se ne možete osećati sigurno ako savladate pola igre, i očekivati da će lenjost developera uticati na pojavljivanje istih, samo sa drugom paletom boja. Jedan od najkomplikovanijih protivnika su definitivno borbeni psi koji konsatntno lete po ekranu i obaraju vas, skidajući sočnu količinu energije protagoniste, i jako lepo pozicioniraju istog za napad drugog psa koji će ga opet oboriti, ili spremiti za napade drugih protivnika, tako da očekujte da iz vašeg uma izlaze besne misli, a često i psovke.

Posle bezbrojne količine protivinka, kao nagradu za doslednost, na kraju svakoga nivoa nailazite na test adaptacije, iliti boss-a tog nivoa čije varijacije su za svaku pohvalu. Od snajperiste kome morate bacati flashbang granate, kako biste ga zaslepeli i odvukli na traku kojom prolazi voz, do bacanja protivnika u Grinder koji se konstantno kreće ka vama, svaka bitka će vam držati pažnju od početka do kraja. Jedino poslednji boss zahteva previše memorisanja poteza i generalno zamaranja, gde vas skoro pa svaka greška vraća na početak prve od tri faze. Igra nudi da u pohod krenete sami ili sa još tri saputnika, bili to pravi igrači ili AI (iskreno, preporučujem da izbegavate AI pošto kao saveznici, više vam prave probleme nego što pomažu, pogotovo ako imaju eksploziv u rukama jer se nikako neće suzdržavati da isti plasiraju ispod vaših nogu, zarad eliminacije protivnika kog ste baš u tom momentu počeli da obrađujete). Takođe, bitno je spomenuti da igra ne poseduje online komponentu, ali su autori obećali da će je vremenom implementirati, a do tada vam ostaje da kao nekada, skupite društvo i krenete putem nostalgije u jedan retro like pohod, koji će vas definitivno zabaviti.

Generalno gledano, Mother Russia Bleeds je poprilično izazovna igra u moru lakih i autosave friendly igara koje možete često i slučajno preći iako niste imali nameru. Nemilosrdni protivnici koji vas svojom kombinacijom napada često mogu ukloniti iz ige, oružja koja vas mogu instant ubiti, pikselizovano nasilje gde u određenim momentima nećete moći da utvrdite šta se dešava na ekranu, pa ćete biti izgubljeni kao penzioner na sajmu tehnike, čine ovaj naslov savršenim osveženjem ukoliko vam je potrebna igra kojom ćete moći da proverite svoje reflekse, a i nerve u nekim situacijama. Definitivno nije za svakoga (posebno ne za mlađe od 18 godina, mada takva publika je oduvek najviše i glorifikovala ovakve naslove) ali za ljubitelje malo nasilnijih igara, ovo će definitivno biti poslastica.