Skoro kompletnu 2014. smo proveli isčekivajući ovaj naslov, još od UbiSoft E3 konferencije, preko svih odlaganja, beta verzije o kojoj je Toad pisao (sirovo), The Crew nam je stigao na samom kraju godine. Za sve koje nisu ispratili hype, radi se o UbiSoftovom izletu u žanr open world arkadnih vožnji, njihovom pokušaju da odrade next gen remake NFS Undercovera sa ozbiljnijom online podrškom i mapom kompletne Amerike u ulozi otvorenog igrališta. Ideja je bila veoma ambiciozna, ali slično drugim UbiSoft naslovima iz 2014. mnogo toga ostalo je samo na hypeu.

Priča je banalna, preuzimate ulogu Alexa Tylora, odmah na početku su vam ubili brata, smestili vam ubistvo… Izlazite iz zatvora, seksi FBI policajka vam daje zadatak da kao undercover agent uletite u 5-10 gangsterski klub i steknete njihovo poverenje napretkom kroz hijerarhiju svih chaptera, rasutih po gradovima širom Amerike. Cilj je osvetiti bratovo ubistvo i smaknuti korumpiranog FBI agenta koji pomaže gangsterima u automobilima. Ne znam da li igde u svetu postoji banda koja funkcioniše na način predstavljen u igri, a da umesto motocikala vozi tjunirane automobile, ali ok verovaćemo francuzima. The Crew se očajno trudi da bude ozbiljan, ništa što do sada nismo videli u fantastično realističnim pričama u NFS igrama i filmu, koji doduše nisu sebe shvatali ovoliko ozbiljno. Paralelu je najlakše povući sa NFS Undercover iz 2008. godine (oprošteno vam je ako ste ga izbrisali iz sećanja) mada ipak ovde na sreću nema živih glumaca, pa su dramatične scene odrađene kao tipične UbiSoft CGI animacije.

Ono što bi trebalo da bude najvažnije u jednoj vožnji je naravno izbor automobila, a The Crew tu jedva ima prolaznu ocenu sa mizernih pedesetak modela – tu računamo i sve pre-order bonuse i za sada dostupne DLC pakete. Primera radi, Forza Horizon 2 je imao oko 200 modela na launchu… Ipak ono što popravlja stvari u The Crew je raznovrsnost ponuđenih modela, kao i mogućnost da svakom automobilu u igri drastično promenite specifikacije. Promenom klase promenićete i izvođenje, tako da prebacivanjem vozila u street spec dobijate igru sličnu tipičnom street racing NFS naslovu, dok recimo prebacivanje u offroad spec donosi sasvim drugačije iskustvo. Tu su i motocross podešavanja za stunt, kao i stock car podešavanja za precizniju tehničku vožnju. Razlika u upravljanju između varijacija istog modela kroz različite klase je zaista drastična, i to predstavlja jedinu stvarno unikatnu stvar u ovom naslovu kada je samo izvođenje u pitanju.

Napredovanjem kroz trke i misije, dizaćete level kolima u određenom specu i dobijati delove za upgrade koji će se automatski dodavati i dolaziti baš kao naručeni. Utisak je da je sistem napredovanja i dodavanja delova na kola više prilagođen RPG publici nego zaljubljenicima u automobile i simulacije koje ovaj naslov verovatno i neće držati dugo, ako uopšte. Primer da igra može imati veoma arkadno izvođenje, a opet zadovoljiti car freakove, je Forza Horizon 2, gde je unapređivanje vozila mnogo srećnije rešeno. Ipak, lepo je videti kada se auto u garaži prilikom nadogradnje ili promene klase, rastavi u realnom vremenu na delove, pa zatim sastavi ponovo, jer su modeli zaista detaljno odrađeni, ali cela ta predstava je tu samo radi demonstracije grafike i endžina pre svega.

The Crew je rađen ekskluzivno za next gen sisteme i PC, tako da je grafika poprilično dobra, automobili pre svega igledaju odlično, dok okruženje deluje prosečno, ali sa dobrim razlogom, jer za razliku od fiktivnih mapa i gradova blago inspirisanih pravim lokacijama, UbiSoft je rešio da dešavanje “Ekipe” smesti na kompletnu teritoriju Sjedinjenih Američkih Država. Mapa naravno nije realne veličine, daleko je uprošćena, ali ipak predstavlja najveću i najraznovrsniju mapu u igri ovoga tipa do sada. Amerika je podeljena u par regiona, i svi veći gradski centri su tu, kao i autoputevi koji ih spajaju. Mini igre koje igrate dok se vozite sa jedne lokacije na drugu, baš kao i celo iskustvo putovanja su zapravo najzabavnija stvar u igri. Potrebno je više od pola sata da biste došli sa jedne obale na drugu! A ako vas je ikada interesovalo kako prosečni Francuzi zamišljaju Ameriku, kroz ovu igru ćete dobiti slikovit odgovor. Svaki region je prepun stereotipa i obeležja, tako da ćete u svakom trenutku znati otprilike gde se nalazite. Tu je i satelitska mapa koja podseća na Google Earth i predstavlja jedan od retkih wow momenata koje ovaj naslov na prvi pogled pruža. To je upravo i najveći problem The Crew, i generalno mnogih UbiSoft naslova iz skorijeg vremena, jer na papiru i na prvi pogled, sve uvek izgleda sjajno, a u samoj egzekuciji uvek nešto ne štima, i umesto vrhunskog naslova koji čekamo mesecima, dobijamo čist prosek (Watch Dogs) ili glitch festival (AC Unity).

Za početak, protivnički AI je jednostavno kriminalan, normalno je da u igri ovoga tipa ima dosta catchup mehanike i ostalih uobičajenih varanja koje kompjuterski protivnici koriste, ne bi li trke bile što dramatičnije i svaki put nalik scenama iz akcionog filma. Ovde neiskustvo UbiSofta u pravljenju vožnji prosto izbija oči. Primera radi, u misijama gde je potrebno oštetiti protivnika koji beži, za AI će važiti totalno drugačija fizika, hirurški precizno će vas izbegavati i u najnapetijim situacijama dok ćete se vi boriti da ostanete na pravcu. U običnim trkama, ukoliko se slupate ili vas AI slupa što je realniji scenario, reset će vas vratiti na stazu na mesto gde ste ispali, dok za kompjuter naravno to pravilo ne važi, stvaraće se na stazi uvek daleko ispred vas. U najgorem slučaju, protivnici će se i bez problema često teleportovati ispred vas u trenutcima kada igra misli da ne obraćate pažnju. Spomenuti problemi postaju sve češći i intenzivniji kako napredujete kroz igru i kako “težina” protivnika raste.

Online deo je ono što je trebalo da bude glavna stvar ovde, jer je cela igra zamišljena kao online only iskustvo gde ćete uvek tokom igre videti i druge igrače, koji po random sistemu upadaju u vašu sesiju, spremni za razne oblike kooperativnog igranja. U praksi stvari funkcionišu jedva… OK, serveri su makar bili relativno stabilni na launchu, daleko od debakla kakav je Driveclub imao. Ipak, ako su iz nekog razloga serveri down, nećete moći da vozite ni single player misije, a sve zbog tih divnih random ljudi koji se vozikaju sa vama po mapi i u teoriji treba da vam pomažu. U praksi su daleko ćešće razni oblici Internet trolova i maloletni cyber buliji koji će vam samo smetati, totalno ignorisati mehaniku igre i pokušavati samo da se sudare sa vama što više mogu.

Što se tiče takmičarskog multiplayera, postoji pet frakcija kojima se možete pridružiti, svaka ima svoje unikatne misije. Prelaženjem njih i pobedama u online trkama zarađivaćete reputaciju i na taj način povećavati svoju dnevnu zaradu. Ako zvuči kao neki MMORPG, to je sa razlogom. Mnogi sitni problemi postoje kada je u pitanju balansiranje igrača koji će biti dodati u online mečeve, često će među totalne početnike uleteti neko sa maksimalno nabudženim kolima, a kako pobednik uvek ima pravo da bira sledeću trku, stvari vrlo brzo mogu da postanu naporne.

Skoro je tužno videti da jedan ovako ambiciozan poduhvat-prvenac uspe da izgura neke teže stvari, kao što je ogroman detaljan svet, kvalitet i detaljnost modela automobila, a da totalno failuje na nekim bazičnim stvarima. U sadašnjem stanju teško je reći kome je The Crew zapravo namenjen, scena trkačkih igara još uvek nije toliko prezasićena na godinu dana mladoj novoj generaciji konzola, ali već imamo toliko boljih i privlačnijih igara za sve tipove igrača koje bi ovaj naslov imao cilj da privuče. The Crew eventualno može biti interesantan PC publici kojoj Forza Horizon 2 i Driveclub nikada neće biti dostupni, a jedinu alternativu im predstavlja NFS Rivals, što je razlog nešto boljih ocena koju ta verzija dobija.

Ipak u realnosti ako sklonimo gigantski fantastično realizovani svet igre, ostaje nam jedna polu slupana, sasvim prosečna vožnja sa lošim online modom koja će vrtoglavom brzinom prevarantske AI rutine pasti u zaborav. Nadamo se da će UbiSoft, ako se reši da pravi nastavak ili neku drugu vožnju, naučiti na greškama, i sa svojom sledećom trkačkom igrom eventualno pronaći svoje mesto pored drugih velikana ovoga žanra.