Napraviti inovantnu 2D Vs borilačku igru posle pojavljivanja drugog Street Fightera i prvog Mortal Kombata postao je gotovo nemoguće težak zadatak. A cilj programera SNK bio je upravo taj – osmisliti potpuno nov borilački serijal za NeoGeo za koji niko neće moći da kaže da previše liči na nešto što već postoji.
Iako je u pitanju igra u kojoj se protivnici suočavaju hladnim oružjem, svako poređenje sa slavnim Samurai Shodown serijalom je izlišno, jer Last Blade zaista ima mnogo toga što ga čini unikatnim i potpuno distancira od njega. Istorijsko okruženje u kome su smešteni događaji poznat je kao Bakumatsu i vezuje se za Japan u periodu od 1860. do 1899. godine kada konačno počinje njegovo otvaranje prema svetu što se jasno vidi po nekim elementima, koje ćemo kasnije pomenuti. Netipično za većinu ovakvih igara, Last Blade poseduje sasvim solidnu priču. Ona nam govori da na svetu postoje 4 čuvara povezanih sa jednim od 4 boga, koji zajedno štite Đavolju Kapiju, sprečavajući da se ovaj portal prema podzemlju otvori i uništi svet. Tako je bilo sve dok kod se kod jednog od čuvara nije probudio prezir prema ljudima i njihovim slabostima zbog čega on odlučuje da sam otvori kapiju i iskoristi moć koja dolazi odatle da zavlada svetom. Ostali čuvari će naravno pokušati da ga spreče u tome, baš kao i grupa boraca koja oseća da se Zemljin balans ruši. Među njima će se naći i troje mladih ljudi koji u sebi poseduju snagu koje ni sami nisu svesni, kao i jedan čovek koji u svemu traži samo zabavu.
Samo izvođenje je prilično inovantno i bitno drugačije od onoga što smo videli u drugim SNK ostvarenjima. Pre prve borbe potrebno je da odaberete sopstveni stil koji može biti Power ili Speed. Speed omogućava lakše povezivanje udaraca u seriju i aktiviranje »combo special«-a u trenutku kada imate pun power meter i malu količinu energije (tj. kada skala sa energijom počne da treperi) Njegova suprotnost je Power mode u kome udarci nanose mnogo više štete, ali gde je pravljenje velikih kombo serija misaona imenica. Unikatnost ovog moda je mogućnost izvođenja super desperation udaraca koji protivniku oduzimaju i po 50% energetske skale. Power mod zbog toga generalno deluje korisnije (Speed je pogodan za nekolicinu boraca), a i jednostavnije za upotrebu, pa je svakako preporuka i za igrače koji nisu igrali mnogo ovakvih igara. Kontrolni sistem je takođe unikatan zbog postojanja repeal komande, koja služi za odbijanje napada i ako se pravilno koristi, može biti ključni faktor u dobijanju meča. Naravno, trebaće vam dosta vežbe dok ne naučite da ga upotrebljavate kako treba. Bio bi veliki greh ne pomenuti i još dve jako bitne stvari vezane za izvođenje, a to je činjenica da su svi likovi sjajno izbalansirani (a ima ih 14, od kojih su 2 skrivena), tako da ne postoje velike razlike među njima. Specijalni udarci se izvode sa neverovatnom lakoćom, čak i oni najkomplikovaniji što je presudni faktor za zasluživanje najviše ocene u ovoj kategoriji. Isto važi i za težinu, koja je postavljenja gotovo savršeno (govorimo za default nivo), a nema ni pomalo besmislene borbe sa sopstvenim klonovima koju srećemo u velikoj većini sličnih igara. Naravno, završni protivnik je tradicionalno prejak, ali ne toliko kao njegovi parnjaci iz King Of Fighters serijala, na primer. Interesantna mogućnost je uključivanje surovije borbe (ali samo u verziji za automate) koja će u igru uvesti krv, ali i mogućnost da protivnika bukvalno isečete na pola! Ipak, to ne izgleda preterano nasilno, naročito kada se poredi sa recimo Mortal Kombat serijalom.
I grafički The Last Blade predstavlja pravo remek delo i u potpunosti uspeva da dočara istorijski ambijent u kome je smeštena igra. Na mnogim scenama vide se Evropljani, a i neki protagonisti nose odeću koja potiče sa Starog Kontinenta. Sami borci su fantastično nacrtani i animirani, i za razliku od Samurai Shodown serijala, imaju daleko realističniji izgled mada se na njemu nije insistiralo do kraja (što ne uzimamo za manu, naravno). Okruženja u kojima se odvijaju same borbe su takođe na vrhunskom nivou a ona najlepša možete videti na ovih nekoliko slika. Dovoljno je samo reći da je malo sličnih igara koje poseduju ovako detaljne i fantastično dizajnirane nivoe. Definitivni status grafičkog remek dela igra dobija zahvaljujući sjajnim animacijama kojih ima podosta i specijalnim efektima koji su veoma impresivni. Međutim, čak ni tada nema tragova usporenja animacije. Zvučna podloga je malo kontroverznija što se pre svega odnosi na muziku koja ne igra tako važnu ulogu kao u recimo King Of Fighters ili Fatal Fury serijalu. Ona je zapravo u drugom planu ali je utisak da se savršeno uklapa u okruženje. Zvučni efekti su odlični i veoma bogati, i to je još jedan element u kome je Last Blade među najboljim NeoGeo igrama. The Last Blade je zaista prav biser i jedno od najboljih ostvarenja koje je objavio SNK, po mnogima čak bolje i od svog sjajnog nastavka. Bez obzira da li ste ljubitelj ovakvih igara ili ne, svako ko sebe smatra ozbiljnim igračem trebalo bi da je proba i poseduje u svojoj kolekciji.
Verzije igre i njihove specifičnosti
SNK je The Last Blade objavio na MVS-u i AES-u, ali i za nesretni NeoGeo CD a sve ove verzije se razlikuju u par detalja. Arkadna varijanta igre (MVS) je jedina u kojoj je moguće ubiti protivnika i u kojoj se mogu uključiti krvave borbe. Obe kućne varijante (AES i NeoCD) nude mogućnost da igrate kao oba glavna negativca u igri za razliku od arkadne varijante u kojoj je moguće otključati samo Musashija. NeoGeo CD verzija poseduje i dosta sadržaja kojeg nema u verziji igre za automate i na kertridžu. Prvo, moguće je snimiti svaki kraj igre do koga ste došli i kasnije ga opet pogledati a postoji i galerija u kojoj možete videti nekoliko lepih slika svih likova iz igre. Povrh svega tu je i remiksovan soundtrack u Audio CD formatu, koji naravno zvuči mnogo impresivnije nego onaj u verziji igre za kertridž. Ipak, NeoGeoCD verzija ima i svoje nedostatke. Zbog memorijskih ograničenja animacija je morala da trpi, što se posebno vidi kod Kaede-a. Iz istog razloga neke poze boraca pre i posle završetka rundi su izbačene, baš kao što je i svaki lik izgubio prosečno 6-7 glasovnih semplova. Koliko je zapravo NeoGeoCD ograničenih mogućnosti možda najbolje pokazuje primer da je i Hyper Kagami zbog nedostatka memorije morao da bude poseban lik u ovoj verziji igre. Učitavanje je posebna priča i samo je još jedan primer koji pokazuje koliko je SNK pogrešio kada je u konzolu ugradio jednobrzinski CD čitač. Ali ostavimo tu priču za NeoGeo CD opis igre koji će vam otkriti sve zanimljivosti. Na kraju, treba pomenuti i da je Last Blade kasnije portovan na Playstation, koji je ubedljivo najsličniji NeoGeoCD varijanti igre, ali i poseduje jednu fantastičnu novinu: pravi anime intro, jedan od najboljih ikada urađenih za jednu igru, sasvim dovoljan razlog da je pogledate ako ikada budete u prilici. Naravno, i učitavanje je mnogo podnošljivije nego kod NeoCD varijante igre.
Sličnosti sa Kenshinom
Popularna manga »Kenshin« je po svemu sudeći bio inspiracija za Last Blade, iako nije smešten baš u potpuno isto okruženje (zapravo, dešava se u prvim godinama posle završetka perioda u kome se odigrava igra). Ono što je interesantno je to što je autor poželeo da uradi mangu o samurajima posle igranja Samurai Showdown-a (starijeg NeoGeo SNK hita). Vremenom je ta ideja evoluirala u Kenshina. Osim prevoda originalnog stripa koji su radili amateri na zapadu je izasao i kompletan crtani anime serijal ali pod imenom Samurai X.
Grafika: 5.0 U trenutku pojavljivanja Last Blade je bio jedna od grafički najatraktivnijih NeoGeo igara i tu titulu nosi i danas. Animacija je glatka, a pozadine gotovo da nemaju konkurenta na ovoj platformi a i šire
Zvuk: 4.5 Neupadljiva muzika se definitivno uklapa u atmosferu, dok su zvučni efekti vrhunski i veoma bogati
Kontrole: 5.0 Neverovatno lako izvođenje i najkomplikovanijih poteza je fantastična osobina koja će obradovati sve igrače. Unikatan borbeni sistem i ogroman arsenal udaraca za svakog lika svakako su za pohvalu. Zbog toga je LB interesantan i početnicima ali i iskusnim igračima
Zabavnost: 4.5 Mnogo je razloga zbog kojih je Last Blade toliko dobra igra, ali najvažniji je sjajna integrisanost svih njenih komponenti u jednu zaokruženu celinu.
No Comment