Pre nedelju dana smo imali prilike da vas ekskluzivno provedemo kroz single player kampanju novog naslova u Call of Duty franšizi. Nekoliko novina  i smelih experimenata su načinili da ta porcija igre bude primetno drugačija od dosadašnjih naslova u franšizi. Uz klasični mod za jednog igrača, single player kampanju karakteriše i coop način igranja sa do četiri osobe. Moguć je dinamički drop-in drop-out u svakoj misiji, tako da nije potrebno da se sakupljate i čekate pre početka misije. Ceo sistem daje tu neophodnu svežinu u jednom Call of Duty serijalu, nešto što je očajnički bilo potrebno. Sve to je nekako promenilo perspektivu kampanje i nekako imalo veći vajb novog multiplayer moda nego kampanje. Pored svega toga, čini nam se da je priča, koja je bila najjača odlika pod serijala Black Ops, nekako ovde zanemarena, ili su jednostavno developeri preterali sa futurističkim okruženjem i priča prosto ne upada u prvi plan. Call of Duty igre su oduvek bile pune obrta, nelogičnih završetaka i wtf momenata, s tim svi ti epiteti čine i ovaj naslov, ali jednostavno, taj princip naracije priče već odavno deluje izlizano, i upravo zbog toga, single player nekako nestaje u senci još jednom sjajnog multiplayer dela ove igre. Kao što smo napomenuli u našem pogledu na beta verziju, multiplayer je uveo neke drastične promene u izvođenju. Advanced Warfare nas je uveo u taj futuristički high tech Call of Duty, a Black Ops 3 je nastavio tim putem. Razlika ipak ima, i ta odluka da se ostane u futurističkom setting-u nije značila da igra mora biti apsolutno ista kao i prethodnik, iako je to nekoliko puta bio slučaj sa nekim uzastopnim naslovima iz ove franšize.

Kako godine prolaze i nove pucačine uzimaju deo svog kolača na multiplayer sceni, CoD razvojni timovi su počeli da prisvajaju neke sada već prihvaćene novine i fore iz ostalih konkurentnih naslova i njih predstavili u svojoj igri. Igračima Call of Duty franšize to može delovati osvežavajuće i skroz novo, dok “svaštojedima” koji vole da se oprobaju i u drugim mp igrama sve to može da da varljiv osećaj plagijata drugih igara. Sve to nije sprečilo Treyarch da ubaci neke fore i novine koje odlikuju naslove kao što su Destiny i Titanfall. Ako ništa drugo, nekolicina tih novina je i više nego dobro implementirana u jedan Call of Duty naslov, za koji nismo mogli ni da predpostavimo da će doživeti ovakav “obrt” u načinu izvođenja njegovog najpopularnijeg moda.

Osnovna mehanika je ostala ista, kao i proteklih XX godina. Što se toga tiče, svi glavaši koji “pažljivo” odlučuju šta će činiti novi Call of Duty naslov, se nekako ne usuđuju da promene mehaniku i neke stvari koje sada već daju “ancient” osećaj u toku igranja. Ta mehanika je upravo mač sa dve oštrice svake Call of Duty igre. Dok okoreli fanovi franšize zadovoljno prihvataju svaki takozvani novi CoD naslov, ostali igrači koji vape za promenama, bivaju razočarani kao svih ovih godina. Call of Duty i dalje ostaje twitch shooter sa užasno niskim time-to-kill momentom, ali sada spakovan na osrednjim i kompleksnijim mapama. Poslednja tri CoD naslova su oblikovali gameplay na osnovu mehanike i mapa. Ghost je imao ogromne mape gde je bio raj za snajpere, dok su AW mape bile podosta vertikalne, verovatno sa razlogom i željom da potajno naviknu igrače na neke novine. Advanced Warfare je ubacio neke novine i time pružio vertikalni  gampelay u jednoj igri gde smo mislili da je to nemoguće uraditi. Black Ops 3 karakteriše nešto slično tome, samo što su se core elementi AW igre za nijansu promenili. Više ne postoji double jump nego boost jump, strafe je zamenio hodanje po zidovima ala Titanfall. Prava novina u franšizi su specijalizacije i njihove super moći. Svaka specijalizacija sadrži dve, i  u partiji morate izabrati samo jednu koju želite da koristite. Svaku specijalizaciju karakteriše drugačiji izgled modela, voice over i ono što je najvažnije, superpowers. U specijalizaciji možete otključati dve moći ali možete koristiti samo jednu u toku trajanja meča. Superpowers je na neki način uveden kao mali rewarding feel koji dobijate ukoliko znate šta vam je raditi u multiplayer-u. Dobra igra uvek puni takozvani superpower koji traje po nekoliko sekundi, sve u zavisnosti od specijalizacije, dok sa druge strane, čak i ako vas uništavaju po mapama, vremenom će vam se napuniti supepower bar gde i vi možete uživati u one kill oružju ili možda nekim defensive moćima, kao što su glitch (Tempest specijalizacija) i ostalo. Ovo je na neki način nadoknađivanje nedostatka noža i one punch melee kill-a. Svaka specijalizacija sa svojim supermoćima pruža drugačije zadovoljstvo, iako je očigledno da su neke specijalizacije overpowered (rocket launcher) ne sumnjamo da će to biti nerfovano u bućnosti. Postoje devet specijalizacija koje možete otvarati poenima koje dobijete za vreme igranja multiplayer-a. Svaka specijalizacija ima po dve supermoći koje prilagođavate vašem načinu igranja. Na početku vam je dostupno samo par specijalizacija, ali posle višečasovnog igranja i uštede poena, možete pronaći specijalizaciju koja odgovara baš vašem stilu igranja.

Mape su doživele još jednu promenu u pravcu dizajna. Optimizovane su za nove mogućnosti svakog igrača, tako da sada nemate suviše vertikalne mape niti mape sa ogromnim otvorenim prostorima. Svaka mapa je išarana zaklonima, mestima u kojima će vam dobri refleksi, ili neke supermoći, pomoći da pobegnete od kiše metaka. Na izlazku igre je dostupno 12 mapa u sada već svima poznatim modovima igranja. Nuketown mapa se vratila (još jednom!) kao bonus mapa za sve one koji su preorder-ovali igru. Na nekim mapama su prisutne reke, bazeni ili bilo koji vid vode, a novina je to što, ukoliko ste kamper, možete lepo zaroniti i sačekati da neko napravi kobnu grešku i probušite ga ispod vode. Naravno svo oružje isto funkcionišu kao i na suvom.

Broj tih oružja je isti kao i u dosadašnjim CoD naslovima. Od pištolja, preko smg-a i pumparica, do rocket launcher-a i heavy machine gun-a, sve će vam biti na raspolaganju u određenom trenutku. Ipak devedeset posto igrača se ne pomera od par “osnovnih” početnih pušaka. Da li zbog balansa ili nedostatka mašte, CoD ponovo ne uspeva da dodeli novim puškama, koje možete otključati tokom igranja, pravu svrhu. Ok su za probati, igrati malo, ali uvek ćete se vratiti na prvi Assault Rifle ili još bolje prvi SMG jer kombinacija rapidne paljbe i mobilnosti  kao i jačine udara metaka su idealni za gameplay kakav je u Black Ops 3 igri. Sa dosta novina, Treyarch je pokušao da se malo odlepi od klasičnog, konzervativnog Call of Duty feeling-a ali nismo sto posto sigurni da im je to pošlo za rukom. Pored svega toga, CoD koreni i sama core mehanika su isuviše jaki da bi uneli bilo kakvu drastičnu promenu u gameplay-u i mehanici. Igrači koji se sporije kreću, čekaju iza uglova, postavljaju svakakve vrste zamki su ponovo više nagrađeni od strane igre nego oni koji su mobilniji i žele da osvajaju mapu. Nekako zbog svega toga, neke od novina su jednostavno bespotrebno “utrošene” u ovaj naslov i ne pronalaze se u načinu igranja koji forsiraju igrači.

Na kraju, ne možemo reći da novine nisu pružile fresh bread starom gameplay-u, ali možda ne u dovoljnoj meri. Call of Duty je i dalje zabavan, straight forward twitch shooter koji možete uključiti na pet ili deset minuta koliko maksimalno traju runde, ispucate se sami ili sa vašim prijateljima i jednostavno pređete na drugi naslov. Iako je razvojni tim pokušao da novinama i svemu ostalom malo više priđe casual igračima, nekako su zatajili u tom pokušaju. Call of Duty Black Ops 3 se nalazi negde u sredini svega toga. Ukoliko želite brzu zabavu ovo je pravi naslov za vas. Ukoliko ipak želite da budete bolji i pobeđujete, biće vam potrebno dosta vremena ako ste novi CoD igrač da prihvatite odavno ustaljena pravila ove pucačine. Kako god uzmete, Black Ops 3 multiplayer će vam pružiti mnogo mnogo sati zabave, ako ništa drugo, onda zbog casual fun faktora koji igra poseduje, a ako imate društvo sa kojim igrate, BO3 postaje još zanimljiviji.

Black Ops 3 je smeli korak unapred redizajniranog multiplayera prošlogodišnje igre. Sa pogleda dizajna i svega šta nudi izgleda kao da su zakoračili jedan korak unazad i krenuli ipak drugim putem. Dok koreni koji su isuviše jaki vuku na sve ono poznato i ustaljeno što nekome smeta, a neko obožava. Nekako nam se čini da ni jedan od tri razvojna tima koji trenutno rade na ovoj franšizi ne sme da uradi jedan radikalni koran napred nego se drže nečega sigurnog. Činjenica da taj hrabri korak u nepoznato može razočarati ili čak okrenuti verne fanove ka drugim igrama je dovoljan razlog da Activision nastavi sa dosadašnjom politikom

Bilo kako bilo, Call of Duty je vrhunska zabava za sve igrače, a i ostaće sve do sledeće godine kada nam Activision dostavlja novu verziju Call of Duty-a. Do tada ćemo sigurno utrošiti desetine ako ne i stotine sati u multiplayer-u koji jednostavno ne možemo mrzeti, a ni tako lako se zaljubiti u njega. Call of Duty ostaje igra koju prosto volite, dok je duboko u sebi prezirete zbog očiglednih stvari od kojih franšiza boluje već nekoliko godina u nazad. Kako nam se čini, tako će i ostati, ako ništa drugo, makar do sledećeg naslova u franšizi, a do tada, pridružite nam se u kampovanju po svim mapama i igranju karata ispod vode.