God of War Ragnarok (2022)

Ima ona stara izreka da se ne može pobeći od sudbine. Sudbina je jedno beskonačno vrzino kolo iz koga se ne možeš izvući. Da će svaki izbor koji napraviš na kraju voditi ka istom kraju. Tzv self – fulfilling prophecy. Ne valja počinjati sa filozofijom ali novi God of War je definitivno naslov koji efikasno buši rupe u navedenim teorijama i dobro se bavi tim pitanjima kroz jednu emotivnu prizmu. Coming of age Atreusa i Kratosove zrele godine i njihov odnos su možda nešto najvernije što smo mogli da vidimo u digitalnim medijima po pitanju depikcije odnosa oca i sina. Jedno dobro, epsko i napeto putovanje koje će vas emotivno voziti do samog kraja.

Poznato je da AAA igre danas su prepune razvodnjenog kontenta. Ako volite da skupljate stvari, da donosite određene iteme, da učestvujete u sporednim aktivnostima koje vas samo lobotomizuju tokom kampanje i na kraju zaboravite šta ste zapravo i krenuli da uradite a vremena toliko proletelo da je već mrak. Na kraju ili obrišete igru ili je završite iz inata jer krene u sebi da se pravdate – E ako sam dao već ove pare završiću ga pa makar crkao u ovoj fotelji. Odnos cene i ponuđenog nažalost nije uvek dobar i beskonačno prazan kontent nije opravdanje za uloženo vreme nimalo. Danas kada je vremena malo, velike igre moraju da budu dobro streamlinovane i da vam prezentuju priču koja na kraju treba da ostavi emotivni udar. Na kraju naši mozgovi su istrenirani modernom industrijom da prihvataju mediokritetne sadržaje i da ih uzdižu u nebesa samo zbog njihove visoke cene. FOMO iliti Fear of Missing Out je ovde žestoko prisutan. Dve strane medalje zatičemo kod ovakvog tipa igara – ili je u pitanju vrhunsko remek delo naracije i optimizacije i akcije ili nešto najbagovitije ikada što smo mogli videti.

Santa Monica me je sa ovim naslovom definitivno razmazila i vratila mi je veru da masivna igra može biti i zabavna i pružiti kontent sa kojim imate osećaj da nešto adekvatno činite i da ćete za svoje utrošeno vreme imati adekvatnu satisfakciju. I naravno iako svi misle da Ragnarok je samo glorifikovan DLC, ova igra je mnogo više od toga. U pitanju je nastavak epske sage ravne najboljim nordijskim mitovima koje su majke i očevi deci pričali vekovima uz ognjište. Veliki heroj, prijatelji, epska zavera i kraj sveta su samo neki od elemenata koji voze ovaj kvalitetni narativ i koji se opasno približio remek delima stare škole kinematografije. Tj ne mogu da kažem da se približio, glat ih je prestigao zbog kvaliteta i načina kako uključuje igrača u celokupnu radnju. Ovako nešto ne možete iskusiti u sedmoj umetnosti definitivno. Majstorski obrađeni likovi, iskupljenja, plot twistovi i dizajn čudovišta koji je ravan sword and sorcery filmovima je ovde vešt ukras za priču o odnosu oca i sina koji vremenom ima svoje uspone i padove ali daje dobar kraj zbog koga ćete se osećati ponosno i reći: „Završio sam God of War Ragnarok“. Ajde da ne spominjemo tonu sporednog i KVALITETNOG sadržaja nego i samu priču koja se odlično nadovezuje na prethodni deo i vodi vas u suludom pravcu od koga vam nekoliko dana neće biti dobro.

Sam početak kampanje je neverovatno bombastičan. Freja koja već dugo vremena lovi naše protagoniste je konstanta pretnja i mač nad Kratosovom glavom. Odlučan u želji da zaštiti sina i da preživi Fimbulwinter, naš dragi ćelavi grk prebijač je spreman da učini sve ali ne i da presudi Freji jer ako ste igrali prošli deo setićete se kakva je priroda njihovog sukoba. Ciklus mora stati, to je misao koja se mota po Kratosovoj glavi sve vreme. Dok je Atreus i dalje omladinac prepun hormona i puberteta, polako počinje da shvata stvari i odgovornost koju ima iako žarko želi da se uhvati u koštac sa Odinom i da zaustavi Ragnarok. Posle toga imamo susret sa još jednim božanstvom koje ste imali prilike da vidite u after credits sceni prvog dela – Torom. U pitanju je meni makar jedna od najboljih uvodnih borbi ikada sa sjajnim dijalogom. Ovakvo otvaranje od igrača čini mašinu koja samo želi da proguta ostatak sadržaja alavo. Ulozi i emotivni udar su u prva dva sata tako intenzivni da druge igre o ovakvom pisanju mogu samo da sanjaju. Definitivno Ragnarok ne gubi vreme igrača i fokusira ga efikasno na kampanju i pruža osećaj da se stvari odigravaju vrtoglavom brzinom iako se na prvi pogled sve čini sporim. O drugim likovima se može puno toga reći ali hvala bogu što su obratili pažnju na Broka i Sindrija. Dva sjajno kreirana lika koja imaju bezbroj momenata sjajnog humora. Pored njih moram da izdvojim i čuvara Ygdrassila iliti vevericu Ratatoskra koja je pravo osveženje. Nalik na likove iz basni sa sjajnim voice actingom, Ratatoskr pruža igračima dobar uvid u stanje sveta i sitne detalje nordijske mitologije koje možda nismo znali. Ne bih da spojlujem priču ali jedan od kvestova koje sam imao prilike da završim mi je baš legao kada je Kratos pričao sa Atreusom o značaju zajednički provedenog vremena sa bližnjima dok se kraj svega bliži.

Pored odličnog scenarija ne smem zaboraviti i dobar borbeni sistem. Mlaćenje neprijatelja sekirom je nikada zabavnije. Odlične animacije i fluidne kontrole koje mogu da nagomilavaju komboe su tu i ako dobro uvežbate mehanike možete velike količine neprijatelja slati u večna lovišta čak i u ranijim delovima kampanje na hard težini. Ima povremenih koski koje mogu da se graniče sa Dark Souls igrama ali to je sporadično i kada pobedite u tim fajtovima dobijate jako dobre bonus iteme koji će posle biti korisni. I dalje pored verne sekire Kratos koristi Chaos Blades i štitove raznih vrsta koje možete upgradeovati sa mnogim dodacima i time proširiti svoj asortiman smrtonosnih poteza. Ako ste voljni da igrate na brutalnu silu – možete, ako želite da neprijatelje ošamutite i da ih završavate kill animacijama – i to možete. Ako želite da ih lupate štitom dok im oči ne pobele – i to je moguće. Pravi švedski sto za ljubitelje borbe iz trečeg lica. U ovom delu Santa Monica studio se nekako još više priblišio starim igrama po potanju fluidnosti borbe. Definitvno brzina je povećana i lakoća izvođenja je tu. Ako igrate na hard i većim nivoima težine spremite se na pakleni trud na početku igre dok će već posle par sati sve polako dolaziti na svoje mesto. Za igrače koji ne žele preterani izazov u ovakvoj igri definitivno preporučujem normal nivo težine.

Grafički Ragnarok je definitivno unapređenje u odnosu na prethodnika. Zimski pejsaži su sada tu i deluju krajnje negostoljubivo. Midgardov lični opis je promenjen i na momente ćete imati prilike da prepoznate stare lokacije. Setno se sećajući prethodnog dela i pitajući se šta budućnost donosi. Druga kraljevstva poput Svartalfheima sa industrijskim dizajnom i polupustinjskim settingom i Vanaheimom koji sa svojom neonskom florom i faunom prosto oduzimaju dah. Toliko ima detalja i skrivenih staza da se možete lako izgubiti ali za razliku od drugih igara ovde sve ima svoju svrhu. Jednostavno osećaja da se gubi vreme ovde nema. Glatkoća prikaza pri višim rezolucijama se ovde čini kao pesma i PlayStation 5 se jako dobro bori sa svim detaljima koji se pojavljuju na ekranu. Ovo je softver odlično prilagođen hardveru na kom je pušten i razni performance i visual fidelity modovi će odgovarati i najvećim sladokuscima po pitanju balansa vizuelnog prikaza i fps-a.

Na kraju svega imamo i sjajan OST u koji se uložila sva snaga koju je Bear McReary mogao da skupi tokom ovih pet godina. Fenomenalne orkestarske deonice praćene nordijskim pojanjem presvučene gregorijanskim stilom ovde prosto sijaju. Nekako ne mogu da zamislim prikladniju muziku od ove. Neobičan spoj žičanih instrumenata i dubokih bas vokala je stvorio sjajan miks koji može i od naobičnije deonice da napravi savršeno napetu scenu. Jedan od retkih OST-ova koji glat može završiti na Spotify playlisti.