Anime – Gin No Saji / Silver Spoon (2013)

Život na selu, kao što autor ovog teksta može da vam potvrdi, ima svojih dobrih i loših strana. Za svaki preukusan obrok, čist vazduh i miran san ide jedno kopanje po žegi, letnji dan u senu i čišćenje životinjskih go’ana. Karmički balans, šta li je. Elem, od svih anime ostvarenja koje sam pogledao (čitaj, sve što valja) jedva da postoji ijedno koje se direktno bavilo sjajem i bedom ruralnog života. Isao Takahatin Only Yesterday se toj temi podosta približio, iako je u osnovi intimna, lična drama. Tek 2013. godine pojavila se serija s kojom i mi ljoberi možemo da se identifikujemo.

Glavni lik je Jugo Hačiken, maturant osnovne škole u Saporou sa genijalnim planom za akademsku dominaciju u srednjoj školi a koja bi mu obezbedila udobnije visoko školovanje. Naime, umesto da rodi mečku mučeći se u nekoj prestižnoj srednjoj školi, Hačiken se upisuje u ruralnu obrazovnu ustanovu za poljoprivredne tehničare po imenu Oezo Akademija. Njegova računica je da će među tom gomilom zatucane seoske dece s lakoćom postati najbolji učenik u generaciji. Ali, ono na šta Hačiken nije računao jeste da je centralni fokus škole na poljoprivredno-stočarskim aktivnostima, sa čime on ima iskustava koliko Era Ojdanić sa letom u kosmos. Tako počinje jedna jako interesantna i naporna školska godina tokom koje će naš junak naučiti mnogo toga o poljoprivredi, upoznati jedan novi način života, ljude u njemu i promeniti se u bolju osobu, sve u skladu sa zahtevima novog okruženja.

Interesantna stvar je da je autorka serije, Hiromu Arakava, publici najpoznatija po ogromnom hitu Full Metal Alchemist, što je otprilike najrazličitije moguće delo u okviru ove grane umetnosti. Aluzije na FMA mogu se videti u dizajnu pojedinih sporednih likova (nastavnik fizičkog Aleks Luis Armstrong, recimo) Gin no Saji je dobrim delom inspirisan njenim detinjstvom na mlečnoj farmi u Hokaidu i dodaje neke neočekivane elemente ustaljenim normama srednjoškolskog žanra. Voleo bih da neko proba da se seti u kojoj još srednjoškolskoj seriji glavnom liku daju da odseče kokoški glavu satarom u prvoj epizodi.

Siguran sam da je mnogo vas propustilo da pogleda Gin no Saji misleći da anime o gomili seoske dece koja rade seoske poslove nije nešto što bi moglo da na ikoji način bude zanimljivo. I tu ste se prevarili. Mada na prvi pogled deluje kao klasična priča o gradskom detetu koje dolazi na farmu i svakim svojim korakom pravi više štete od nosoroga u staklarskoj radnji, Gin no Saji uspeva da izbalansira komediju situacije, toplu, ljudsku dramu i obrazovanje gledalaca. Umnogome pomaže i plejada odličnih i raznovrsnih sporednih likova, kako učenika tako i nastavnika, koji svojim kontaktima sa Hačikenom doprinose razbijanju njegovih stereotipa o glupim sirovinama seljačkim. Takođe, na jako prijemčiv način prikazuje se moralna dilema o držanju životinja, njihovoj ishrani i ubijanju sa tačke gledišta nekog ko je dotad životinje sretao samo kao kućne ljubimce.

Obe naseljem polarizovane grupe gledalaca mogu da se pronađu u ovoj seriji. Urbani gledaoci će zajedno sa Hačikenom saznati brdo stvari o seoskom životu i njegovim plusevima i minusima, a ljaksofoni poput mene će saosećati sa sporednim likovima i njihovim mukama u održavanju domaćinstva. Gin no Saji je prava definicija uspavanog hita, odličan anime koji se pojavio niodakle i osvojio gledaoce i uz koji može da se podjednako dobro zabavi, zamisli i nauči nešto novo.

Jugo Hačiken

Hačiken seriju počinje kao antisocijalan dečak bez drugova i ikakve ideje šta će da radi sa sobom. Živi u senci svog apsolutističkog oca i starijeg brata koji je upisao najprestižniji univerzitet u Japanu. Dolazak u Oezo Akademiju je bio vid bekstva od pritisaka porodice i školskog života. Počevši da se polako navikava na život i rad u Akademiji, Hačiken postaje sve popularniji i počinje da se otvara prema svetu. Njegove već izuzetne akademske i organizacione sposobnosti bivaju pojačane i osnovama održavanja stočnog fonda, od uzgoja hrane za stoku do njihovog klanja i prerade.

Takođe je postao član konjičkog kluba, u želji da se približi svojoj simpatiji Aki Mikage, ali njegove romantične pokušaje osujećuju neverovatne stvari poput mrtvog medveda na putu.

Aki Mikage

Mikage nije akademski tip kao Jugo, šta više klasični predmeti joj dosta loše idu, ali je veoma stručna i zainteresovana za sve što ima veze sa konjima. Strašno je iskrena ali pomalo zanesena pa ne primećuje da se momci polomiše oko nje. Pošto je jedino dete, njeni roditelji je pripremaju da dovede dobrog đuvegiju u kuću i nasledi porodičnu farmu. Njena želja je ipak da se bavi konjičkim sportom, iako za to treba da završi i fakultet u okviru Oezo Akademije, što s obzirom na njene ocene nije mnogo verovatno.

 Ičiro Komaba

Jedan od boljih Hačikenovih drugova, takođe sused i drug iz detinjstva Aki Mikage, zbog čega u početku ima pik na Hačikena. Takođe, vešt bejzbol igrač. Po očevoj smrti, preuzima održavanje male mlečne farme u svoje ruke, uz pomoć majke i dve mlađe sestre bliznakinje. Ambicija mu je da postane profesionalni bejzbol igrač i da zarađenim novcem pomogne svojoj porodičnoj farmi.

 Šinosuke Aikava

Šinosuke je jedan od prvih učenika koji se sprijateljio sa Hačikenom. Član je po zlu čuvenog Holštajn kluba (Cowtaku club). Ovaj mirni i učtivi momak ima želju da postane veterinar, ali ga dve stvari sprečavaju u tome. Prva je strah od prolivene krvi, od koje pada u nesvest, a druga moralna dilema oko eutanazije životinja.

 Tamako Imada

Bogata i bucmasta naslednica ogromne industrijske farme. Ponaša se i zvuči krajnje dostojanstveno pa dečaci komentarišu da se ispod svih tih šlaufa krije prava lepotica. Pored toga, opsednuta je novcem i cilj joj je da preuzme porodični posao i još više ga proširi.

Keiđi Tokiva

Još jedan Hačikenov prijatelj koji ima neverovatnu sposobnost upadanja u nevolje, pre svega zahvaljujući svojoj ishitrenosti u donošenju zaključaka, a potom i ne baš velikoj pronicljivosti. Njegovi roditelji drže farmu kokošaka i on je taj koji je naučio Hačikena odakle jaja zapravo izlaze.

Taro Bepu

Treći Hačikenov cimer je uobičajena dobroćudna momčina. Često mu se desi da potura leđa za drugove i radi umesto njih dosadne poslove poput dežurstava i čišćenja perimetra. U odeljenju je za procesuiranje hrane jer želi da nauči da sprema vrhunske obroke.

Majumi Jošino

Simpatična curica koja je u odeljenju mlečne prerade jer želi da napravi fabriku za proizvodnju vrhunskog sira. Za Hačikena je vezuje angažovanje na njegovom projektu za pečenje domaće pizze, ali i jedan nezgodan trač, zaslugom ishitrenog zaključka Keiđi Tokive.

Ostali

Šiničiro Inada je učenik treće godine i stariji brat Tamako Inade. Služi kao dežurni savetnik i lepotan. Hačiken ga zove Dimljena Kokoš jer je Šiničiro bio taj koji ga izložio prvom činu nasilja po dolasku u Oezo Akademiju.

Šingo Hačiken je Jugov stariji brat. Iako je upisao najprestižniji univerzitet u državi, on ga ubrzo napušta shvativši da je to bila želja njegovog oca. Trenutno lutara Japanom na motociklu u svom poduhvatu da postane vrhunski kuvar, što i nije tako lako, jer iako ima odličan ukus kulinarske veštine su mu u najmanju ruku diskutabilne.

Nastavnik Nišiđima je zadužen za konjički klub, u kom je Mikage. Zbog svog izgleda statue u hramu i umirujućeg glasa, zovu ga i Buda Nišiđima. Ali kao što narod kaže “ispod mire sto đavola vire”.

Nastavnica Fuđi se pojavljuje u drugoj polovini prve sezone i privlači dosta pažnje na sebe. Kako i ne bi kad je u pitanju moderna Amazonka sa licem supermodela. Ova stroga i otresita žena je zadužena za krmad, te joj se Hačiken sve češće obraća u vezi sa uzgojem svog praseta.

Direktor Oezo Akademije je simpatična figura posmatrača, čovečuljak koga zaklanja govornica pa niko ne zna kako zapravo izgleda. Par puta se pojavljuje pred Hačikenom na najneočekivanijim mestima i daje mu jako mudre i korisne savete.