Mistfall Hunter (2026)

Još jedan extraction? U nekom delu univerzuma, postoje još uvek ljudi u upravnim odborima koji se samozadovoljavaju na pomisao da imaju extraction shooter igru u svom portfoliju, jer misle da će i oni uspeti kao i Fortnite i slične copy paste igre. Naravno niko ne razmišlja da extraction žanr ima već više igara nego što postoje blatantne kopije flappy birds. Medjutim, u većini slučajeva developeri se ne trude da uopšte učine nešto novo i originalno već da bude što bliže poznatim igrama u nadi da će se dokopati parčeta kolača. Sve bi bilo dobro da nije ARC Raiders doživeo komercijalni uspeh, jer nakon toga su se ponovo investitori naložili i utripovali da ovom svetu treba još extraction shootera, pa je snowball koji je trebao da se istopi, nastavio da se kotrlja i vodi gaming u propast.

Mistfall Hunter je upravo sa takvom pričom pokušao da unese nešto malo originalnosti u extraction žanr zahvaljujući svom pristupu. Umesto regularnih Maraton i sličnih extraction copy paste slopova, Mistfall je odlučio da malo izmeni mehanike i umesto vatrenog oružja, celu igru stavi u neki drevni dark fantasy like svet gde je close combat glavna priča i koristite mačeve, koplja, strele a ne najsavremenija oružja sa terminalnim skenerima i smart municijom. Definitivno ambicija koju su developeri imali je na sekund zasijala dok se nije utopila u moru neoriginalnih igara (kao i većina igara današnjice). Ova igra je prva koja je izašla iz Bellring studija, koji su se iz petnih žila trudili da budu drugačiji od istih igara. Fascinantno je da je Bellring uzeo neke od najboljih praksi koje postoje u drugim igrama, ali su na neke jako čudne načine odlučili da sami sebe sabotiraju.

Priča je ništa specijalno niti originalno, bogovi su nestali, civilizacije su razorene, i naravno magična “kuga” Gyldenmist uništava i upija sve na šta naidje. Pošto je extraction igra, naravno da imate odredjene klase sa prednostima i manama, loadouts sa kojima se upuštate u nove avanture, birate mapu, sakupljate materijale po mapi dok eliminištete čudovišta i druge igrače, i pobegnete pre nego što istekne timer.

Klase su tipične za ovakve žanr i svet i to su warrior/mercenary, blackarrow koji za divno čudo ispaljuje strele, magic casteri itditd. Iskreno ništa specijalno već samo da se nekako udovolji različitim stilovima igre. Znate da igra ima neku manu čim se toliko hvali o neverovatnom character creationu, iako u 99% RPG igara nije bitno na šta vam liči karakter kada će utonuti u armor koji će svaku unikatnu osobinu prekriti.

Mnogi su se hvatali za marketing grančicu da je Mistfall Hunter nešto kao “blaža vezija Dark Soulsa” ali je istina da je Mistfall Hunter sličan Dark Souls igrama kao što je umetničko klizanje jako slično vaterpolu. Kretanje karaktera, kao i mehanike unutar igra su toliko različite da nema ni trunke sličnosti, već smatramo da je ovo bio samo marketinški trik da se privuku ljudi obzirom da većina pravih gamera danas povraća na tag “Extraction shooter”.

Da predjemo na samu igru, naravno Extraction je kao i u svakoj drugoj igri tog žanra puka sreća. Sve što vam treba je da uživate u tenziji da u svakom momentu i akciji, neki će zaskočiti vašeg karaktera iza ledja, završiti posao koji nije odradio monster sa kojim ste se tukli i uzeti vam sav loot. Naravno možete da se oživite, ali iskreno gledano, obzirom na mehaniku, kada umrete već mogu uzeti sve sa vašeg leša što vredi, tako da i kada se oživite ste u mnogo većem problemu i sa mnogo manje opreme. Normalno igra je prepuna kojekakvih itema koji se sakupljaju, i ni u jednom momentu vam neće nedostajati čudovišta kojima treba da objasnite zašto ste superiorniji.

Igra vam nudi da igrate solo ili u timu od tri igrača, sa tim da je igra ipak u timovima mnogo lakša i tolerantnija, obzirom da vaš tim može da niveliše neke od problema i nedostataka (osim ako niste baš svi isti karakter, onda se priča poprilično menja), dok u single player verziji, svi monsteri su adaptirani i malo oslabljeni, ali ipak stavka u kojoj ste sami protiv celog sveta čini igru mnogo ozbiljnijom i težom, praveći od vas još lakšu metu za napad od strane drugih igrača.

Pošto je u pitanju Live service igra, naravno da je KRCATA sa silnim mikrotransakcijama koje su nabacane gore nego da je su Ubisoft + EA pravili igru zajedno. Pregršt kojekakvih različitih valuta sa svesnim ciljem da zbune igrače koji neće imati pojma na šta sve troše pare u ovoj igri, ali tu je i jako čudan live time crafting. Mislili smo da je taj aspekt sačuvan za stare “freemium” igre na mobilnim telefonima gde kada piše da će se kraftovanje završiti za par sati, to se zapravo odnosi na IN REAL TIME vreme a ne game vreme, jer je to bio siguran metod da se osigura da se svaki igrač loguje barem jednom dnevno, makar da pokupi craftovane iteme.