Hellblade Senua’s Sacrifice (2017)

Ninja Theory kao developerski studio dugo vremena nije bio prisutan na sceni jer su bili zauzeti izradom nove i nadasve revolucionarne igre koja je trebala da dovede Unreal 4 endžin do vrhunca i da pokaže mogućnosti današnjeg hardvera. Poučeni iskustvima sa njihovim prethodnim igrama kao što su Enslaved i Heavenly Sword, ovo za nas nije bila vest, ovo je bila najava nove i veoma mediokritetne igre. Kada jednostavno osećate da nešto neće biti u redu i da ćemo dobiti naslov koji nije ništa posebno nego samo eye candy kolekcija sa veoma neprofesionalno urađenim dijalozima i dobrom grafičkom podlogom. Posle silnih najava i veoma dobrih trejlera sve više smo sumnjali da će nam doći u ruke “polupana igra” koja nimalo neće opravdati svoju cenu – koja je inače od starta prepolovljena jer je Ninja Theory rešio da oproba indie pristup, objavivši igru isključivo u digitalnom formatu bez podrške velikih izdavača.

E sada, kada saberemo sve utiske možemo samo reći da možda Hellblade nije najveća igra koju nam je doneo Ninja Theory ali je definitivno NAJBOLJA do sada! Verujte i mi smo iznenađeni isto kao i vi. Ovaj naslov je veoma fokusiran, konzistentan i sjajno uklopljen. Dobili smo jedno veoma intimno iskustvo kombinovano sa sjajnim vizuelnim i audio efektima i konciznom pričom koja se dobro odvija.

Priča prati mladu nordijsku ratnicu pod imenom Senua. U njenom svetu koji je kombinacija nordijske i keltske mitologije, odvija se jedna veoma temeljna psihološka studija. Kroz potragu za njenim voljenim po samim dubinama nordijskog pakla, Senua če se u najmanju ruku sukobiti sa svim demonima koji je proganjaju i spolja i iznutra. U ovom slučaju, izraz unutrašnji demoni nemojte uzimati olako. U pitanju su vizuelne i audio halucinacije koje savršeno pokazuju problematično stanje jedne mlade žene koja pati od psihoze. Da, dobro ste čuli, psihoze. Da bi se dobro postigao ovaj efekat, developeri su unajmili Pola Flečera, profesora sa Kembridža koji je stručnjak za mentalno zdravlje i bivše pacijente koji su do detalja opisali kroz kakve peripetije su prolazili tokom svoje bolesti. Sva ta iskustva su prenesena ovde i svaka Senuina emocija je odlično prikazana. Možemo samo da pomislimo koliko je uloženo truda u ovakav prikaz glavnog lika ali svaka im čast. U određenim momentima Senua je jasno pred nervnim slomom. Deli je samo korak dok ne utone u tamu svog uma ali dovoljno je da pomisli na dušu svog dragog i odmah tama nestaje. Vrlo dobro je prikazano kako je osobama u takvim stanjima potrebno emotivno uporište i podrška da bi se efikasno borili sa svojim problemima.

Sama radnja se direktno oslanja na Senuino stanje i predstavlja centralni deo iskustva. Tama koja je okružuje je u suštini njeno oboljenje koje sa vremenom i stresom sve više napreduje ako ginete često. Ako nastavite sa neopreznim ponašanjem, Senua će skroz preći na tamnu stranu i to znači kraj igre. Tokom njene misije imaćete prilike da čujete više varijanti njenog glasa koji komentarišu, savetuju ili paniče. Savršeno iskustvo i obavezno odigrajte ovu igru sa slušalicama a ne preko zvučnika. Izmene perspektive, pojačana čula, distorzija slike i prikaz straha su nešto integralno sa čime ćete morati da se suočite. Iako je Senuina misija na jednom nivou fizičko putovanje kroz lokacije i sukobljavanje sa neprijateljima, mnogo bitnije putovanje i veća borba se odvijaju u njenom umu. Samo ako supe da se sukobi sa svojim demonima i ako veruje u sebe i u druge, Senua će uspeti da preživi čak i u najvećim dubinama pakla.

Po pitanju vizuelnog i audio dizajna, Hellblade sija u svakom aspektu. Neobična ali dobra kamera, sablasni glasovi, fokus mod koji nam pruža bolju imerziju su samo neki od mehanizama koji uvlače igrača i povremeno čine igranje napetim ali i mučnim. Svet u kome se igra odvija je veoma dobro razvijen i raznovrstan. Možda jedan od lepših svetova koje smo imali prilike da vidimo u ovoj generaciji. Ne može da se poredi sa Horizon-om ali je po kvalitetu veoma blizu. Koktel nordijske i keltske mitologije, dark fantasy pristupa i telesnog horora prosto sija na PS4 i PC-ju. Sav ovaj umetnički kvalitet je priča za sebe ali ništa od toga ne bi došlo do izražaja da nije bilo dobre video i audio produkcije i motion capture performansa od strane Meline Juergen (snimljene kod nas u Novom Sadu inače!)

Na samom početku igra deluje dosadno jer počinje polako i veoma neinspirativno. Iako ste stalno bombardovani sa vizuelnim i audio stimulusima, nekako motivacija odmah nestaje kada se suočite sa prvim zagonetkama koje su veoma dosadne jer su u suštini bazirane na hidden object mehanici. Zabrinuli smo se da je u pitanju samo walking simulator sa povremenim epizodama visoko oktanskog nasilja. Vremenom ipak Hellblade vas uvlači u svoj svet kao tornado. Senuini pokušaji da pronađe boga koji joj stalno prezentuje zagonetke nas dovodi do zagonetki koje nisu preterano teške i sjajno su prikazane. Postoje delovi koji igraju na kartu strahova igrača ili na brzinu i snalažljivost. Samo da nema hidden object mehanike i sve bi bilo savršeno. Tehnički gledano ovo nisu samo elementi koji su nasumično ubačeni da bi zakomplikovali igru nego su oruđe koje nam približava lik Senue i objašnjava zašto ona pati.

Borba isto sa vremenom postaje bolja i napetija. Neprijatelji postaju raznovrsniji i moraćete da se prilagođavate njihovim potezima. Potrebno je malo vremena da se naviknete na mehaniku jer ne postoji nijedno objašnjenje kako borba funkcioniše. Vremenom kada uhvatite priključak uživaćete u napetom i veoma krvavom eliminisanju protivnika.

Kao sa svakom igrom gde su priča i glavni protagonista veoma bitni, iskustva igrača mogu biti raznolika. Možda se nećete povezati sa Senuom i njenom pričom kao što smo se mi povezali. Što se nas tiče, Hellblade je ostvarenje u koje se izdvaja u moru sličnih. Nadasve sablasna, čudna i na lep način jeziva, ova akciona igra je nešto što verovatno do sada niste imali prilike da odigrate.