Kada kroz istoriju gaming industrije pogledamo igre kao što su Unreal Tournament, Gears of War, Bulletstorm, nemoguće je ne zapaziti da je za sva tri naslova vodeći dizajner jedan isti čovek – Kliford (Klif) Blezinski. Ovaj američki dizajner igara je ostavio značajan i dubok trag u FPS i TPS svetu, ali manje je poznato da su počeci njegove karijere bili poprilično daleko od ovih žanrova. Sredinom i krajem devedesetih Klif je prvenstveno dizajnirao avanture i platformske igre, među kojima je i jedan serijal, istinski dragulj koji je redefinisao pojam platformskih igara na PC-ju. U pitanju je Jazz Jackrabbit. Prvi deo serijala je bio revolucionaran i pionirski jer je PC auditorijumu doneo žanr skrolujućih platformi koje su do tada bile isključivo vezane za konzole, dok je drugi deo bio taj koji je zablistao punim sjajem unapređujući formulu prethodnika u svakom pogledu.

Jazz Jakrabbit 2 je 2D skrolujuća platformska igra smeštena u svet delimično inspirisan Ezopovom basnom “Kornjača i Zec”. Jazz je neustrašivi rambo zekan koji je nakon spasavanja lepe princeze Eve Earlong odlučio da je zaprosi poklanjajući joj svadbeni prsten. Međutim, idilu prekida okoreli zloća Devan Shell, zla kornjača, Jazz-ov dušmanin koji krade prsten i ugrađuje ga u svoju vremensku mašinu. Devan namerava da se vrati kroz vreme, smakne Jazz-ove roditelje i time se reši svog ljutog protivnika u budućnosti. Trka sa vremenom tu počinje i kroz nekoliko desetina uzbudljivih nivoa vas vodi do konačne pobede nad mrskim neprijateljem.

Za mnoge retro igre važi da je bolje da se ostave po strani kako nakon mnogih godina ne bi došlo do razočaranja i razvodnjavanja magije koja ih je nekada krasila. Često se dešava da kada iz današnje perspektive pokrenemo igru koja nam je pre deset i više godina delovala fenomenalno, ona sada izgleda skromno i izaziva pomisao “zar je nekada moglo biti zabavno igrati ovako nešto?”. Međutim, to za Jazz Jackrabbit 2 ne važi. Jazz je itekako u stanju da izdrži test vremena i da i savremenom igraču ponudi brojne sate zabave.

Grafički igra izgleda neizmerno simpatično i veoma bajkovito uz jedinstveni šmek crtanih filmova iz klasične ere. Pozadine su lepo i (za to vreme) bogato animirane, detalji su lepo iscrtani uz intenzivno korišćenje bogatog kolorita. Svaki nivo ima svoju jedinstvenu atmosferu i okruženje, od zgrada i krovova metropole, pa do tropske šume i podvodnih nivoa. Raznolikost dodatno podstiče i muzička podloga za koju je zaslužan kompozitor Alexander Brandon (Thief: Deadly Shadows, Unreal serijal, Deus Ex). Svaki nivo ima svoju muziku, melodije variraju od vedrih do melanholičnih, mada je nota melanholije svakako dominantna ako se sagleda cela igra, pogotovo u završnim nivoima koji su po okruženju mračniji od ostalih. Muzika je jedna od brojnih svetlih tačaka koje doprinose vanvremenskoj igrivosti ovog naslova.

Što se samog izvođenja tiče, na raspolaganju (zavisno od verzije i ekspanzije igre) imate tri lika. Tu su Jazz, njegov brat Spaz i sestra Lori i svako od njih ima po dva specijalna poteza. Tokom nivoa se mogu skupljati različiti dodaci i dijamanti koji donose poene i power-up bonuse, a na raspolaganju je i deset vrsta oružja koja su veoma maštovito dizajnirana. Nivoi pršte od akcije, tu su brojne skakaonice, objekti koji se mogu razbijati, bamperi koji odbacuju likove poput loptice za fliper, sve je veoma brzo i zabavno. Šarolikost neprijatelja takođe doprinosi atmosferi i pozitivnoj šašavosti, susrešćete nabildovane kornjače, balon-ribe, šeširdžiju iz Alise, besnu baka-kornjaču i mnoge druge živopisne likove koji će nastojati da vas osujete. Generalno gledano, ovo je jedno divno, bajkovito ostvarenje koje će zabaviti celu porodicu.

Jazz 3Igra poseduje i veoma zarazan multiplejer. Postoji nekoliko režima – hot seat, LAN ili online a od modova se može birati split screen co-op prelaženje cele igre, deathmatch, capture the flag, trkanje i sakupljanje dijamanata. Svaki od modova je veoma dinamičan i zabavan, a zanimljivo je da se i danas, nakon 17 godina mogu naći saigrači za online play.

Ako bismo se usredsredili na eventualne mane, moglo bi se reći da je u kampanji igra dosta laka, za njen prelazak je dovoljno jedno popodne. Na nekim (retkim) mestima je primetan bag zaglavljivanja likova uz nevidljive prepreke a i razlike između mnogih neprijatelja su uglavnom kozmetičke, ali ne i suštinske. Međutim ti nedostaci nisu niti veliki niti dovoljni da vas ometu u čistoj, nerafinisanoj zabavi koju igra nudi. S obzirom da je igra u retail pakovanju došla zajedno i sa programom Jazz Creation Station, koji je u suštini sjajan level editor, legija poštovalaca igre je do danas objavila ogroman broj novih nivoa. Stalno se objavljuju i novi skin pack-ovi, pozadine i elementi koje je moguće ubaciti u vaše kreacije, što udahnjuje novi život ovom klasiku.

Danas smo svedoci da su neki naslovi delimično uspeli da povrate žanr 2D platformskih igara na scenu (Braid, Limbo, itd.), ali oni se više tretiraju kao bljesak indie scene koji je izuzetak, a ne pravilo. Svaka od novih igara budi uspomene na zlatno doba 2D platformi, čiji je Jazz Jackrabbit 2 sjajan predstavnik. Ostaje žal što ovakvih igara danas skoro da i nema, ali to vas ne sprečava da figurativno “očistite prašinu” sa ovog naslova i prepustite se lepoti Jazz nostalgije koja ni danas ne gubi na svojoj igrivosti.