U žanru vožnji, teško je biti inovativan, maštovit i pružiti igračima neko novo, drugačije iskustvo nego do sada. Kako franšize vožnji, objektivno gledano, stagniraju u proteklih par godina, sa vremena na vreme dobijemo neki eksperiment koji je dobar ili loš, koji nam ostane u sećanju zbog odlične ideje i užasne realizacije, ili možda kao nešto nesvakidašnje i novo i drugačije, zanimljivije od bilo čega do sada. Svi znamo šta se desilo sa Need For Speed serijalom i kako je Forza Horizon lagano preuzela taj tron arkadnih vožnji. Između borbe titana, pre nekoliko godina, Ubisoft je izbacio vožnju sa poprilično zanimljivim konceptom ali sa ne tako dobrom realizacijom.

The Crew (2014) je bio drugačiji, ne obavezno dobar drugačiji ali je uspeo da sakupi publiku oko sebe od izlaska pa do danas. Zanimljiva premisa koja nije toliko loše realizovana, spakovana sa ne tako dobrom mehnikom vožnje i fizikom je definitivno bila ”drugačija” igra, ali se retko kome svidela do te mere da bude obavezno i jedino vozačko štivo na konzolama. Ipak, tim koji iza sebe ima portfolio sjajnih Test Drive igara, uspeo je da nam dostavi nešto šta niko do tada nije – minijaturnu mapu cele Amerike u jednoj igri, sa raznolikim pejzažima, zanimljivim stazama i pružila nam totalnu slobodu. Prvi Crew je zračio mračnom pričom, pored zabave koju je igrač sam kreirao, nije bilo previše ”neozbiljnosti” u priči. Grafika isto nije bila toliko upečatljiva, šta više, bila je baš ispod proseka.

Godinu dana nakon izlaska, Ubisoft je uspeo da napokon uobliči svoju igru u sjajan naslov, skoro totalno promenivši izgled igre, mehaniku i sam osećaj vožnje. Zanimjivo je da je The Crew jedan od prvih Ubisoft eksperimenata sa ”igre kao servis” pristpom, te je ovaj naslov jedan od retkih čiji je install base rastao od dana izlaska pa sve do izlaska drugog dela. Okej, to možemo zahvaliti i tome što je pre nešto više od šest meseci deljen besplatno za PC i Xbox One platforme, ali ponovo, igra u kasnijem životnom veku je bila dosta zanimljivija nego na početku.

Pre nešto više od nedelju dana nam je stigao The Crew 2 i pored imena, nemamo osećaj kao da je ovo čistokrvni nastavak prve igre. Ovo je više, jedan restart franšize sa istim konceptom, drugi pokušaj da se realizuje sjajna ideja. Generalno gledano, The Crew 2 je verovatno sve šta je prvi deo trebao da bude, od realizacije, preko grafike do samog gameplaya i uživanja u ovom naslovu. Razlike su očigledne, a i pravac kojim Ubisoft ide sa svojim ”drugim” delovima franšize. Pored The Crew igre, Watch Dogs je imao istu premisu, ozbiljna i mračna priča, i onda nam je došla dvojka koja je šarena, opuštenija, na kraju krajeva i zanimljivija. Istim pristupom su nastupili i sa The Crew 2. Igra je fokusirana na zabavu, akrobacije, socijalne medije i tako dalje.

Okej naravno, tu je previše cringe likova od koga nam je bilo muka na početku, tako da priču, koja je praktično totalno nezanimljiva, ne vredi ni pominjati. Glavni smisao je da se sve vrti oko vaših fanova. U odnosu na vašu vožnju, pozicioniranjem na trkama i izazovima na ogromnoj mapi koja vam je dostupna od samog početka, vaša slava raste, a tako i otvarate nove turnire, nove tiere automobila, šampionata, vrste vozila. Za razliku od prvog dela, ovde vas igra ne forsira da svuda odete ”peške” ili boje rečeno, da se odvezete kako bi došli do trke. Ovde vam je sve otvoreno preko menija, tako da ukoliko nekoga mrzi da kruži amerikom u potrazi za novim trkama, jednostavno može odraditi preko quick menija, gde vas jednostavnim klikom na trku, igra teleportiuje, bez čekanja i učitavanja do pozicije na kojoj se trka organizuje. Odličan način da se uskrati vreme i pređe na suštinu, ali ovde nije poenta u suštini. Iako su trke zanimljive, uzbudljive, iako postoji određen nivo ruber bandinga, The Crew 2 ipak pruža totalno drugačije uživanje od bilo koje vožnje. To je ta, u nekim igrama ozloglašena, ali ovde definitivno ogroman plus, sloboda kretanja, istržaivanja i uživanja u pejzažima. Tu se The Crew 2 razlikuje od bilo kog drugog driving naslova. Okej naravno, imamo Forza Horizon igre koje su daleko bolje realizovane, ali one nisu ukrašene ogromnim mapama i tolikim nivoom raznolikosti kao The Crew 2. Na kraju krajeva, nemate ni toliko tipova vozila kao u ovom naslovu, što je još jedan dodatni plus o kome ćemo pričati u nastavku teksta.

Generalno gledano The Crew 2 jeste driving game, ali sa totalnim over the top pristupom, gde su stuntovi, akrobacije jako bitne stvari. Već u prvoj, uvodnoj trci ćete videti u kom pravcu se razvija ova igra. Skakanje sa krova na krov nebodera i onda direktno na asfalt, bez oštećenja, samo sa velikom dozom adrenalina i ekstremnih akrobacija. Generalno, ceo gameplay je sveden praktično na to. Da, Ubisoft se definitivno nada da taj Edgy Style i akrobacije će privući mlađu publiku, bolje rečeno, publiku koja je navikla na akrobacije u drugim igrama kao što su GTA V na primer, ali videćemo koliko će im to uspeti. Naravno, The Crew 2 je i dalje coop vožnja u kojoj možete uživati, obarati rekorde i praviti ludorije sa svojim prijateljima. Kada pogledamo ceo prozivod sa malo veće distance, koncept keca i šašave ideje dvojke nekako ne idu zajedno. Kao što smo rekli, The Crew 2 pruža nešto šta druge igre ne.

Ni u jednoj igri ne možete voziti od New Yorka do Las Vegasa i uživati u pejzažima, sa dinamičnim promenom vremena, kiše, snega, sa smenjivanjem dana i noći, sa sasvim solidnim lighting engine-om koji sve to čini još lepšim uživanjem. Ovaj koncept je u neku ruku, opuštajuć, totalno vas tera da se prepustite vožnji po ogromnim autoputevima, ili možda zemljanim putevima ukoliko hvatate ”prečice”, istraživanjem pejzaža i skrivenih putanja, rasterećeni od borbe za prvim drugim ili trećim mestom. To je stvar koja ni jedna vožnja nema, a i ako je možda ima do sada, nije realizovala kao što su to uradili u The Crew 1 i 2. Onda kada to povežete sa over the top akcijom i vožnjom koji imamo osećaj da je, nekako ubačen na silu, nekako te dve stvari ne ide, ali verujemo da se Ubisoft potrudio da ubaci dosta stvari koje bi zadovoljile široki dijapazon igrača.

Ono šta je stvarno za pohvalu, pored te neograničene slobode, naravno, je izbor vozila u igri. Dakle, za razliku od prvog dela koji se fokusirao na četvorotočkaše, ovde možete voziti (kreće pozamašna lista): avione, glisere, brze čamce, monster truck, bagije, super automobile, formule, motore, kroserice, kupee i tako dalje i tako daje. Sve šta je do kraja životnog veka bilo ubačeno u The Crew 1 je odmah dostupno ovde, plus mnogo mnogo više. Zanimljiva je stvar seamless transformisanja između vozila koje posedujete, tako da ukoliko ste na putu i želite da se malo provozate nebom, klikom na RB/R1 i odabirom analogom na avion, transformisaćete se u baš to, avion i moćićete da nastavite svoju avanturu tako. Bez loading screenova, bez odlaska u garažu i bilo čega drugog. Naravno, ukoliko ste iznad vode i želite da se prozoate čamce, istom forom izaberite čamac i on će sa neba pasti u reku koja je ispod vas. Totalno lud koncept koji nekako, savršeno funkcioniše.

Kada sve uzmemo u ozbir, The Crew 2 jeste odlična igra, sa možda previše sadržaja koji je nabacan na sve strane i u kojem se lako izgubite. Dok gledate šta želite sledeće da uradite, lako ćete se odlučiti za krstarenje Amerikom na kraju bez nekog konačnog cilja. Naravno da, tu su stvari kao sakupljanje keša za nove automobile i sve ostalo šta će vas motivisati da igrate više i više, ali ništa toliko da vas motiviše da ostanete uz igru duže od nekoliko nedejla. Tu dolaizmo do tog problema, Games as a Service, koji konceptualno može biti sjajan, ali u realizaciji je malo, backstabbing. Na primer, The Crew 2 ima jednu ogromnu manu, a to je nedostupnost PvP, tj online trka protiv drugih ljudi, na početku. Naravno, na tajmlajnu sadržaja koji nas očekuje nakon release-a stoji da ćemo to moći da igramo u decembru, ali nekako, ključni deo igre fali na početku, eh nekako, neuverljivo. Razumemo odluku iza toga. Daju vremena da svi pređu SP sadržaj, sami ili sa društvom, da sakupe pare i pokupuju sva vozila koje žele da imaju u kolekciji, a verujte izbor je ooogroman, još više jer žele dobra vozila koja će biti konkurentna u multiplayeru. Ipak ne možemo da otresemo osećaj da je koncept iza igre apsolutno savršen ali nekako realizacija… škakljiva? Ne loša ali, kao da su se više fokusirali na taj ogoman svet pre nego na uživanje igrača dok igra ovaj naslov.

Na kraju možemo reći da je The Crew 2 sasvim solidna vožnja, ali u godini kada nam dolazi Forza Horizon 4, pitanje je koliko će preživeti. Ovo je odličan temelj na kome će Ubisoft graditi svoju priču još sigurno mesecima, pa možda i godinama, sve do trećeg dela, a do tada nam ostaje da uživamo u savršenim pejzažima i odličnom cross country vožnjom po celoj Americi.