Rage of Bahamut Genesis (2)Kazaćemo odmah da je serija zasnovana na veoma prostoj igri za mobilne telefone (i to card battle RPG a još free-to-play… ili pay-to-win?) koja je izgleda donela brdo love ne samo u domaćem Japanu nego i preko bare. Adaptacija igara nema baš slavnu istoriju u smislu kvaliteta, kako u Holivudu (kukulele) tako i u anime svetu, čast izuzecima. Rage of Bahamut: Genesis izbegava ovu “formulu” oslanjajući se na igru samo koliko mora (što je i neophodno budući da igra gotovo ne poseduje priču) i gledano samostalno, izuzetno je ambiciozan projekat od režisera Keičira Satoa (Tiger & Bunny) i studija MAPPA (Kids on the Slope, Terror in Resonance).

Neće vam pomoći vatrogasci.
Neće vam pomoći vatrogasci.

Golema, ali golema aždaja Bahamut je pre ohoho vekova zamalo temeljno urnisala čitav svet pa su bogovi i demoni u udruženom poduhvatu uspeli da je obuzdaju (jedva) i stave pod ključ. Da bi se obe strane što bolje osigurale, takav specijalni ključ je podeljen i pogađate, delovi su dati učesnicima na čuvanje. Kako svemu dođe kraj, jednog sasvim običnog dana (kao što se to inače dešava) u ovoj zemlji mađija i sto kojekakvih čuda pride, polovina ključa biva sveže ukradena od bogova a lopov, misteriozna devojka demonskih kvaliteta, u Terminator-style pojavi započinje pohod ka izvesnom mestu zvanom Helhejm što jednostavno mora da ima neke veze sa onom drugom polovinom ključa, shvatala to naša đavolica ili ne. Tandem profi lovaca na ucenjene glave spletom okolnosti se “ugrađuje” u priču i šou može da krene.

Na prvu ruku se vidi da Rage of Bahamut: Genesis odskače od očekivanog art stila ubedljive većine današnje anime ponude. Dizajn likova, sveta, “rad” kamere, koreografija borbi, pregršt akcije nalik na holivudske blokbastere, u svemu se ogleda uticaj zapada. Ovde je to nesumnjivo mnogo dobra stvar. U jednom fantazijskom, srednjevekovnom, evropski inspirisanom okruženju definitivno bez spoljašnjih odlika istočnjačke kulture, nije uvek potrebno da likovi odjednom imaju japanske manire uz dodatak anime stereotipova. Rage of Bahamut nije apsolutno pošteđen ove pojave ali je svakako svedena na minimum.

Rage of Bahamut Genesis (4)Bez namere za nekim dubokoumnim zapletom, serija zaista obiluje akcijom koja se retko usporava sve negde do polovine kada epizodni karakter avantura glavne družine ipak ustupa mesto pojačanoj ekspoziciji. Međutim “primirje” ne traje dugo i serija se završava u sličnom tempu sa početka a bitna razlika je da su ulozi znatno povećani u finalnim bitkama i da je ton vidno ozbiljniji u odnosu na start i hrpu uspešno realizovanih komičnih trenutaka. Zapravo cela serija ne bi loše prošla u jednom cugu kao malo predugačak film od četiri sata.

Rage of Bahamut Genesis (16)Od likova koji nose seriju na prvom mestu ubedljivo je Favaro, sin vođe bandita u potrazi za lagodnim životom; ako ne dok se kolje sa različitim sortama čudovišta, onda bar dok teško zarađenu kintu troši u jelu, piću i ženama usput naravno preuveličavajući svoje poduhvate. Veoma inteligentna osoba i razume se vešt borac.

Favaro is da man
Favaro is da man

Favaro je duša od čoveka što će isplivati na površinu malo kasnije. Ako izgleda izrazito sebičan i kanda kvaran, ne dajte se prevariti, lik je lafčina.

Rage of Bahamut Genesis (5)Kaizar je potomak nekada uticajne plemićke porodice, primoran da se kao Favaro prihvati posla lovca na ucenjene glave pri tom smatrajući da je upravo Favaro dobrim delom kriv za propast njegove familije. Cilj mu je da povrati izgubljenu porodičnu čast i osveti se jelte, Favaru.

Puknut u facu kao moron što i zaslužuje.
Puknut u facu kao moron što i zaslužuje.

Viteško ponašanje dovedeno do ekstrema sprečava ga da sagleda širu sliku i možda drugačiju istinu od one koju zamišlja. Zbog ovoga u dosta navrata ispada priglup i izvor je pristojnog broja komičnih scena.

Rage of Bahamut Genesis (8)Amira je ona đavolica što je zdipila pola ključa od bogova sa mogućnošću voljne transformacije iz ljudske u demonsku formu sa izuzetnom fizičkom snagom. Kako je bukvalno kao prolaznik čula Favarovo hvalisanje o (nepostojećem) boravku u Helhejmu, eto idealnog vodiča.

GODDAMMIT GIRL
GODDAMMIT GIRL

Njena misterioznost (nažalost) brzo pada u vodu kada se otkrije nezrelost i detinjasta priroda (postoji razlog)… To ne menja činjenicu da je jako, jako opasan stvor u borbi i da mnogi demoni nekoliko puta veći od nje nemaju šanse a kamoli obični ljudi.

Rage of Bahamut Genesis (32)Rita predstavlja zanimljiv dodatak – isprva samo kao epizodni lik, ekspresno postaje nezamenjiv član postave. Fantastična pomoć za vađenje iz govnjivih situacija. U pravom trenutku uteruje malo preko potrebnog osvešćivanja Kajzaru. Najzrelija je od svih. Najstarija. Najpametnija. Izgleda kao da ide u osnovnu školu. Jebi ga. Ima i tome razlog.
Toliko o čudnoj družini.

Malo random demona sporednog značaja uz kul dizajn.
Malo random demona sporednog značaja uz kul dizajn.
Još jedan random demon. Bez posebnog razloga. Except the hotness. More than enough.
Još jedan random demon. Bez posebnog razloga. Except the hotness. More than enough.

Animacija ostaje na zavidnom nivou, nema mnogo traljavo nacrtanih delova, CGI tehnika je prvenstveno u upotrebi za kolosalna bića i objekte u akcionim scenama mada je prisutna i kod daleko manjih predmeta (npr. prevoz pijanog boga Bahusa) ali je generalno fino uklopljeno. U svakom slučaju iznenađujuće dobar budžet je serija imala. Epska muzika (Jošihiro Ike) korektno prati haos na ekranu i doprinosi opštem paketu. Uvodna numera je rok tipa (doduše sa primesama engrisha) uz sjajnu video montažu pa i to valja pomenuti jer iskače iz anime šablona j-pop pesmica sa ženskim vokalima koje sve zvuče tako jednolično da je to za povešati.

Bahamut seksi verzija Jovanke Orleanke. She survives, rejoice.
Bahamut seksi verzija Jovanke Orleanke. She survives, rejoice.

S druge strane, oseća se nedostatak vremena: imamo čitav jedan svet prepun fenomenalnih, detaljnih lokacija kao iz nekog punokrvnog RPG-a i dvanaest epizoda gde prosto nije dovoljno da se potencijal takvog okruženja iskoristi potpunije. Isto se može reći i za pojedine likove koji nisu glavni ali nisu baš ni sporedni po značaju, nije u dovoljnoj meri objašnjena njihova motivacija pa s tim u vezi i njihova prošlost.

Fuck yeah, evo nam ga transport za final showdown. Ne zajebavam se.
Fuck yeah, evo nam ga transport za final showdown. Ne zajebavam se.

Teško da se bilo šta očekivalo od serije koja je u osnovi verovatno planirana kao reklama za igru, svakako mnogo dobra reklama… a na kraju je postala vrlo prijatno iznenađenje. Stiče se utisak da Shingeki no Bahamut igra ne zaslužuje ovakav marketing jer anime izvedba svojim nesumnjivim kvalitetom predstavlja svet za sebe i izuzetno respektabilnu osnovu za nastavak dogodovština sa mnoštvom mogućnosti ako se jednog dana pojavi nova sezona.

Rage of Bahamut Genesis (1)