Anima: Gate of Memories (2016)

Poslednjih meseci imamo navalu japanskih igara. Većina njih nam dolazi, naravno iz Japana. Po kvalitetu su poprilično šarenolike – od igara koje bi bilo okej da probate do onih koji su must play, obavezno štivo za svakog gejmera. Japanski razvojni timovi već godinama u nazad pokušavaju da osvoje zapadnu publiku raznim projektima, ali do sada nismo imali slučaj da zapadni razvojni tim pokušava da osvoji svoju publiku tako što će napraviti igru koja kao uzor uzima sjajne japanske hack&slash igre iz trećeg lica. Anima: Age of Memories je upravo takva igra. Projekat koji je ponikao na Kickstarteru još par godina, koji je Greenlitovan na Steamu (link) je napokon ugledao svetlost dana. Na prvi pogled pretpostavićete da je ovo “just another japanese hack&slash” ali zanimljiva je činjenica da nam igra dolazi iz Španije iz studija Anima Project. O da, a po izvođenju i odlično razrađenoj priči podseća na igre kao što su Nier, Nights of Azure i još neke Gustove ekskluzive.

Vi ste u ulozi poprilično generičkog glavnog lika koga nazivaju The Bearer of Calamities. Člana svete organizacije Nathaniel koja je tu da se bori protiv zla koji pokušava da preovlada planetom. Mnogo vremena je prošlo da bi znali pravo ime The Bearera, ali plavookoga, šriokogrudna devojka sa pozamašnim znjanjem o borbi protiv demona je sasvim okej opis. Naravno i  njen ozloglašeni nadimak svakog demona kao “hunter of nightmares”. Sada dolazimo do nekih sličnostima već kultnih igara. Ona u društvu ima knjigu koju naziva Ergo (Nier/Atelier Sophie anyone), u kojoj je zarobljena duša takozvanog demona Ergo Mundusa, čije je telo u više navrata uništeno. Sada mu knjiga služi kao večno prebivalište, a fizičku formu dobija preko The Bearera kada je to potrebno. Pobunjenici Nathaniel odreda su ukrali svetu knjigu, The Byblos, koja sadrži velike tajne odreda i sveta, i na vama je da ulovite te demone i uništite ih po svaku cenu.

Anima Age of Memories je jedna od onih, specifičnih igara za čiji užitak vam treba pravi prilaz. Nije sada da je nešto posebno specijalna u odnosu na druge igre, ali jednostavno morate razumeti da je ovo projekat omalenog španskog studija, naslov koja pokušava da otme deo kolača popularnim japanskim hack & slash igrama koje kontrolišu tržište. Neće tu biti fensi animacija, predobrih efekata, odlične grafike. Sve je umereno i igra često deluje kao da je pravljena za prošlu generaciju i da je onda urađen upscale za nove konzole. Sa druge strane, to je nekako trend kod japanskih igara, skoro svaka izgleda kao malo bolji port sa PS2 konzole. Dobra stvar u svemu tome je to što se takve igre nikada ne oslanjaju na grafiku.

Mehanika je poprilično kruta. Igra nekako vrišti “ja sam indie naslov” na svakom koraku. Nije prosta do te mere da je one button bashing igra, ali ipak, svaki pokret izgleda drveno od strane glavne heroine. Uporedivši za Nights of Azure koju smo ne tako davno opisali, onda imate osećaj kao da u igri kontrolišete drvenu devojčicu koja ako se malo više mrdne se može prepoloviti. Ipak i pored svega toga, mehanika nam je delovala iole okej, sem kada smo na platforming delove zbog krutih animacija padali sa litica i završavali u rekama, provalijama i tako dalje. Nedostaje ta fleksibilnost gde možete sa jednim dodatnom komandom spasiti vašeg lika. Nekako deluje sve preračunato i prosto nemate tu slobodu kretanja, akcije i borbe kao u modernijim igrama.

Posle prihvatanja svih mana i nekoliko sati u igri, nekako vam uđe pod kožu. Kada se otključa drugi glavni lik, Ergo, koga možete prizivati kada vi poželite i menjati heroje on the fly, borba dobije drugu dimenziju. Kada običan borbeni sistem iskombinujete i sa magijama koje su vam na raspolaganju, dobijate poprilično lepu paletu pokreta i kombinacija koje možete koristiti. Tada igra već počinje da sija i da vas osvaja. Na početku su tu neprijatelji koji ne zahtevaju mnogo umeća, ali kasnije, kako napredujete i sa svakim sledećim odlično dizajniranim bossom sa predobrim pozadinskim pričama, igra vas već tera da razmišljate. Ne samo da kombinujete napade nego i da prilagođavate vaše kretanje dok pronalazite slabe tačke bossova.

Pošto igra nije totalno linearna, svaki nivo možete istraživati do određenog nivoa. Sličan sistem Nier igri. U stvari, mnogo toga podseća na Nier i na još par akcionih JRPGova. Posle mnogo sati provedenih u igri, nekako dobijate taj osećaj da je tim crpio inspiraciju iz mnogih japanskih igara, i na kraju stvorio jedan sasvim solidan, da ne kažemo odličan proizvod. U igri postoji i poprilično razrađen RPG sistem gde možete unapređivati vaše likove, otključavati nove magije i razne borbene poteze. Svakim sledećim Bossom se prebacujete u novu oblast. Iako grafički engine nije ni malo impresivan, art direction je odličan tako da ćete više navrata uhvatiti sebe kako razgledate okolinu i divite se građevinama, objektima i pejzažima.

Igra nudi preko trideset sati kvalitetne zabave, a ukoliko se uzme u obzir da je cena SAMO $20, ovo od “ok možda nekada budem probao” se prebacuje u “must play što pre!!!” naslov. Igru ne krasi grafika AAA naslova, kao ni animacije i glasovna gluma ali kada se sve ostalo stavi na papir, ovo je jedna od onih igara za koju nikada niste čuli, niti bi da nemate nas, a prosto je morate odigrati po svaku cenu. Odlična akcija, prelepo razrađena priča sa odličnim propratnim detaljima i sasvim soldina borba su stvari koje čine jedan AAA naslov, a koji su u ovom slučaju sastavni delovi jedne takozvane indie igre. Ukoliko ste makar mali fan ovakvog tipa igara, ovo morate probati, a posle samo sat dva, igra će vas bukvalno “kupiti” po svakom osnovu.