Spec Ops serijal je započet davne 1998. kada je u aprilu te godine američki Zombie Studios objavio igru Spec Ops: Rangers Lead the Way za PC platformu. Igra je doživela relativno dobar uspeh što je kreatorima dalo krila da krenu u hiperprodukciju Spec Ops naslova za sve platforme koje su u to vreme bile dostupne. U periodu od 1998. do 2002. je objavljeno čak devet igara što je neminovno dovelo do progresivnog opadanja kvaliteta serijala i komercijalnog neuspeha. Sudbina Spec Ops-a je prešla u ruke izdavača Take Two koji je otkupio licencu, ali godinama nije činio konkretnije korake u pravcu oživljavanja franšize. Stvari su se promenile kada je 2009. godine posao dodeljen Yager Development-u, mladom multinacionalnom studiju sa sedištem u Berlinu. Momci i devojke iz Yager-a su dobili odrešene ruke da slobodno dizajniraju igru za PC, PS3 i Xbox 360 sa samo jednim zahtevom – da to bude vojni shooter sa izrazito mračnom i ozbiljnom pričom. Studio je prionuo na posao i 2012. je The Line ugledao svetlost dana.

Ta svetlost dana se susrela sa najdubljom tamom ljudskog uma koja dominira kroz ceo tok ove igre. Kada se sagleda današnja svakodnevnica prošarana neprestanim izveštajima iz ratom zahvaćenih područja koja neretko podseća na najmračnije periode srednjeg veka, čovek ne može a da se ne zapita o prirodi postanka svih tih horora koje ratovi sa sobom donose. Mnoga dela savremene umetnosti su se bavila tematikom prirode rata, ali u svetu igara je malo bilo onih koji su imali snage i hrabrosti da na ozbiljan i dostojan način obrade ovu temu. Temu koja čini srce ove igre. Po rečima razvojnog tima, glavna inspiracija za The Line je bila novela “Srce Tame” poljskog književnika Džozefa Konrada po kome je jedan od glavnih likova u igri i dobio ime. Radnja je smeštena u Dubai, simbol bogatstva i luksuza koji se pod naletom prirodne katastrofe pretvorio u suštu suprotnost. Vlasti u početku nisu shvatale svu ozbiljnost naleta peščanih oluja sve dok za grad i njegove stanovnike nije bilo prekasno. Vladajuća elita je u tišini pobegla iz grada koristeći sve prednosti svog bogatstva, dok je običan plebs ostavljen na milost i nemilost apokaliptičnim uslovima surove pustinjske klime. Hrana i voda su postale vrednije od zlata, a malobrojnim grupama preživelih je jedina nada pomoć spolja. Međutim, stvar se komplikuje time što peščane oluje besne svuda unaokolo, stvarajući svojevrstan izolacioni prsten kroz koji teško da išta uspeva da prođe, sem izuzetno jakih komunikacionih signala.

Ipak, kroz sve ekstremne uslove jedna jedinica američke vojske uspeva da se probije – 33. bataljon na čelu sa pukovnikom Džonom Konradom odstupa od svoje planirane maršrute povlačenja iz Avganistana i samoinicijativno priskače u pomoć lokalnom stanovništvu bliskoistočne metropole, oglušivši se o zvanična naređenja. Ono što je Konrad planirao da bude spasilačka misija posle tri meseca se pretvorilo u košmar. Iz područja pogođenog kataklizmom je stigao slab radio signal putem kog Konrad izveštava da je evakuacija neuspela i da ima previše mrtvih, ne otkrivajući detalje kako je došlo do neuspeha. Pukovnik proglašava vanredno stanje u gradu, Ujedinjeni Arapski Emirati proglašavaju Dubai ničijom zemljom, svi vidovi transportnih veza se prekidaju, a 33. bataljon biva proglašen krivim i odbačenim zbog izdaje i nepoštovanja naređenja.

Američka komanda se radi sprečavanja daljih gubitaka odlučuje da umesto opsežne operacije pošalje mali, tročlani Delta izviđački tim koji ima zadatak da utvrdi šta se desilo sa 33. bataljonom i kakva je situacija sa preživelima u gradu. Vi preuzimate ulogu komadanta tog tima, kapetana Martina Vokera, čoveka koji kroz svoju vojnu karijeru i operacije u Iraku svoj život duguje pukovniku Konradu koji ga je svojevremeno spasio u okolini Kabula. Uz Vokera tim čine i poručnik Adams i vodnik Lugo koji će tokom operacije pratiti njegova naređenja.

Spec Ops The Line_7Po dolasku u grad, tim otkriva da se sve otelo kontroli i da je 33. bataljon nakon neuspele evakuacije zaveo svojevrsnu strahovladu u Dubaiju, kontrolišući resurse i čineći zločine protiv lokalnog stanovništva. Nakon tog saznanja, Voker samovoljno menja cilj misije i usmerava delovanje ka tome da tim po svaku cenu dođe do pukovnika Konrada. I to će stvoriti tri strane u konfliktu – Konradov bataljon, lokalno pobunjeno stanovništvo koje se spontano naoružalo gerilskim akcijama i Delta tim koji predstavlja zadnju kap koja je prelila čašu ratnog ludila. Ludila koje će kroz svako poglavlje oduzimati sve više od kolektivnog razuma, zaslepljujući sve idejom da cilj ne bira sredstvo.

Iako ovo sve deluje kao masivan spojler, on u suštini to nije, jer ovo sve je premisa igre koja se saznaje u prvih 10-15 minuta igre. Kada pomešate ratne strahote prisutne u igri i ratnu logiku koja je surovo imuna na kolateralne žrtve, dobićete svojevrsnu kritiku današnjih ratnih dejstava kojima cena izražena u ljudskim životima nije bitna. Autori igre su izuzetnim finalnim narativnim obrtom učinili da svaka žrtva bude istovremeno i vredna i besmislena i često ćete se i sami susresti sa dilemama i upitnim moralom u ratu koji je sve samo ne moralan. Naracija je svojevrstan highlight ovog ostvarenja i ona kao takva daje veliku vrednost ovom Spec Ops-u da bude odigran.

Međutim, odlična naracija je i svojevrsni plašt koji prekriva nesavršenosti igre koja se po izvođenju ne izdvaja puno od mora generičkih, linearnih pucačina. Peščane dine i pejzaž devastirane lepote Dubaija su svakako upečatljivi i lepo dizajnirani, baš kao i enterijeri luksuznih hotela kroz koje ćete prolaziti. Ipak, gameplay je problem koji sprečava igru da dođe do titule savršenstva. U igri ima dosta oružja na raspolaganju, u borbi možete davati komande svojim saborcima koji se u većini slučajeva ponašaju odlično i adekvatno situaciji, ali AI protivnika je često dosta loš. Oni će skriptovano jurišati na otvorenu paljbu, neretko će imati problema i sa pathfinding-om i generalno ne predstavljaju neki veći izazov osim na najvišem nivou težine. Gameplay se previše često i jednolično svodi na mehaniku korišćenja zaklona – pucačina u ovoj pucačini nije loše odrađena, ali joj nedostaje inovativnost i kroz repetitivnu mehaniku se često desi da je priča ono što vuče igrača, a ne izazovan gameplay. Celo iskustvo je previše skriptovano i generičko, previše kanalisano, tako da same pucačke deonice sasvim sigurno nisu ono po čemu će ovaj naslov ostati upamćen. Sve je već viđeno.

Od zamerki bi mogli da se navedu i dosta siromašni particle efekti u deonicama sa peščanim olujama, a i čini se da bi sam pesak, njegovo obrušavanje i generalno učešće u mehanici igre mogli češće i bolje da budu iskorišćeni tokom borbe. Možda je to mogao da bude taj inovativni faktor koji bi omogućio da The Line ispliva iz proseka.po pitanju izvođenja. Muzička podloga u igri je odlična i doprinosi osećaju (pre)naglašenog američkog patriotizma koji je u ovoj igri svrsishodan za razliku od brojnih CoD, Battlefield i MoH naslova koji se često svode na propagandu američkih vojnih trupa. U tom kontekstu ovoj igri svakako treba odati priznanje što su njeni autori imali dovoljno hrabrosti da zađu u neke sfere na koje nijedan CoD ili neki sličan AAA pucački naslov nikad nije smeo ni da pomisli. Za razliku od tih igara gde uvek imate projektovanog neprijatelja koji je oličenje zla i gde imate anđeoskog sebe (po pravilu Amerikanca ili pripadnika nekakve kvazi NATO koalicije) koji uteruje pravdu i spašava svet, ova igra nudi dubok uvid u psihu pojedinca i u ludilo rata gde se postavlja pitanje da li je zaista cilj važniji od sredstva i kolateralne štete. Ovde ćete sresti otvorenu kritiku, hrabru kritiku koja svakoga svojom jačinom može da navede na razmišljanje i spoznaju. Spoznaju srca ratnog ludila.

Spec Ops: The Line je TPS specifičnog kova, narativni biser koji svakako treba lično iskusiti. Yager Development je ovim naslovom privukao veliku pažnju mejnstrim medija samom činjenicom da se jedna “igrica” usudila da na ovako zreo način zađe u najdublje ponore modernih ratova i zločina koji iz njih proističu. The Line je dokazao da su igre kao forma umetnosti itekako u stanju da upute jaku kritiku i da nateraju na duboko razmišljanje. Nesavršenostima ovog shooter-a treba progledati kroz prste, jer ovakav pristup ratnoj tematici u svetu igara se sreće jednom u karijeri.