Metal Gear Solid Master Collection Vol 1 (2023)

Metal Gear Solid je legendarni serijal taktičke akcije sa elementom šunjanja koji je začetnik sopstvenog žanra. Njegov pedigre je izgrađen čuvenom kolaboracijom Konamija, izdavača koji je odgovoran za brojne druge hitove kao što su Silent Hill i Castlevania, i legendarnog Hidea Kodžime, poznatog po tome što je Metal Gear igrama dao pečat autentičnosti koji im pripada. Početak hronologije Metal Gear igara pamtiće stariji među nama, pošto je prvi deo izašao davne 1987. godine na NES-u, obeleživši početak jedne revolucionarne ere. Nakon njegovog uspeha, propraćen je sa nastavcima Snake’s Revenge i Metal Gear 2: Solid Snake, koji su izbačeni nakon tri godine. Čitavih dvanaest godina kasnije događa se smena generacija. Kompanija Sony izlazi sa novom revolucionarnom konzolom PlayStation, koja uvodi brojne hardverske promene i sa njima potpuno redefiniše pojam gejminga kao takvog. Konami je ugrabio priliku da iskoristi nove tehničke mogućnosti koju ova konzola donosi, pa je u novu eru uskočio sa čuvenim naslovom Metal Gear Solid, koji je izašao 1998. godine. Ova igra napravila je pravi bum na tržištu video igara, donevši igračima jedno pravo kinematografsko iskustvo. Pored neviđeno zabavne i izazovne taktičke akcije, ova igra je majstorski upakovala kompletan audio-vizuelni doživljaj, servirajući priču vrednu akciono-špijunske novele, originalne likove, muzičku pozadinu koju stari veterani i dan danas pamte, kao i brojne inovacije koje uključuju prelaske između prvog i trećeg (izometrijskog) pogleda, te samim tim i novi stepen realizma. Ovaj legendarni komad gejming istorije uspešno je vratio u život serijal koji je bez prekida pratio novodolazeće generacije konzola do današnjeg dana.

Uspesi su se nizali jedan za drugim, te je Konami nastavio svoju kolaboraciju sa Kodžimom. Hideo je svojom bezgraničnom kreativnošću davao Metal Gear igrama njihov identitet, ostvarivši svoju viziju kroz svaki novi deo igre, pa je pritom stekao veliku popularnost kod fanova serijala. Nakon završetka glavne priče izlaskom igre  Metal Gear Solid 4: Guns of the Patriots sada već davne 2008. godine, publika je bila po prvi put počašćena kompilacijom skoro svih (ili bar svih koje su bitne) igara iz Metal Gear serijala koje su izašle do sad. Pored glavnog serijala koji je krenuo od 1998. godine na originalnom PlayStation-u, imali smo priliku da ponovo probamo i originalnu trilogiju začetu na NES-u, koja je tada po prvi put bila portovana na druge platforme. Ali vremena se menjaju, a tehnologija napreduje. Izlaskom PlayStation 5 konzole trenutne generacije, Konami je procenio da je krajnje vreme da i neke nove generacije osete čari ovog gejming klasika. Pred nama je sada Metal Gear Solid Master Collection Vol. 1 koji nam nažalost, ne donosi  preterano puno novina u poređenju sa svojim prethodnikom.

Da bismo adekvatno opisali ovu kolekciju igara, najlakše je posmatrati je kroz poređenje sa Metal Gear Solid HD Collection, koji je izašao za PlayStation 3, Xbox 360 i PlayStation Vitu. Tu se ogleda i prvi problem sa kojim se susrećemo kada pogledamo šta se u stvari u ovom paketu dobija. Pored Legendarne trilogije koja je izašla krajem osamdesetih godina na NES-u, Metal Gear Solid Master Collection Vol. 1 nam donosi i sledeće naslove, koje su glavne zvezde Metal Gear Solid perjanice:

• Metal Gear Solid (1998)
• Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty (2001)
• Metal Gear Solid 3: Snake Eater (2004)

Druge dve igre sa ovog spiska su direktni portovi iz HD Collection-a koje je odradio Blue Point i to se ogleda u sitnim detaljima koji su preostali iz tog projekta. Naime, igrače će možda zbuniti zašto se na početnom ekranu igre Metal Gear Solid 3: Snake Eater nalazi i HD Edition podnaslov. To je ništa drugo do zaostavština prethodne portovane verzije, koja je samo uzeta i diretkno prenesena na novu generaciju konzola, što odražava izvesnu količinu lenjosti Konamija da nam priušti bilo šta inovativno. Dodatno u prilog tome govori i zaostali Blue Point-ov potpis uvodnoj špici kada startujete igru. Dakle, ovde se radi o portovima ove dve igre, što će nekima možda predstavljati razočarenje jer su poboljšane verzije tih igara (Substance od drugog dela i Subsistence od trećeg) zaista remek delo, ali je po mom mišljenju ovo ipak bolji izbor u smislu prezervacije naslova od zuba vremena i hardverskog zastarevanja. Ako uzmemo u obzir da su društva modera već uspešno u više navrata modifikovali sve ove igre da rade sa poboljšanom grafikom i čitavom lepezom drugih modova, razumno je pretpostaviti da je Metal Gear Solid Master Collection Vol. 1 ipak fokusiran na zadatak da igračima konačno predstavi originalni Metal Gear Solid onako kako je originalno zamišljen.

Metal Gear Solid Master Collection Vol. 1 donosi i sledeće naslove:

• Metal Gear (1987) – NES verzija
• Snake’s Revenge (1990)
• Metal Gear 2: Solid Snake (1990)

Pored mogućnosti da neke od ovih igara po prvi put igrate i na drugim platformama kao što su Nintendo Switch i Xbox serije X i S, svaka igra u master kolekciji poseduje predivan meni u kome možete selektovati koju verziju igre tačno želite da igrate (u ponudi su primarno Američke i Japanske, sa odgovarajućim glasovnim podlogama), kao i da pristupite njihovim online priručnicima koje biste dobili u kutiji sa originalnim diskom. Sjajan dodatak ovome su i Screenplay knjige koje imaju format filmskog scenarija, što dodatno pojačava kinematografsko iskustvo igranja ovih igara. Za tvrdokorne fanove žanra, Konami je spremio i Master Book kataloge, koji predstavljaju neku vrstu Metal Gear enciklopedija u kojima možete naći razne zanimljivosti o svakoj od pojedinačnih igara koje se nalaze u kolekciji. Počevši od stvaranja priče, do razvoja mehanike šunjanja, preko konceptualnog nastanka Metal Gear robota, pa sve do kinematografskih sekvenci i kadriranja scena, po kojima je ovaj serijal poznat.

Ono što moramo primetiti je da u ovoj kolekciji nedostaje par naslova, među kojima je najupadljiviji Metal Gear Solid 4: Guns of the Patriots, koji je i dalje moguće igrati samo na PlayStation 3 konzoli. Nedostatak ovog vitalnog dela Metal Gear franšize nije bez razloga. Zbog potpuno drugačije harvderske prirode PlayStation 3 konzole, čiji je čevrti deo bio ekskluzivan naslov, razvoju igre je bilo potrebno pristupiti na potpuno drugačiji način nego što bi to uradili ako bi se radilo o najobičnijem portu. Bez predubokog ulaska u tehničke detalje razvoja ove igre, koji su bili izuzetno teški i komplikovani timu koji je radio na njoj, realno je pretpostaviti da bi iskustvo prevođenja Metal Gear Solid 4 igre na modernu arhitekturu koju koriste PlayStation 4 i 5 konzole bilo jednako stvaranju potpuno nove igre. Shodno tome, ne gajim preterani optimizam da ćemo ovu igru videti na nekim modernijim platformama u skorije vreme, ali nada umire poslednja, jer je ova kolekcija tek prva u nizu, na osnovu insinuacije broja jedan u njenom naslovu.

Najveći minus koji imam da dam ovoj solidnoj kolekciji Metal Gear Solid igara (autor je primio otkaz za ovu neprimerenu šalu nakon urađene recenzije) je u samom iskustvu igranja igre Metal Gear Solid (1998). Ovaj naslov mi je posebno drag pošto je ne samo prva Metal Gear Solid igra koju sam ikada igrao, nego je i jedna od prvih PlayStation igara koje sam probao u životu. Na žalost, moram reći da je izvođenje ovog remastera moglo biti odrađeno bolje. Glavna zamerka koju moram da uputim je sama grafika. Za razliku od drugog i trećeg dela koji su ostarili jako dobro, to nije slučaj sa ovom igrom. Originalni Metal Gear Solid bio je prikazan u 240p rezoluciji, koju mislim da su bezuspešno pokušali da emuliraju na ovoj verziji. Naime, u nastojanju da modernizuju vizuelni prikaz igre, studio je probao da doda nekakav filter koji bi trebalo da poboljša izgled grafike na monitorima sa 4k rezolucijom, ali po mom mišljenju, samo čini stvari gorim. Obične emulirane verzije ove igre izgledaju bolje, čak i bez upotrebe programa za povećavanje rezolucije, a po mišljenju mnogih iz industrije, čak i osnovna verzija sa prvog PlayStation-a izgleda bolje od ove.

Treba napomenuti da je u startnom meniju Metal Gear Solid igre sada moguće dodavati lažne virtuelne save fajlove raznih Konamijevih naslova. Ako se sećate boss bitke između Snake-a i Psycho Mantis-a, gde vam igra ruši četvrti zid i dokazuje njegovu telepatsku moć time što vam ,,čita“ misli proveravajući memorijske kartice starih PlayStation konzola, biće vam drago da znate da ćete to moći ponovo da proživite. Čak je i virtuelna simulacija promene džekova kontrolera prenesena u delu posebnog menija, koji aktivirate pritiskom na L1 i R1 dugmiće, što je na originalnoj konzoli bila tajna u prelaženju njegove jako teške bitke, koja nam je svima zadavala puno muka. Iako su dani čupanja kablova od kontrolera iz konzola davno prošli zahvaljujući tehnološkom napretku, Konami se izuzetno potrudio da nam ove delove iskustva igranja, koji su od nas zahtevali i hardversku interakciju sa konzolama, prenesu koliko god da je to moguće i u ovoj master kolekciji.