Kada je sredinom devedesetih Konami objavio igru Dracula X: Rondo of Blood, načinio je jednu od najvećih grešaka u svojoj istoriji. Međutim, nije bio problem u kvalitetu ovog naslova koji je bio još jedan zvaničan nastavak Castlevania serijala (neka vas ne zbunjuje, Dracula X je naziv za Japan) – igra je bila izuzetno dobra, mnogo bolja od bilo kog prethodnika. Problem je bio u izboru sistema za koji je napravljen, a to je bio isključivo PC Engine, toliko nepopularan van Japana da Konami nikada nije uradio varijantu igre za ostala svetska tržišta. Nažalost, verzija na engleskom nikada nije objavljena na nekoj drugoj konzoli, što je veoma povredilo igrače. Ipak, izdavanjem igre koja je njen direktan nastavak, Konami se iskupio za sve, stvorivši pravo remek delo.

Dakle, Symphony of the Night se nastavlja tamo gde se završava fenomenalni Dracula X: Rondo of Blood – igrač je naime u prilici da odigra završnu borbu sa Drakulom i tako samo nagovesti, kroz svojevrstan prolog početak jedne nove, ogromne avanture. U uvodnoj borbi vodite Rihtera Belmonta a pošto pobedite Drakulu (nije moguće izgubiti, ali od načina na koji dobijete borbu zavise karakteristike vašeg lika na pochetku igre, da samo kažem da je najbolje da ga pobedite bez korišćenja magija i po mogućstvu bez gubljenja života) uslediće i uvod u igru (praćen fenomenalnom ”filmskom” kompozicijom): 5 godina nakon ove borbe Drakulin dvorac se ponovo misteriozno pojavio. Međutim, upravo od tada više niko nije video Rihtera Belmonta. Jasno je da sada neko drugi mora da podje u Castlevaniu i ispita šta se zapravo tamo dešava i još jednom spase čovečanstvo od sila mraka. Po prvi put, igru započinjete kao Alukard, koji je ni manje ni više nego – Drakulin sin (šta se dobije kada se Alukard pročita naopako?). Alukard je poluvampir, ali je njegova ljudska strana jača zbog čega se on i nalazi na strani dobra želeći da konačno skine prokletstvo koje vekovima prati njegovu familiju. Alukard međutim nije novi lik jer se pojavio i u igri Castlevania III: Dracula’s Curse za NES, gde je bio jedan od pomoćnika Trevora Belmonta. Pored njega sa istim zadatkom u dvorac odlazi i Marija, devojka koja je pomogla Rihteru da uništi Drakulu pre 5 godina (dakle, opet lik iz Dracula X: Rondo of Blood). Njih dvoje će delati odvojeno tražeći pritom i odgovor na pitanje šta se zapravo desilo sa Belmontom. Iako ima klasično 2d skrolujuće izvođenje kao i njegovi prethodnici, Castlevania Symphony of the Night nosi sa sobom i veliki broj RPG elemenata, čime je način igranja znatno izmenjen ali samo nabolje, tako da je igra zabavnija nego ikad. U stvari, kompletno izvođenje je preuzeto upravo iz Rondo of Blood, ali kako niste imali priliku da isprobate ovu igru, nije na odmet da ga pomenemo.

Prvo, zamak se više ne sastoji iz klasičnih nivoa već predstavlja ogroman niz povezanih prostorija, što nameće potrebu za čestim prolaženjem kroz iste lokacije zbog čega je sasvim normalno rešenje bilo da se neprijatelji obnavljaju prilikom svakog vraćanja u već posećene prostorije. Iako Alukard na početku igre ima sjajnu opremu, ubrzo posle susreta sa Smrti izgubiće sve i morati da krene od nule. Vremenom ćete kroz borbu i na skrivenim lokacijama pronalaziti oružja, oklope, i razna pomagala koja će biti neophodna za uspešno okončavanje igre. Alukard sada može da izvodi mnogo više poteza nego njegovi prethodnici u ranijim igrama kao i Rihter Belmont koga vodite u uvodnoj sekvenci igre. Pored toga što može da se pretvara u tri različita oblika (šišmiš, vuk i magla), Alukard može da izvodi i raznorazne magije koje troše MP skalu prikazanu u levom gornjem uglu. Između ostalog, Alukard može da privremeno povećava snagu ili neku drugu osobinu, baca vatru (kao Drakula u uvodnoj borbi) izvodi superskok i pije krv protivnicima čime povećava svoju energiju. MP skala se sama obnavlja, ali za to treba dosta vremena. Jedna od najlepših osobina C:SOTN jeste gomila oružja koje možete pronaći, od raznoraznih varijacija mačeva i sablji iz celog sveta, do buzdovana, pa čak i nun-čaka. Pored stalnog eksperimentisanja sa oružjem, jako je bitno da posvetite pažnju i oklopu koji može znatno da umanji štetu koju trpite od udaraca ukupno 140 različitih protivnika! Pritiskom na taster START u toku igre ulazite u meni u kome u svakom trenutku imate sve podatke o trenutnom stanju Alukarda, njegovim veštinama, dostignutom nivou iskustva i količini novca. Bitna stavka u start meniju jeste i Relics. Naime, tokom igre ćete sakupljati razne relikvije koje utiču na poboljšanje Alukardovih moći kao što su već pomenute transformacije, a tu su i pomoćnici čije se stanje može proveriti pomoću opcije Familiars. Jedina nezgodna stvar koja se javlja sa opremanjem jeste što ćete vremenom imati i previše nepotrebnih stvari koje će vam samo smetati, a koje ne možete da prodate ili da ih jednostavno odbacite. Novac koji vredno sakupljate može se iskoristiti za kupovinu bolje opreme kod bibliotekara, a njemu možete i prodati prstenje koje pronalazite u toku igre.

Snimanje pozicije se može vršiti na, samo za to određenim lokacijama, ali to ni slučajno nije mana jer njih ima jako puno i do svake možete doći jako brzo. Snimanje pozicije je bitno i iz razloga što će vam tada biti i napunjena energija. Na mapi zamka, mesta za snimanje pozicija su obeležena crvenom bojom, a radi bržeg dolaženja na udaljene lokacije, postoje i teleporti obeleženi narandžastim. Kao i u ranijim nastavcima, i ovde možete nositi razna sekundarna oružja, ali je po mom mišljenju najbolje Holly Fire, koje posebno dolazi do izražaja u borbi protiv čudovišta koja su vezana za zemlju. Sekundarna oružja sada troše veci broj srca, ali obzirom na veliki broj koji možete pronaći usput, o tome ne morate mnogo da vodite računa. Grafika u Castlevania Symphony of The Night je na svu sreću ostala u 2D okruženju, čime je izbegnuto tradicionalno gubljenje osećaja u prostoru i preglednosti (boljka dva nastavka objavljena na N64), a čime je i izvođenje znatno olakšano. Nepotrebno je pominjati da je grafika mnogo bolja nego u 16-bitnim naslovima, ne toliko po detaljnosti sprajtova koliko po velikom broju prelepih specijalnih efekata koji sjajno dočaravaju magije i vremenske uslove. Animacija likova je savršeno glatka, mada vrlo retko dolazi i do usporenja. Iako je poznato da Playstation nije tako dobar za 2D igre kao Saturn, pokazalo se čak da je PSX verzija znatno lepša, što je izuzetan uspeh.

O muzičkoj podlozi ove igre mogu se pisati samo hvalospevi, jer je jedna od najboljih u istoriji igara. Kombinacija fantastičnih klasičnih kompozicija, rok i pop zvuka osamdesetih zvuči odlično, pa je u svetu mogao da se kupi Castlevania Symphony of the Night Soundtrack CD koji sadrži sve kompozicije u igri. Zahvaljujući autorima programa kao shto je PSXMC, moguće je preko PC računara pročitati celokupan zvučni zapis i konvertovati ga u wav, a kasnije i neki drugi format. Zvučni efekti ne stoje mnogo lošije, izuzetno su bogati, a jedino povremeno zaostaju dijalozi, pre svega mislim na njihovu ubedljivost (Marija, koja zvuči kao zavodnica od 25 godina, a u stvari ima svega 17! ) dok Drakula npr. zvuči izuzetno uverljivo. Ništavna mana, ako je uporedite sa ostatkom koji ulazi u ocenu za zvuk. Pored toga što je izuzetno kompleksna, dugačka i nelinearna igra, Castlevania poseduje čak 4 moguća završetka pri čemu oni nisu samo sitne varijacije, već u potpunosti menjaju ishod. Kao i svaki veliki zamak i Castlevania sadrži ogroman broj tajnih prolaza, a njihovo pronalaženje nije samo potrebno zbog stvarčica koje se nalaze u njemu već i da bi vam se povećao procenat pređenog dela igre (hajde da vam odam malu tajnu, za najbolji kraj je potrebno da pređete 170%). I šta još reći o ovakvoj igri? Učinite sebi uslugu i nabavite je bez razmišljanja.

Grafika: 4.5 Sprajtovi su na nivou 16-bitnih konzola, ali arhitektura Playstationa nije prilagođena za 2D igre. Animacija je zato sjajna, a specijalni svetlosni efekti zadivljujući
Zvuk: 5.0 Bez ikakvog diskutovanja, ovo je jedna od igara sa najboljim soundtrackom u istoriji, a kvalitetni zvučni efekti na svu sreću ne kvare prvostečeni utisak
Kontrole: 5.0 Odlične! 2D izvođenje poseduje fantastičnu preglednost, kontrole su konfigurabilne i što je još važnije, imaju fantastičan odziv
Zabavnost: 5.0 Igra sa ovakvom koncepcijom jednostavno mora da uspe. To potvrđuje i titula bestselera u svetu, nekoliko laskavih zvanja za igru godine i bezbroj hvalospeva napisanih u najboljim svetskim časopisima.