SEGA Saturn (1995)

Planetarni uspeh Mega Drive 2 konzole potpuno je uverio Segu da treba da nastavi sa njihovim izdavanjem i u budućnosti. Sistem sledeće generacije bio je zamišljen izuzetno ambiciozno, o čemu najbolje govori podatak da je kompanija prerano napustila sve druge projekte, da bi se koncentrisala na njegovu izradu.

Sega je kao i njeni konkurenti počela da razmišlja o novoj konzoli još početkom devedesetih, a prve specifikacije sistema sastavljene su u drugoj polovini 1992. godine. U to vreme, radilo se na GigaDrive projektu (jasno je odakle ovakav naziv) koji je trebao da uđe u istoriju kao prva samostalna konzola sa CD-om kao medijumom (Sega Mega CD i i PC Engine CD su ipak bili samo nadogradnje). Plan je bio da se nadmaši 3DO, tada jedina 32-bitna konzola u planu, a postoje i podaci o nekoliko prototipova sistema različitog dizajna nastalih 1993, u vreme kada GigaDrive postaje Saturn. Naravno, ti rani koncepti nisu bili toliko snažni kao konačna varijanta Saturna koja se našla u prodaji, ali se zna da su verovatno bili bazirani na System 32 (Outrunners, Spiderman, Rad Mobile) automatu, zasnovanom na 32-bitnom NEC-ovom V60 procesoru na 16mhz.

Međutim, posle prvog predstavljanja PlayStationa krajem 1993, postalo je jasno da to nije ni približno dovoljno da se ugrozi Sonyjeva konzola, pa je proces izrade krenuo ispočetka. Za nekoliko meseci, američka i japanska divizija Sege napravile su sopstvene prototipove koji su bili drastično različiti. Prvi je bio daleko jednostavniji i baziran na jednom procesorskom čipu Silicon Graphicsa, dok je drugi koristio dva Hitachijeva CPU-a. Odbacivanje američkog predloga vrlo brzo se ispostavilo kao velika greška, jer je Saturnova hardverska arhitektura bila isuviše komplikovana, što je pravilo velike probleme prilikom razvoja softvera za njega. Iz tog razloga, veliki deo igara koristi samo jedan glavni procesor, što je veoma negativno uticalo na njihove vizuelne kvalitete.

Međutim, za 2D igre Saturn je bio neosporno bolja platforma od PlayStationa. Portovi hitova sa automata kao što su Mortal Kombat II, The King of Fighters serijal ili gomila Capcomovih CPS-2 naslova, bili su gotovo uvek bolji od istih za PlayStation, na kojeg ponekad nisu ni stizali. Vlasnici kertridža sa memorijskim proširenjem od jednog ili četiri megabajta imali su i dodatne pogodnosti, poput bržeg učitavanja i većeg broja boja i detalja na ekranu, čime su igre praktično postajale arcade perfect. Naravno, Saturn je kao jedini medijum za skladištenje podataka koristio dvobrzinski CD uređaj, neznatno boljih karakteristika od onog koji se ugrađivao u PlayStation.

Već 22. novembra 1994, svega godinu dana nakon prve najave, Sega objavljuje Saturn, i prodaje ga u fenomenalnih 170,000 primeraka samo u prvom danu, bez obzira na rekordnu visoku cenu od 490$! Do kraja te godine, distributerima u Japanu je isporučeno pola miliona konzola, što je bilo čak za 60% više u odnosu na PlayStation, koji se pojavio svega deset dana kasnije. 9. maja 1995. Saturn je predstavljen u SAD-u, 6 meseci ranije nego što je prvo bilo najavljeno. Želja da se preduhitri Sony nije dala rezultate, jer je broj prodatih sistema bio prilično mali zbog nepristupačne cene (400$) i vrlo oskudne ponude kvalitetnog softvera. Problem je predstavljala i činjenica da Sega nije dozvoljavala slobodnu prodaju konzola, već ih je distribuirala samo određenim prodavnicama. Naravno, rezultat ovakve politike je bio tragičan. U toku prve dve godine, konzole su doduše bile koliko-toliko ravnopravne, o čemu najbolje svedoči dobra softverska podrška za Saturn na kome su izašli prvi deo Tomb Raidera, Resident Evil, Duke Nukem 3D i brojne igre iz EA Sportsovih serijala. U tom periodu, Sega je objavila i odlični Virtua Fighter 2, prodat u 1,7 miliona primeraka, što ga čini najuspešnijom igrom za Saturn.

Pred E3 sajam 1996, Sega je učinila mnogo toga pozitivnog da preotme titulu najpopularnije konzole od PlayStationa. Sega Graphics Library 2.0 je olakšao kreiranje igara razvojnim timovima ali i omogućio bolje korišćenja samog hardvera, a najavljene su i jake ekskluzive – Daytona USA, Marvel Super Heroes, odnosno NiGHTS: Into Dreams i Sonic Xtreme, u koje su se polagale najveće nade. Načinjeni su i pionirski koraci ka online gamingu, time što je predstavljena Internet podrška putem adaptera, a cena sistema je prinudno snižena na 200$, kao iznuđena reakcija na isti potez Sonyja.

Međutim, to nije mnogo promenilo situaciju. PlayStation je većinu vremena uspevao da bude jeftiniji, igre za njega bile su tehnički bolje (iako hardver nije bio jači) a izbor softvera daleko sadržajniji. Uz to, sistem je vrlo agresivno reklamiran, jer je Sony imao vrlo duboke džepove. Tako je do kraja 1996. Sega uspela da proda 3,6 miliona konzola, dok je glavni rival već prešao cifru od 11! Sve to je rezultalo time da se tokom poslednjih godina života sistema, Saturn prodaje 3 puta slabije od PlayStationa.

Ono što je posebno interesantno jeste da je Saturn bio prilično popularan u Japanu, i da je u ovoj zemlji prodat u značajnih 5 miliona primeraka, što je više nego u svim ostalim delovima sveta zajedno (ukupan tiraž iznosi oko 9,5 miliona).

U SAD-u i Evropi međutim, oduvek je stojao prilično slabo, tako da je na ovim tržištima i opstao znatno kraće. Praktično poslednja godina života Saturna bila je 1998. Na E3 sajmu te godine Sega je objavila da radi na novoj konzoli čije je radni naziv bio Katana, a koji je kasnije promenjen u Dreamcast. Istovremeno, predstavljene su i poslednje 3 first party igre za Saturn na američkom tržištu, i to odlični House of the Dead, Shining Force 3 i Burning Rangers. Zvanično poslednji naslov objavljen za severnoameričko tržište bio je Magic Knight Rayearth, a u Evropi survival horror Deep Fear. Konzola je poživela još neko vreme u Japanu, gde su još izašli Dracula X, port Castlevania Symphony of the Night sa PlayStationa i nezaboravni Radiant Silvergun, kojeg mnogi smatraju za najbolju pucačinu svih vremena. Poslednja igra za sistem objavljena je krajem 2000. godine.

Kada se Saturn analizira sa današnjeg stanovišta, možemo da zaključimo da je on zbog brojnih neshvatljivih odluka Sege uspeo da ostvari samo delić od onoga što se očekivalo. Bez obzira na to, za njega je objavljeno na desetine kvalitetnih igara, od kojih su mnoge ekskluzivne za sistem ili su bolje od varijanti za druge konzole.

Sega Saturn kod nas
Bez obzira što je u pitanju bio sistem koji je dolazio na CD-ovima čija piraterija nije bila komplikovana, Saturn se nikada nije zvanično prodavao u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Osnovni razlog je sigurno to što su 32-bitne konzole dosta kasno stigle do nas, i što svoju ekspanziju doživljavaju tek 1997, u vreme kada se već iskristalisalo tržište na kome je suvereno vladao PlayStation.

Deo neobjavljenih igara za Sega Saturn
– Resident Evil 2
– Virtua Fighter 3
– Legacy of Kain: Blood Omen
– Diablo
– Fade to Black
– Fighting Force
– Grand Theft Auto
– Shenmue
– Sonic Adventure
– Sonic Xtreme
– Sonic the Fighters
– Tomb Raider II

Sega Titan
Uverena u snagu Saturn hardvera, Sega je odlučila da ga iskoristi i za novu generaciju automata, poznatu kao Titan (nazvan po jednom od Saturnovih meseca) ili STV. Na ovom sistemu se pojavio ogroman broj igara od kojih su mnoge portovane na Saturn, doduše često uz određene kompromise, jer je arkadni sistem često koristio više sistemske memorije ili čak umrežavao više mašina.

SegaSoft
S obzirom na sve problem sa Saturnom i veliku ekspanziju PC gaminga nakon izlaska Windowsa 95, Sega je odlučila da osnuje SegaSoft, ogranak kompanije koji se bavio isključivo kreiranjem i distribucijom single i multiplayer igara za PC, među kojima su bile i Baldur’s Gate, Descent, Diablo, Duke Nukem 3D, Quake, Quake II, Red Alert, Unreal Tournament, ali interesantno, ne i portovi Saturn igara, koje je objavljivala sama Sega.

Shenmue za Saturn
1994. godine Yu Suzuki i njegova ekipa počeli su rad na igri Shenmue, uporedo sa predstavljanjem Saturna. Detaljnost tekstura i broj poligona je bio prilično veliki i po nekim navodima, najlakše se može uporediti sa sjajnim Panzer Dragoon Saga. Zahvaljujući 4MB expansion kertridžu, bilo je moguće dodavanje još nekih detalja, kao što je mimika lica npr. Glavni razlog zašto se Shenmue nije pojavio na Saturnu tiče se njegove obimnosti, koja je zahtevala višegodišnji rad. Kada se izrada igre primakla kraju, za Saturn je već bilo kasno. Zbog toga, igra je konvertovana na Dreamcast za koji je i objavljena 1999. Interesantno je da je vrlo sličnu sudbinu imao i Virtua Fighter 3, koji je bio u završnoj fazi izrade.

General info
Proizvođač: Sega
Generacija:

Vreme izlaska:
Japan – 22. novembar, 1994.
US – 11. maj, 1995.
EU – 8. jul, 1995.

Broj prodatih sistema: 9.5 miliona
Media: CD-Rom, CD+G
CPU: 2 x Hitachi SH-2 32-bit RISC (28.6 MHz)
Grafika: VDP1 & VDP2
Storage capacity: Internalni ram i kertridzi
Ulazi: 2 ulaza za gamepade
Online servisi: Sega NetLink, SegaNet
Najprodavanija igra: Virtua Fighter 2 (1.7 miliona u Japanu)

 Neke od najboljih igara za Saturn
– Sonic Jam
– Panzer Dragoon Saga
– Panzer Dragoon Zwei
– NIGHTS Into Dreams
– Radiant Silvergun
– Virtua Fighter 2
– Shining Force III
– Guardian Heroes
– Sega Rally Championship
– Dragon Force