Par oblasti u koje se razumem koliko i u anime ako ne i više iako daleko manje pišem o njima jesu video igre, borilačke veštine i filmovi. Njihovi derivati u vidu borilačkih filmova i borilačkih igara su mi jedna od najdražih zanimacija već par decenija. I pored toga, ili možda baš zato, filmske adaptacije borilačkih igara su mi na skali omiljenosti u rangu sa paralelnom kastracijom i vađenjem umnjaka tokom gledanja Grand Televizije. U pitanje li je to zbog visokih očekivanja ili prosto jer su ti filmovi crna rupa sedme umetnosti, ne bih da zalazim. Ono što je očigledno jeste da je svaki iole značajniji serijal borilačkih igara dobio svoju filmsku adaptaciju, ako ne i nekoliko. Ono što filmadžije očigledno ne shvataju je da su fanovi borilačkih igara krajnje zaguljena publika i da filmovi kao takvi oduzimaju ono najbolje borilačkim igrama, a to je aktivno učešće u mlaćenju na ekranu. Kao i u mom prethodnom tekstu, i ovde će biti reči samo o zapadnjačkim igranim filmovima, o animeima sam napisao već dovoljno, a Japanci su planeta za sebe. Serijali će biti predstavljeni po broju ali i uspešnosti ekranizacija, počev od holokausta filmske umetnosti pa nadalje.
Double Dragon
Igra: Uz Final Fight, začetnik žanra “idu i biju”, masivno popularna sa gomilom nastavaka, uključujući i skorašnji Double Dragon Neon. Film: Nedugo posle izuzetnog uspeha Super Mario Bros da svakom poštenom gejmeru izazove srčane smetnje, pojavila se i ova abominacija. Priča je smeštena u post apokaliptičnu Kaliforniju, gde su LA i San Diego spojeni u jedan grad posle užasnog zemljotresa. Braća Bili i Džimi (Skot Vulf i oplodi nas Marče Dakaskose) imaju kod sebe polovinu moćnog kineskog talismana. Drugu polovinu drži milioner Koga Šuko (Robert Patrik, T-1000 iz Terminatora 2) i ne bira sredstva da ga kompletira i otključa nezamislivu, nezemaljsku i dosad uopšte nikad zaista neviđenu moć. Osim činjenice da je snimljen sa budžetom epizode Boljeg života, i da ima veze sa video igrom koliko Hari Poter sa sabranim delima Josipa Broza, Double Dragon je savršenstvo užasavajuće kinematografije. Mislim da je dovoljno reći da je najuspelija scena sadržavala dupe mlade Alise Milano i bratsku tuču oko toga ko će sledeći za njom u ventilacioni otvor. Jedina dobra strana ovog filma je što je po njemu napravljena odlična tuča 1-na-1 istog imena, i njen indi nastavak Rage of the Dragons. Tako je igrom koja je rađena po filmu koji je rađen po igri zatvoren čarobni krug.
The King Of Fighters
Igra: SNK-ovo remek delo, sa nastavcima koji izlaze godišnje već dvadeset godina i kompleksnim sistemom borbe.
Film: U momentu kada sam video najave očekivao sam, verovatno ne i jedini, kinematografski ekvivalent defekacije usijanih kvaka. Ipak, i pored toga, film je uspeo da prebaci sva moja očekivanja i isporuči delo dostojno brisanja dupeta filmskom trakom. Što je verovatno bio i način na koji su ga montirali. Odakle početi? Ulogu čistokrvnog Japanca Kjo Kusanagija dali su rođenom Teksašaninu Šinu Farisu (Never Back Down) koji u sebi ima japanske krvi koliko i Dora Brljača. Mai Širanui, zavodnicu i nindžetu sa ukupno 8% pokrivene kože igrala je Megi Q (Naked Weapon) i iako je dokazana glumica u žanru u ulozi Mai se snašla koliko magare u živom blatu. Razloga za to je nekoliko a najočigledniji je što joj treba još dosta čarapa u brushalteru da bi imalo počela da liči na svog lika iz igre. Jori Jagami je u kasnim tridesetim, ljubavnik je Mai Širanui (Andi Bogard se nije pojavljivao, verovarno jer se ubio) i glumi ga Vil Jun Li (Vei Šen iz igre Sleeping Dogs) Za ulogu negativca Rugala izabran je Rej Park, koji je fenomenalan borac, ali za glavu i po niži od Rugalovih dva i nešto metra. Da ne pominjem da su ga karakterizacijom sveli sa Bajsonovog brutalnijeg rođaka na klovna u hokejaškom dresu. I na kraju, legenda serijala Teri Bogard umesto plavokosog Adonisa sa kačketom ovde izgleda kao lečeni pajdoman na elektrošok terapiji. Svi su dragi. Radnju ne bih ni komentarisao, reći ću samo da je video snimak sa glupostima KoF filma dug deset minuta.
Dead or Alive
Igra: Tecmova tuča koja je prva uvela sisotres kao element gameplay-a i na tome napravila bazu fanova. Elitnih fanova. Iako je mehanika borbe više nego pristojna, ko igra DoA zbog priče i fajta, omašio je planetu. Film: Budući da ga je režirao legendarni Kori Juen (Transporter, Ninja in the Dragon’s Den, svi Džet Lijevi filmovi), film je u trenutku najave obećavao bezumnu akciju i polugole cure koje se mlate na plaži. I to smo i dobili, doduše sa većim akcentom na bezumlju nego na akciji. Zaplet je klasika, ekscentrični milioner Donovan (Erik Roberts) organizuje turnir najboljih boraca na svom ostrvu. Okuplja se uglavnom ženska ekipa i započinje događaj koji bi se najbolje opisao kao Mortal Kombat u organizaciji Playboy magazina. Glavni lik je Kasumi (Devon Aoki, Miho iz Sin City), nindža princeza koja odlazi da pronađe svog izgubljenog brata Hajatea. Za njom se zapućuju kolege nindže Ajane i Hajabuza da bi je vratili u svoj klan. Fajtovi se nižu, učesnici ispadaju, ali glavne tri cure počinju da sumnjaju da ceo taj turnir ima neku ne baš čistu svrhu. Lagao bih kad bih rekao da je film katastrofa. Curice su uglavnom lepe, sa izuzetkom Kasumi koja izgleda kao mongoloid, akcija je na mestu, čak i sasvim dobro koreografisana i režirana (Kori Juen je to ipak). Uključivanje Erika Robertsa u ekipu kao negativca Donovana oborilo je ocenu filma, kao i svakog u kome je glumio posle Pomahnitalog Voza. To što je Denis Rodman odbio da glumi Zaka koji je baziran po njemu više govori u prilog koliki je dotični gospodin pavijan. Svetle strane su angažovanje večito potcenjenog Kejna Kosugija u ulozi Hajabuze i scena fajta Kristi i Helene u bikinijima na kiši koja bi digla patku i mrtvom biskupu. Zanimljivo je da u DoA glume bar dvoje glumaca poreklom sa ovih prostora, Silvio Šimac kao Leon i Holi Valans (rođeno Vukadinović) kao Kristi.
Tekken
Igra: Najbolja tuča. Filmovi: Tekken se oduvek činio kao pogodno tlo za filmove, ali taj utisak je više nego varljiv. Anime iz devedesetih je dobio svoju recenziju u kojoj sam užitak gledanja uporedio sa obrezivanjem zarđalom kašikom. To očigledno nije bilo dovoljno, te je na talasu adaptacija borilačkih igara i Tekken došao na red. Dakle, u postapokaliptičnom svetu koji je strogo podeljen po imovinskom stanju, održava se turnir u gradu zvanom Tekken City (nikad neće biti) u organizaciji Tekken korporacije. Sama sintagma Tekken City je dovoljna da višegodišnji igrač Tekkena isprevrće sve stolove u kući, ali se nije na tome stalo. Glavni lik je Džin Kazama (Jon Foo, Rju iz Street Fighter: Legacy), koji dobija propusnicu za turnir i odlazi tamo da osveti svoju mrtvu majku Džun, koju je ubio odred pod komandom Kazuje Mišime (Jan Antoni Dejl, Scorpion iz MK: Legacy). Elem, turnir se održava, uz gomilu sjajno koreografisanog ali užasno loše režiranog tabanja. Od poznatijih faca u ekipi tu je Keri Tagava (Šang Tsung) kao Heihači, obavezni Latif Krauder kao dežurni kapoerista Edi Gordo, UFC borac Kang Li kao Maršal Lau i već pominjani Geri Danijels kao Brajan Fjuri. Budući da je film snimljen tako fušerski, Namco je zavrnuo rukave i napravio podjednako užasan CGI animirani Tekken: Blood Vengeance. Posle toga, svi su shvatili da je Tekken krajnje loša ideja za snimanje filma i ostavili su franšizu na miru…
Ako vas je ikad interesovalo kakav je film u kome glume Kejn Kosugi i Rade Šerbedžija, Tekken 2: Kazuya’s Revenge vam daje odgovor na to. Očekujem Radeta kao bonus lika u Tekken 7.
Street Fighter
Igra: Najdugovečnija i najpopularnija borilačka serija igara. Filmovi: Prvi Street Fighter film sa briselskim blizancima Žan, Klod, Van i Damom u ulozi Gajla je postavio standarde u svoje vreme. Standarde u oblasti skrnavljenja izvornog materijala, priče, likova i svega ostalog. Možda bi ovaj film i bolje prošao da nije morao da se poredi sa animeom koji je izašao iste godine. Svetla tačka filma je Raul Džulija koji je film snimio za svoju decu i maksimalno se zabavljao žvaćući scenografiju kao napolitanke i glumeći megalomanskog, šekspirijanski teatralnog, u vrbove rašlje dunulog diktatora Majkla Bajsona. Na taj način postao je jedina osoba koja je zapravo uživala u ovom filmu. Bar se tako mislilo do 2012. kad je ŽKVD otkrio da je na snimanju priterao Kajli uz tarabu. Sem Gajla, Bajsona i Kemi (dupe Kajli Minog je izvlačilo njene spotove, ali ovaj film nije moglo), svi ostali likovi su potpuno pogrešno karakterisani. Rju, Ken i Sagat su trgovci oružjem, Čarli i Blanka su isti lik, Dalsim je doktor genetičar, E.Honda i Balrog su tehnička ekipa novinarki po imenu Čan Li. Mada, Čan Li je bajno karakterisana poredeći sa sledećim filmom koji je snimljen na osnovu Street Fighter serije. Kao što mu naslov govori, ovaj film je legendaran. Legendaran u domenu otklona koji jedan film može da napravi u odnosu na igru po kojoj je snimljen. Čan Li je ovde koncertna pijanistkinja u tumačenju Lane Lang iz Smallville-a, čiji je najagresivniji momenat dotad bio pasivno iniciranje snošaja sa Supermenom. Elem, uloga živahne kineskinje kung fu eksperta sa butkama kao dva debla sekvoje data je curici čiji ten Azijati postižu tek kad ih poplava izbaci na obalu Hoanghoa i koja šutira kao da svo vreme pokušava da skine maramicu sa štikle. Nil Mekdonou koji je glumio Bajsona uspeo je da čak i Raul Džujija koji je umirao od rakčine izgleda muževno naspram njega. Zapravo, džak pun labija sa odeljenja za vaginoplastiju deluje muževno naspram irskog kepeca. Dodajmo na to borbe koje je koreografisala nevladina organizacija za borbu protiv nasilja u porodici i dobićemo najgori film po nekoj video igri ikad snimljen. Tako da je najbolja Čan Li i dalje Džeki Čen. Ali, da stvari ne ostanu na tome, pobrinula se ekipa nezavisnih filmadžija na čelu sa glumcima- kaskaderima Džoi Ansahom (Born serijal) i Kristijanom Hauardom (lični dubler Toma Kruza). 2010-te su izbacili kratki film Street Fighter: Legacy, posle kojih im je Capcom dao prava za dalje razvijanje projekta. Tri godine kasnije, snimanje mini serije zvane Assasins’s Fist je završeno i serija je premijeru doživela na Machinima kanalu na Youtube, pobravši trenutne pohvale. Assasin’s Fist prati Alpha igre, odnosno doživljaje Rjua i Kena dok su još bili tinejdžeri koje je Gouken poučavao borilačkoj veštini Antatsuken. Istovremeno, serija je pratila mladog Goukena i njegovog brata Goukija pod okriljem njihovog učitelja Gotetsua. Prvo što se da primetiti je neverovatna posvećenost autora, i njihovo nastojanje da ostanu što verniji izvoru. Drugo je gomila referenci, cameo-a i internih šala koje su pasioniranim pratiocima Street Fighter serije legle kao melem na ranu. Dosad gledano, ova kratka serija je jedna od najvernijih i najboljih adaptacija neke video igre, a kamo li borilačke. Druga sezona je potvrđena, pratiće World Warrior priču, odnosno originalni Street Fighter i njegove nastavke.
Mortal Kombat
Igra: Druga najstarija i najomiljenija borilačka serija na svetu, doduše sa manjom doslednošću kvaliteta od konkurencije. Filmovi: Prvi Mortal Kombat je zapravo prvi uspešan film po nekoj video igri. Pol Anderson (ne mešati ga sa genijalnim režiserom Magnolije i Biće Krvi) je uradio možda i jedinu svoju dobru adaptaciju video igre u životu, pre prešaltavanja na kasapljenje serijala Resident Evil. Kasting za film je legendaran. Posle duge i mučne audicije za glavne glumce hongkonška zvezda Robin Šu (viđen u manjim ulogama u Dead or Alive i Legend of Chun Li) je izabran da bude Liu Kang, iako je isprva odbio ulogu misleći da će biti negativac. Ulogu Džoni Kejdža ponudili su čoveku po kom je lik i baziran, ŽKVD-u, međutim on je tu ulogu odbio zbog rada na remek delu kinematografije zvanom Street Fighter. Uloga je potom dodeljena Brendonu Liju koji je ubrzo posle toga poginuo na snimanju Vrane. Tako je Kejdž dopao u pomalo zabrinute ruke Lindena Ešbija koji se ako ništa dobro potrudio oko treninga za ulogu. Sonju je trebala da glumi Kameron Dijaz, ali je polomila zglob tokom priprema pa je na njeno mesto utrčala buduća gospođa Sampras, Bridžit Vilson. Trevor Godar je toliko oduševio tvorce igre kao Kejno da su retkonovali njegovo poreklo u igri u Australijanca. Jedine uloge koje su prošle bez drame su Rejden i Šang Cung, budući da su Kristofer Lamber i Keri Tagava škljocnuli savršeno u za to predviđena mesta. Lambera će više ljudi pamtiti po Rejdenu nego po Konoru Meklaudu, a Keri Tagava je toliko neodvojiv od Šang Cunga da čak ni uloga Heihači Mišime nije mogla to da promeni. Elem, film je prošao odlično, postao ogroman hit i ostavio poveliki cliffhanger od kraja kao udicu za nastavak.
Najpre, od originalne ekipe ostali su samo Robin Šu kao Liu Kang i Bondova devojka Talisa Soto kao Kitana. Linden Ešbi je odbio Kejdža videvši da ga Šao Kan skrca u prvih pet minuta, Kristofer Lamber je otišao da snima Beovulfa, gospođu Sampras je zamenila pomalo trapava milfara, Džeks je postao nigar iz geta, i da ne nabrajam. Iako je Anihilation imao veći budžet od prvog dela, nešto se u produkciji opasno zajebunilo. Ja lično smatram da je Van Dam došao i ubacio im šrafciger u server, ali moguće i da grešim. Elem, finalni proizvod sam gledao sedam puta za dva dana i u tom trenutku je bio najbolji film ikad napravljen. To samo govori koliko neko sa sedamnaest godina nema pojma o životu. Podnaslov dovoljno lepo opisuje šta su uradili filmu, potpuno, sistematično i temeljno uništavanje. Mortal Kombat se preselio na TV ekrane u seriji Conquest, koja obrađuje prvi turnir i gde je glavni lik bio Kung Lao. Sasvim solidna serija, posebna po pojavi Kristane Loken i po odličnom fajtu Scorpion-a i Sub Zero-a. Kao i Street Fighter, i Mortal Kombat je doživeo renesansu na internetu. U isto vreme kad i SF: Legacy pojavio se i Mortal Kombat: Rebirth, prljavi, hrabri rimejk koji je smestio borce u urbano okruženje, umesto dotadašnjih hramova, zamkova i tamnica. Serija je služila kao prequel prvom Mortal Kombat turniru, objašnjavajući poreklo boraca i njihovu motivaciju. Ipak, uradila je to na način dosad neviđen, budući da je na borce primenjivala logiku našeg sveta. Najbolji primer je epizoda sa Rejdenom u kojoj on pada s nebesa u dvorište ludnice, u kojoj ga drogiraju kao laboratorijskog miša i tuku mu mozak strujom kao Džeku Nikolsonu u Letu iznad kukavičjeg gnezda. Uglavnom, serija je doživela masivnu popularnost i dobila i drugu sezonu. Druga sezona, poput drugog filma, doživela je izmene u ulogama. Opet su zamenjeni Kejdž i Rejden, ubačeni su Liu Kang (Brajan Ti) i Kung Lao (Mark Nesuđeni Oploditelj Mojih Drugarica Iz Gimnazije Dakaskos). Ipak, najveće iznenađenje je bio povratak Kerija Tagave u ulozi Šang Tsunga, ovaj put dovoljno matorog da deluje kao njegov parnjak iz igre. Druga sezona obrađuje početak turnira na Šang Tsungovom ostrvu gde se šačica Zemljinih predstavnika bori za opstanak planete. Da ne bi sve izgledalo prvi film, Liu Kang je predstavljen kao slomljen čovek razbijenih iluzija koga Šang Cung ubeđuje da postane predstavnik Nether Realma. Mala zanimljivost, moj prijatelj i glumac-kaskader Erik Džakobus igra Kurtisa Strajkera.
Neki zaključak za kraj? Prvo, ovi filmovi angažuju jedne te iste glumce. Robin Šu se pojavljuje u čak tri različite franšize (MK, SF, DoA), a većina glumaca regularno glumi u dve. Drugo, nezavisni projekti entuzijasta mnogo bolje prolaze kod publike jer o njima ne odlučuju producenti koji misle da je džojstik nešto za šta se ide u tajlandsku javnu kuću, već fanovi koji igru poznaju u dušu. Ostaje nam da sačekamo da neki nezavisni filmadžija snimi dostojnu adaptaciju Tekkena i da se nadamo da će ubuduće ovu specifičnu nišu borilačkih filmova praviti neko kome nisu samo pare na pameti.
No Comment