Dragon’s Dogma 2 (2024)

Capcom nikada ne miruje sudeći po svemu što smo imali prilike da vidimo u poslednjih godinu dana i više. Resident Evil kao plodna koka koja dugo vremena ne spada sa trona je polako počela da dobija takmaca. Dok je Square Enix  imao solidan pokušaj sa western RPG eksperimentom – Capcom je krenuo drugim putem. Nisu želeli da mešaju stilove nego su išli direktno na western RPG koncept i tako smo dobili prvu Dragons Dogmu koja je pokazala da i japanski developeri mogu da pumpaju solidne u ovom žanru.

Sada je došlo drugačije vreme kada RE endžin može da zasija i u nekom drugom obliku pa je Dragons Dogma 2 pokušaj da se nadomesti sve što nije implementirano u prvom delu zbog tehničkih ograničenja. U pitanju je rizičan nastavak franšize jer je ovo make it or break it momenat. Niko se nije nadao nastavku jer je Dragons Dogma posmatrana kao vlažni san nekog japanskog producenta koji je želeo da napravi svoj western RPG mashup. Sada kada je dvojka došla dobili smo svojevrsnu konceptualnu igru gde se pokušavaju ispraviti greške iz prvog dela i da se donekle nastavi započeta priča iz prethodnika.

Glavni heroj priče je tzv. “Vozdignuti” iliti osoba koja je na meti zmaja koji teroriše te zemlje dugo vremena i traži odgovarajuće heroje čija će srca uzimati i na taj način poštedeti kraljevstva. Tesna veza između protagoniste i zmaja se može videti kako prolazi kampanja a sam Vozdignuti će dobiti specijalnu moć da komanduje svojim pionima i da stekne status vladara celog sveta. Ovaj status sa sobom donosi mnoge prednosti ali i opasnosti jer ste stalno na meti raznih interesnih grupa u ovom živom svetu koji obiluje kvestovima i svakakvim zanimljivim likovima. Dok sa svojom svitom hrabro eliminišete stotine neprijatelja čeka vas konačni cilj – finalna borba sa zmajem i prekidanje ciklusa i svrgavanje lažnog vladara.

Ako ste ljubitelj detaljnih editora karaktera čeka vas poslastica koja se retko sreće u igrama ovog tipa. Detaljan editor likova je koncipiran oko arhetipova i mogućnosti editovanja istih ili da se prave likovi od nule što je veoma zahvalan posao ako imate vremena i živaca. I kada se odlučite da napravite Švarcenegera ili Geralta (zavisi ko ša voli), drugi će napraviti svoje abominacije od kojih bi se i odrasli ljudi plašili u mraku i avantura se može započeti. Bespredmetno je gledati šta je ko imao prilike da uradi ali uputstva na mrežama su detaljna i mašta je granica. Nekada je bilo zadovoljstvo rabiti character editor ali sada kako je vremena sve manje – želite samo da se upustite u avanturu.

Pošto nije bilo dovoljno da u svetu imamo samo ljudske likove, sada su ubačeni i ljudi mačke koji strašno podsećaju na Khajite iz Elder Scrolls univerzuma. Dodatak nove rase podiže uloge kada se uračunaju u odnose i rasne tenzije. Interesantna mehanika koja vas tera da razmišljate u kom pravcu ćete voditi svoje likove i kako ćete komunicirati sa NPC-jevima.

Početak avanture nas zatiče u zatvoru odakle se lepo “kliza” u character editor i onda posle kamenolom kao prva osnovna mapa pokazuje koliko je RE engine sjajan za manje mape i koliko je art direction u ovoj igri problematičan. Nažalost developeri se nisu otrgli od bolesti koju je prethodna Dragons Dogma imala a to je piss and poop filter. Ako biste ikog pitali koja boja dominira u ovoj igri – to je OKER. U bilo kom pravcu da se pogleda sve ima nijansu ove boje i definitivno bi igra imala benefit da je korišćena življa paleta. Ako su želeli da postignu depresivni osećaj u svetu onda su postigli pun efekat jer dok igrate stičete utisak da je sve oko vas beživotno. Postojala je nada da je ovaj trend napušten ali očigledno neki artisti i dalje žive u prvoj polovini 2000-ih. Džaba dobre teksture kada nemate želju da ih pogledate. I pored raspaljenog ray tracinga i dalje je sve nekako jednolično.

Doduše gejmplej i priča su bitni a ovo se može lako rešiti sa jednim modom koji balansira kolor paletu (samo u PC verziji prim. urednika). Najvažnije je to da su klase koje možete birati za vas i vaše pione raznovrsne i lepo balansirane. Imate deset vokacija tj. klasa koje imaju svaka za sebe specifičan stil igranja. Za svakog ponešto i sve je podjednako efikasno od early do late game faze. Na početku su dostupne samo četiri vokacije dok ostale otkrivate tokom kampanje. Ako ste dovoljno posvećeni određeni kvestovi ili NPC-jevi će vas bogato nagraditi. Žongliranje sa sposobnostima je deo tkanja ove igre i to je nešto što se retko viđa. Žongliranje sa klasama vam omogućava da mešate skillove iz srodnih vokacija. Možete napraviti svoj build koji satire protivnike jednim potezom mača ili ćete u njih uterivati strah dok ih vaši pioni resetuju na fabrička podešavanja. Zli overlord se rađa!

Interesantno je da centralni plot line ne visi kao mač iznad glave igrača i sve deluje kao da se uklapa zarad ojačavanja glavnog karaktera za finalni sukob. Ovde igrač nije u službi priče nego je svet u službi igrača sa svojim dešavanjima i sitnim dramama u životima likova koje srećete. Old school pristup kakav se odavno nije dao videti i koji je vrsta koja polako izumire. Postoji tuga donekle što plot nije emotivno jak kao onaj u igrama poput Elden Ringa jer bi zaista bilo epic ali nije se moglo ni očekivati takvo pisanje od ovako manjeg tima iz Capcoma. Zamislite samo kako bi to tek onda izgledalo kada se dobro razrade likovi i kada postoji epic plot line koji vas prodrma iz korena. Manji kvestovi su imali više duše nego centralni što je donekle i draž ove igre i tera vas na istraživanje

Nažalost postoji jedna OGROMNA mrlja na reputaciji ove igre a to je jako ružan potez ubacivanja mikro transakcija nakon lansiranja. Nivo ponude i “OLAKŠICA” je na nivou gluposti iz zadnje Dead or Alive igre. Velika greota koja kvari generalno pozitivan utisak o ovom ostvarenju. Nadamo se da će Capcom da se otarasi ove prakse jer je neprihvatljiva. Istina je da se sve to može steći in game ali da se naplaćuje FAST TRAVEL?????? Preko toga teško ko može preći. O tehničkim problemima i slaboj optimizaciji igre nema reči. Dok se ne reši abnormalno veliki broj NPC-jeva koji naprežu procesor postojaće sitnija štucanja i padovi fps-a. U momentu pisanja ove recenzije na mašini koja je korišćena nije bilo toliko problema, ali pitanje je kako na slabijim sistemima ova igra funkcioniše. RE engine nije poznat po ovakvim glupostima.

Sve ovo može da vas natera da preskočite Dogmu 2 ali nema potrebe. Capcom ide u dobrom pravcu sa ovom igrom… uglavnom. Ako ste voljni da se upustite u epsku avaturu onda slobodno zažmurite na jedno oko i prepustite se čarima ovog sveta. Zmajevi su svuda oko nas.