Killing Floor 3 (2025)

Legenda se vratila, ali na koji način?

Tripwire Interactive studio je pre dosta godina odlučio da izbaci jednu od najzabavnijih horde shootera ikada. U vreme kada je Left 4 Dead uveliko vladao, kao i kada je Activision otkrio da ubijanje zombija u Call of Duty-ju donosi itekakvu popularnost i prodate kopije igre, pojavila se ova izuzetno brutalna igra koja je ostala u lepom sećanju svih igrača. Komadi tela zombija su leteli na sve strane, epohalni slow motion movement svaki put je aktivirao Max Payne momente u glavi svakog OG igrača, a pregršt oružja sa kojima ste ubijali sve što se mrda su stvari o kojima se i dan-danas priča u krugovima fanova ovakvih igara.

Sada ide glavno pitanje, pošto je ovo ipak treći deo legendarne franšize – da li je navedeni nastavak vredan legacy-ja koji su prethodni delovi ostavili, ili će igra patiti od sindroma Payday 3 koji je naterao ljude da više vole stariju igru?

Kada se pokrene igra, očekuje vas stari a novi meni koji će odmah da vas uvuče u svet Killing Floor serijala. Priča je jednostavna i nije se menjala od prvog dela – vi ste jedan od operatora koji ima zadatak da ode u „inficiranu zonu“ i počisti sve Zed-ove koji su tamo. Trenutno je na raspolaganju 6 operatora sa svojim skilovima i specijalnim sposobnostima: Commando, Inženjer, Firebug, Ninja, Medic i Sharpshooter – što je ozbiljno manje u odnosu na Killing Floor 2, gde fali još nekolicina klasa.

Svaki od navedenih ima neke prednosti koje će itekako značiti tokom borbe sa Zed-ovima, ali tek na većim težinama ćete uvideti značaj raznovrsnosti operatora u timu, kao i ozbiljna taktiziranja kako da izgurate misiju sa makar većinom delova tela na mestu. Commando je all-round supporter sa ammo crate-om, što itekako znači kada u sred bitke nemate baš vremena da odete do shopa i dokupite municiju. Medic će naravno lečiti celu ekipu sa svojim range oružjem i jedini je karakter koji može lečiti druge – što je ogroman minus, obzirom da je u Killing Floor 2 svaki karakter mogao da leči druge i time doprinese preživljavanju ekipe.

Inženjer će sa multitool-om otvarati vrata, armor crate-ove, otključavati ziplines sa kojima ćete jako lako moći da putujete po mapi i često izbegnete da budete saterani u ćošak. Multi-tool takođe mogu opremiti i druge klase, ali inženjer ima skillove koji automatski generišu iste i daju određene bonuse kada se koriste.

Ninja je, naravno, omiljeni karakter svih weebs (i generalno igrača na konzolama), kao i jedini close combat karakter koji deli nerealno veliki damage kada je „close and personal“ sa svojom katanom, ali naravno, i on mora biti pažljiv da ga ne opkole. Svoju slabost ipak nadoknađuje sjajnim damage-om koji je više nego koristan za fokusiranje special Zed-ova koji obiluju health-om. Takođe, njegov parry je specifična mehanika zbog koje možete izgledati najkul dok jurišate u horde zombija.

Firebug je upravo to – piromanijak i napast koja sa raznim vrstama pirotehnike spaljuje sve protivnike i odličan je za čišćenje velikih grupa trash mobs. Naravno, vatra koja sporo gori ili slično neće mnogo uticati na velike Zed-ove sa kojima se npr. Ninja igra kao od šale. Sharpshooter je, naravno, snajperista koji voli da reši sve probleme pre nego što dođu blizu njega. Izuzetno veliki damage sa daljine, ali će se malo mučiti kada ga swarmuju grupe protivnika, stoga mora uvek da bude itekako svestan svog okruženja ukoliko planira da bude efikasan.

U Killing Floor 3 ne postoji savršen operater, obzirom da su special Zed-ovi napravljeni tako da budu hard counter za operatore. Npr. Sirena, kreatura koja se razdere u blizini svih, instant deli damage Ninji koji je pokušao da priđe, ali će takođe i njen vrisak da negira sve eksplozivne projektile koje Firebug ili drugi budu uputili ka njoj.

Pored samog izbora operatora, imate takođe jako raznovrstan arsenal kojim raspolažu, obzirom da svaki od njih ima četiri vrste oružja koje odgovaraju drugačijim stilovima igre. Commando, pored regularne automatske puške, ukoliko pati od hroničnog repetiranja oružja, može da izabere Light Machine Gun koji neće imati mnogo razloga dugo da reloaduje, ali kada se isprazni šaržer, čeka ga mukotrpan proces stavljanja nove municije. Inženjer će, pored shotgun-a, imati na raspolaganju grenade launcher, ali i nekakav laser koji ispaljuje struju i prži sve protivnike – što je jako korisno za armored jedinice koje umanjuju damage obične municije.

Gunplay je generalno ok – oružja imaju dobar kick (barem shotgun i Firebug-ova oružja). Sama igra je donekle brža u odnosu na prethodni deo, ali dizajn nivoa nije baš dosledan naslednicima KF franšize. Ne govorimo grafički da je loš, već da su mračni koridori donekle zbunjujuće sklopljeni.

Brutalnost i „gore“ mehanike koje su bile čar prethodnih KF igara su naravno tu – kidanje delova tela Zed-ova izgleda još zabavnije nego pre uz poboljšanu grafiku. Ali tu se ponovo saplićemo o još jedan kamen koji je Tripwire ostavio – loša optimizacija igre. Random lag spikes, itemi koji levitiraju (prazna municija više puta ostaje zamrznuta u vazduhu, Zed-ovi koje ubijate takođe više puta ostaju zamrznuti nakon eliminacije, pa u jeku borbe preventivno pucate na njih), čak su protivnici par puta i propadali kroz pod. Nadamo se da će neki quick fix rešiti navedene probleme, jer se Tripwire oduvek držao doslednosti da popravljaju sve probleme koje su imali u igrama – barem kada su u pitanju prethodna dva KF.

Nakon svakog wave-a protivnika, ubijanjem Zed-ova dobijate „Dosh“ ili pare kojima kupujete upgrade-ove. Da li će to biti bolja verzija vašeg oružja, ili možda čak i drugo oružje, to je već na vama. Ukoliko vam ne odgovara nijedna varijacija oružja, uvek možete da odete u Armory i tamo sklopite vama idealnu kombinaciju. Da li će to biti drugačija vrsta municije (obična, eksplozivna, frag itd), sa novim nišanom, većim magazinom za municiju, ili prigušivačem – svaki od dodataka je detaljno objašnjen, sa preciznim efektima na oružje.

Bitno je napomenuti da svaki od tih dodataka povećava cenu oružja, tako da ukoliko stavite sve moguće dodatke na isto, nećete moći baš brzo da se dokopate njega u igri – stoga ipak morate da pravite različite varijacije i adaptirate svoj budžet. Ovde ponovo nailazimo na jedan od problema ove igre – dodatke za oružje možete napraviti samo u „Loadout“ custom sekciji oružja. Ako ste, recimo, videli da na mapi dominiraju Zed-ovi kojima vaša municija ne deli dobar damage, nećete moći da zamenite taj loadout nego ćete morati da uzmete neku drugu default dostupnu varijaciju oružja. Bitno je takođe napomenuti da je pravljenje tj. „craftovanje“ navedenih delova za oružja moguće samo sakupljanjem resursa koji dropuju od strane protivnika, tako da ukoliko ste odmah želeli da napravite svoje oružje snova – čeka vas hladan tuš i mnogo farmovanja.

Pošto je igra ipak live service, season pass je neizbežan. Najiskrenije možemo reći da po dizajnu izuzetno liči na season pass Helldivers-a. U slučaju da vas dodatno svrbi džep, tu je naravno i ingame shop sa raznim estetskim itemima – koji su najčešće druge boje kostima, privesci za oružja (koja ko zna kada ćete uopšte i videti u sred akcije), kao i poneki novi dizajn kostima sa ne preterano zavidnim izmenama.

Takođe, bitna izmena u igri je to što dobijate levele na KRAJU mape – što je krucijalna razlika u odnosu na prethodni Killing Floor. Igra vas tehnički tera da ostanete do kraja sa saborcima kako biste dobili preko potreban experience koji vam je potreban za unapređivanje karaktera i njegovih skillova.

Kao treći nastavak ove lude franšize, Killing Floor 3 još uvek pati od dečijih bolesti optimizacije i nekih bagova, kao i praznine kada se poredi sa Killing Floor 2 – koji još uvek ima veću „dušu“ u odnosu na najnoviji nastavak, koji donekle izgleda poprilično zbrzano, pogotovo uz sve prisutne bagove i probleme.

Da li možemo preporučiti Killing Floor 3 u trenutnom stanju igračima? U slučaju da ste se već jednom opekli na Payday 3, koji je u istom scenariju kao KF3 – gde su uveliko promašena očekivanja koja je ogromna baza igrača imala – možemo reći samo da sačekate da se igra stabilizuje. U slučaju da imate ozbiljan nagon da komadate zombije, ovo može biti jedna zabavna igra – ali samo u slučaju da developeri ulože još truda i ispeglaju sve probleme sa igrom.